.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 2361/2022
15.12.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, dr Dragiše Slijepčevića i Jasmine Stamenković, članova veća, u pravnoj stvari predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Spomenka Bilić, advokat u ..., odlučujući o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St 5888/21 od 29.08.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 15. decembra 2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St 5888/21 od 29.08.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija predlagača izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Rž St 5888/21 od 29.08.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St 5888/21 od 27.12.2021. godine, preinačeno je rešenje Privrednog suda u Beogradu R4 St 2456/21 od 29.07.2021. godine, tako što je utvrđeno da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Beogradu pod brojem St. 56/2010, naloženo preduzimanje potrebnih mera i radnji u cilju okončanja postupka u roku od 4 meseca, te izveštavanje predsednika suda o preduzetim radnjama, a predlagaču su dosuđeni troškovi prvostepenog u iznosu od 9.000,00 dinara i drugostepenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara.
Rešenjem Privrednog apelacionog suda Rž St 5888/21 od 29.08.2022. godine odbijen je zahtev predlagača za dosuđenje troškova na ime PDV-a za sastav prigovora i žalbe u iznosu od 5.400,00 dinara. Drugostepeni sud je utvrdio da predlagač do zaključenja prvostepenog postupka, odnosno u žalbi, nije opredelio troškove na ime PDV-a koji se odnose na sastav prigovora i žalbe, te da nema mesta donošenju dopunskog rešenja o troškovima.
Protiv navedenog rešenja predlagač je izjavio blagovremenu reviziju, sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog pogrešne primene materijalnog prava i ujednačavanja sudske prakse.
Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Postupajući na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji. Razlozi revizije ne ukazuju na potrebu da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao vanparničnom postupku. Nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse. Troškovi postupka predstavljaju sporedno potraživanje koje ne čini glavni zahtev i različiti su za svaki slučaj posebno, pa iz ovog razloga ne mogu biti predmet ocene prava na izjavljivanje revizije u smislu ujednačavanja sudske prakse.
Zato je primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, a u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br.25/82, 48/88 i „Sl. glasnik RS“, br.46/95 ... 106/2015) odlučeno kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. i člana 420. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 28. i 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku i odlučio da revizija nije dozvoljena.
Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, br. 40/15) regulisan je postupak koji se vodi radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku. U članu 3. istog zakona propisana su pravna sredstva kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, a to su: prigovor radi ubrzavanja postupka kao inicijalni akt, žalba kao pravni lek i zahtev za pravično zadovoljenje. Ni jednom odredbom zakona nije propisano pravo na izjavljivanje revizije. Članom 7. stav 3. istog zakona propisano je da se u postupku po prigovoru usmena rasprava ne održava, a na ostala pitanja se primenjuje zakon kojim se uređuje vanparnični postupak. U postupku po žalbi takođe se shodno primenjuje zakon kojim se uređuje vanparnični postupak.
Odredbom člana 27. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da u postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim stvarima, revizija je dozvoljena, pod uslovima po kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima ako drugim zakonom nije drugačije određeno.
U konkretnom slučaju ne radi se o imovinskopravnom sporu, već o postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku koji je pritužbenog karaktera u kome odlučuje predsednik suda i neposredno višeg suda i sudije koje on ovlasti, te revizija predlagača u smislu citirane zakonske odredbe nije predviđena kao mogući pravni lek. Iz navedenih razloga revizija predlagača nije dozvoljena.
Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je reviziju predlagača odbacio primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, a u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku i odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
