Protiv drugostepene presude tuženi je izjavio blagovremenu reviziju pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku. Reviziju izjavljuje zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka. U odgovoru na reviziju, tužilac je osporio revizijske navode tuženog, a troškove povodom sastava odgovora na reviziju nije po visini opredelio.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11...10/23 – dr. zakon) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od 5 sudija.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije izjavljene na osnovu citirane zakonske odredbe, Vrhovni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je usvojen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio izvršenje demontaže i odnošenje opreme split sistema za klimatizaciju iz poslovnog poseda tužioca, isporučene po Ugovoru od 19.07.2017. godine, uz obavezu da se prostorije nakon demontaže dovedu u ispravno stanje, kao i tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 384.760.00 dinara i 96.162.00 dinara sa pripadajućom kamatom, na ime povraćaja isplaćene cene, te zahtev u pogledu utvrđenja postojanja osnova za naknadu štete. Navedeno iz razloga što je utvrđeno da je uređaj, koji je tuženi isporučio tužiocu po navedenom ugovoru imao materijalne nedostatke, pa kako je tužilac blagovremeno i uredno obavestio tuženog o nedostatku, imao je pravo da traži da se nedostatak ukloni (ispunjenje ugovora), te da raskine ugovor. Tužilac je ostavio tuženom naknadni primereni rok za ispunjenje obaveze, odnosno otklanjanje nedostataka, pa kako nedostaci nisu otklonjeni ni u naknadno ostavljenom roku, došlo je do raskida ugovora po samom zakonu, saglasno odredbi čl. 491. Zakona o obligacionim odnosima. Prema zaključku nižestepenih sudova, posledica raskida ugovora jeste povraćaj datog, u skladu sa čl. 132. st. 2. i 5. ZOO, pa je tuženi u obavezi vratiti tužiocu uplaćeni iznos sa zakonskom zateznom kamatom od dana kada je tuženi primio uplaćene iznose, do isplate. Prema stanovištu nižestepenih sudova, budući da je do raskida ugovora došlo jer je isporučena i ugrađena neadekvatna oprema, tuženi je u obavezi uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je ista isporučena, odnosno ugrađena kod tužioca. Takođe, kako isporučeni uređaj u spornom periodu nije mogao da zagreje prostor tužioca i pošto je iz tih razloga tužilac morao da upotrebi drugi uređaj za grejanje, što je dovelo do stvaranja dodatnih troškova, to su nižestepeni sudovi zaključili da je tužilac pretrpeo štetu u smislu člana 488. stav 2. ZOO. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima je zasnovana pobijana odluka drugostepenog suda, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Suštinski, revident iznosi svoje viđenje činjeničnopravnih pojedinosti konkretnog slučaja, odnosno ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, usled pogrešne ocene dokaza, što se ne može prihvatiti kao relevantan osnov da se dozvoli odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj. Pogrešna primena materijalnog prava na koju u vezi sa tim revident ukazuje nije razlog za odlučivanje o posebnoj reviziji. Nisu od uticaja revizijski navodi o tome da o bitnim činjenicama postoji protivrečnost između onoga što se u razlozima drugostepene presude navodi i izvedenih dokaza, budući da se time ukazuje da je ona zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. Međutim, takva bitna povreda ne predstavlja razlog za izjavljivanje posebne revizije. Nisu razlog za izjavljivanje posebne revizije ni bitne povrede odredaba parničnog postupka u smislu člana 374. stav 1. ZPP. Posebna revizija služi kao izuzetno i krajnje pravno sredstvo, čiji cilj nije da se preispituju pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Navedeno u ovom postupku nije slučaj. Takođe, revident ne ukazuje ni na jednu sudsku odluku u kojoj bi bilo drugačije odlučeno u istoj ili sličnoj činjeničnopravnoj situaciji.

Zato je na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u prvom stavu izreke ovog rešenja.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. u vezi sa članom 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS 72/11... 10/23 – dr. zakon) i našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Prema odredbi čl. 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11...10/23 – dr. zakon) u sporovima male vrednosti protiv drugostepene odluke nije dozvoljena revizija. Odredbom člana 480. stav 2. istog Zakona propisano je da ako u odredbama ove glave nije drugačije propisano u postupku u privrednim sporovima shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona. Prema odredbi člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužilac je podneo tužbu dana 11.07.2018. godine, a koju je preinačio dana 07.11.2018. godine. Vrednost predmeta spora na dan preinačenja iznosi 480.952,00 dinara.

U konkretnom slučaju radi se očigledno o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku. Zato izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. Zakona nije dozvoljena. Pritom, zakonom propisana nedozvoljenost ovog vanrednog pravnog leka u ovoj vrsti spora isključuje primenu opšteg pravila iz člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku prema kome je revizija uvek dozvoljena, ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka. Stoga, revizija nije dozvoljena ni u delu u kome je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu u delu kojim je odlučeno o zakonskoj zateznoj kamati, a osim toga, tuženi nema pravni interes za izjavljivanje revizije u tom delu budući da je odbijen tužbeni zahtev.

Iz navedenih razloga je primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Pri svemu napred navedenom, drugostepeni sud će imati u vidu da je očiglednom greškom u stavu prvom izreke drugostepene presude naveden datum 19.09.2018. godine, umesto datum 19.09.2017. godine, pa je potrebno da istu ispravi u smislu odredbe člana 362. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/2023 – dr. zakon) po službenoj dužnosti.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković