U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudije dr Dragiše B.Slijepčevića, kao predsednika veća, sudije Gordane Ajnšpiler-Popović i sudije Branka Stanića, kao članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Vasilijević, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ ... u stečaju, čiji je punomoćnik Malina Đokić, advokat iz ..., radi utvrđenja i predaje, u postupku po reviziji tuženog protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 2908/15 od 08.06.2016. godine, na sednici veća održanoj dana 13.04.2017. godine, donosi

P R E S U D U

PREINAČAVA SE presuda Privrednog apelacionog suda Pž 2908/15 od 08.06.2016.godine i presuđuje:

1. ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužilje i potvrđuje presuda Privrednog suda u Užicu P br. 528/2013 od 30.03.2015.godine.

2. Troškovi drugostepenog postupka se tužiocu ne dosuđuju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Užicu P br. 528/2013 od 30.03.2015.godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje AA iz ... prema tuženom „BB“ u stečaju, a kojim je traženo da se utvrdi da tužilja ima isključivo pravo svojine na poslovnim prostorima postojećim na kat.parceli ... KO ... u ulici ... broj ..., ukupne površine 160 m2, te je obavezana tužilja da tuženom plati troškove parničnog postupka u iznosu od 371.250,00 dinara.

Privredni apelacioni sud je u postupku po žalbi tuženog preinačio presudu prvostepenog suda i utvrdio da tužilja ima isključivo pravo svojine na poslovnom prostoru postojećim na kat.parceli ... KO ... u ulici ... broj ..., površine 160 m2 te obavezao tuženog da tužilji plati iznos od 575.400,00 dinara na ime troškova parničnog postupka.

Protiv drugostepene presude tuženi je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao revizijom pobijanu drugostepenu presudu na način propisan članom 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i „Službeni glasnik RS“ br. 55/14) pa je odlučio kao u izreci ove revizijske presude, nalazeći da je revizija tuženog osnovana.

Revizijom pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koje se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje prava svojine na navedenom poslovnom prostoru, a na osnovu ugovora o prenosu dela imovine i uplati tuženoj od strane tužioca, koji je i njen osnivač.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju Ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti overenim pred Opštinskim sudom u Užicu pod brojem Ov ... od 12.12.2003. godine prodavac „VV“ ... prodao je društvu „BB“ iz ..., kao kupcu pravo svojine na poslovnom prostoru ukupne površine 160 m2, a koji je predmet zahteva tužioca.Tuženom je kao kupcu izdata tapija o vlasništvu na predmetnom poslovnom prostoru i predmetna nepokretnost-poslovni prostor kod nadležne službe katastra evidentirana je u listu nepokretnosti broj ... KO ... na kat.parceli broj ... u listu nepokretnosti, gde je kao isključivi nosilac prava privatne svojine upisan tuženi Privredno društvo „BB“.Prema nalazu veštaka, tužilja kao fizičko lice i osnivač tuženog, 2003. godine izvršila je uplatu 5.000 USD i 15.000 evra za kupovinu poslovnog prostora od Privrednog društva „VV“ ... . Dana 12.12.2011.godine na sednici upravnog odbora tuženog doneta je odluka o prenosu prava na poslovnom prostoru u ..., koji je predmet ovog spora, tužilji bez naknade, ali uz istovremenu obavezu tužilje kao pribavioca da preduzme obaveze plaćanja po kreditnoj partiji tuženog kod … uz saglasnost jemca „GG“ iz ... . Ugovorom o prenosu dela imovine društva „BB“ overenim pred Opštinskim sudom u Prijepolju pod poslovnim brojem Ov ... od 10.01.2012.godine izvršen je prenos na fizičko lice, ovde tužilju AA, kao pribavioca dela imovine društva i to poslovnog prostora, koji se nalazi u ... na kat.parceli ... KO ..., a po osnovu pozajmica koje je ona kao osnivač tuženog i jedini član društva tuženog sa 100% udela u društvu uplatila mimo svog osnivačkog uloga, a radi održavanja likvidnosti i drugih potreba društva, te je konstatovano da po tom osnovu tužilja kao pribavilac nema više potraživanja prema društvu-tuženom. Obaveza pribavioca, ovde tužioca da isplati dug po kreditu tuženog kod … iz odluke o prenosu dela imovine društva, nije uneta u ugovor. Zahtev tužilje kao pribavioca za uknjižbu prava svojine na navedenom poslovnom prostoru, a po osnovu citiranog ugovora o prenosu dela imovine tuženog odbijen je rešenjem RS RGZ SKN ... od 04.09.2012.godine, koje je po žalbi tužilje i potvrđeno rešenjem nadležnog ministarstva od 26.03.2013. godine, što je među strankama nesporno. Privredni sud u Užicu je 02.04.2012. godine doneo rešenje o otvaranju postupka stečaja nad tuženim, u kom postupku je tužilja podnela izlučni zahtev koji nije prihvaćen, te je potom i pokrenula ovaj spor.Prema nalazu veštaka građevinske struke sudovi su utvrdili da je tržišna vrednost poslovnog prostora 9.280.000,00 dinara, a da je ukupni iznos koji je tužilja uplatila pored 5.000 USD i 15.000 evra u trenutku kupovine poslovnog prostora od „VV“ ..., odnosno na ime pozajmica za likvidnost i sličnih davanja 11.485.548,91 dinar. Prema utvrđenju prvostepenog suda od navedenog iznosa pozajmice za likvidnost deo je vraćen tužilji, tako da je na dan 31.01.2012. godine ostao dug u iznosu od 2.570.722,64 dinara, te da je na dan 31.03.2013. godine na kontu 4290 bilo 4.414.715,08 dinara, kada je navedeni konto i ugašen.

Imajući u vidu navedeno činjenično stanje, prvostepeni sud zaključuje da Ugovor o prenosu dela imovine koji je pravni osnov na koji se tužilac pozivao kao osnov sticanja navedenih nepokretnosti ne ispunjava obaveznu formu predviđenu prema Zakonu o prometu nepokretnosti član 2. tačka 1, jer isti nije overen od strane nadležnog suda, već je umesto overe pred nadležnim sudom u Užicu isti overio drugi mesno nadležni sud, odnosno sud u Sevojnu. Stoga prvostepeni sud smatra da nije ispunjena pravna forma ugovora na koji se tužilja poziva. Pored navedenog, smatra da ne može doći ni do konvalidacije navedenog ugovora, s obzirom da tužilja nije dokazala da je predmetni poslovni prostor u njenoj državini, odnosno da je došlo do predaje istog, te da ugovor o prenosu ne sadrži bitne elemente, kao što su visina uzajamnih prestacija, vrednost nepokretnosti, vrednost potraživanja. Pored navedenog, prvostepeni sud ceni da i prema odredbama Zakona o privrednim društvima član društva sa ograničenom odgovornošću, koji u vreme poslovne krize ulaže u vidu pozajmice za likvidnost ne može tražiti da mu se po tom osnovu u slučaju stečaja društva prenese deo imovine, već isključivo može svoja prava ostvariti kao stečajni poverilac, odnosno prema odredbama novog Zakona o privrednim društvima posle svih drugih stečajnih poverilaca, kao poverilac četvrtog isplatnog reda s obzirom na povezanost osnivača društva kao zajmodavca i društva koje je kao zajmoprimac u stečaju.

Drugostepeni sud preinačuje odluku prvostepenog suda i utvrđuje pravo tužiocu na isključivo svojinu na navedenom poslovnom prostoru smatrajući da je navedeni ugovor iako mu nedostaje forma u pogledu overe mesno nadležnog suda konvalidirao, jer je ispunjen u celosti, a nije povređeno ni pravo preče kupovine, ni prinudni propis, te stoga zastupajući stav da je tužilja navedenim ulaganjima pri kupovini navedenog poslovnog prostora i kasnijim pozajmicama i sličnim davanjima u cilju održavanja likvidnosti u celosti ispunila svoju obavezu isplate kupoprodajne cene, te da joj je isti poslovni prostor i predat, utvrđuje da su ispunjeni uslovi za utvrđenje prava svojine tužilje na navedenom poslovnom prostoru.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata stanovište drugostepenog suda u pogledu ocene postojanja valjanog pravnog osnova za sticanje prava svojine na spornom poslovnom prostoru. Pravilno nižestepeni sudovi cene da ugovor o prenosu svojine na spornim nepokretnostima na tužilju ne ispunjava uslove propisane Zakonom o prometu nepokretnosti za promet nepokretnosti, odnosno prenos sa tuženog na tužilju, jer isti ne sadrži overu od strane mesno nadležnog suda. Takav propust nije neotklonjiv i ugovor bi se mogao konvalidirati da su ispunjeni drugi zakonom propisani uslovi za konvalidaciju ugovora koji ne ispunjava zakonom predviđenu formu, a to je da je ugovor ispunjen u celosti i da nije povređeno pravo preče kupovine trećih lica, kao ni prinudni propis. U konkretnom slučaju međutim, davanjem pozajmice od strane osnivača društva privrednom društvu koje je u poslovnoj krizi, odnosno davanje pozajmice u cilju obezbeđenja likvidnosti društva, ne može se tretirati kao ispunjenje ugovora o prometu nepokretnosti, odnosno plaćanje cene po ugovoru koji je kasnije i zaključen da bi se sredstva koja su data predstavila ili uračunala u cenu preuzetih nepokretnosti. Pored navedenog, prema odredbama Zakona o privrednim društvima, kako to pravilno konstatuje prvostepeni sud, osnivači, odnosno povezana lica koja ulažu u društvo koje je u fazi poslovne krize umesto da povećava sopstveni kapital kao dobar privrednik, ne može po navedenom osnovu sticati nepokretnosti, već se može u slučaju stečaja društva, a što je u konkretnoj situaciji slučaj, s obzirom da je tuženi u stečaju, naplatiti samo kao stečajni poverilac, odnosno kao poverilac poslednjeg isplatnog reda s obzirom da se radi o povezanim licima koja su na navedeni način davali zajmove društvu, a radi obezbeđenja njegove likvidnosti.

Pored navedenog u prvostepenom postupku utvrđeno je da tužilac nije dostavio dokaze da mu je navedena nepokretnost predata u državinu i na navedenoj činjenici obrazloženoj u prvostepenoj odluci zasnovana je i ocena suda da ni taj uslov u pogledu ispunjenja obaveze predaje nije izvršen, te stoga nisu ispunjeni uslovi za konvalidaciju ugovora, jer poslovni prostor nije predat u državinu, a tužilac nije izvršio plaćanja na ime cene, niti se izvršena plaćanja na ime održavanja likvidnosti mogu tretirati kao izmirenje cene po ugovoru o prenosu nepokretnosti. I pored utvrđenja prvostepenog suda da nije dokazana predaja sporne nepokretnosti, drugostepeni sud konstatuje da je nesporno da je navedena nepokretnost predata tužiocu, te da je on u državini istog, što je suprotno stanju u spisima, kao i samom zahtevu tužioca da mu se u stečaju prizna izlučni zahtev i preda nepokretnost u državinu. Ocenjujući i visinu uplaćenih sredstava u vidu pozajmice i sličnih davanja drugostepeni sud pri utvrđenju visine uplaćenih sredstava ne uzima u obzir i ne obrazlaže i deo sredstava koji je prema nalazu veštaka od primljene pozajmice vraćen tužiocu od strane tuženog, što je sve direktno i uslovilo pogrešan zaključak drugostepenog suda da je ugovor zaključen između stranaka konvalidirao i da može predstavljati pravni osnov za zasnivanje prava svojine tužioca na spornim nepokretnostima. U javnim knjigama je kao nosilac prava svojine upisan tuženi, pa nije ispunjen ni uslov u pogledu načina sticanja spornih nepokretnosti.

Vrhovni kasacioni sud prihvata stanovište prvostepenog suda uz obrazloženje koje se detaljno navodi u pogledu visine i prirode uloženih sredstava, kao i mogućnosti da se ista s obzirom na odredbe Zakona o privrednim društvima smatraju isplatom dela kupoprodajne cene za ugovor koji je zaključen naknadno, te pri činjenici da je utvrđeno da nepokretnost nije predata tužiocu, prihvata zaključak prvostepenog suda da navedeni ugovor ne može konvalidirati, te stoga i ne može biti osnov za tužiočevo sticanje prava svojine na navedenim nepokretnostima.

Iz navedenih razloga revizija tuženog,koja upravo ukazuje na činjenice da se navedeni ugovor nije mogao konvalidirati, te da nisu uzeta u obzir vraćena sredstva data po osnovu pozajmice, kao i da tuženi nije predao tužiocu navedenu nepokretnost u državinu iz kojih razloga je i podnet izlučni zahtev, kao i pri činjenici da je u katastar nepokretnosti u ... upisan tuženi, te da je zahtev tužioca da se po osnovu navedenog ugovora izvrši upis odbijen, je osnovana, što je i uslovilo odlučivanje kao u izreci ove odluke, odnosno preinačenje odluke Privrednog apelacionog suda,odbijanjem žalbe tužioca i potvrđivanjem presude Privrednog suda u Užicu P br. 528/2013 od 30.03.2015.godine, a na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija,

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić