Presudom Privrednog apelacionog suda 11Pž 6166/22 od 26.09.2022. godine potvrđena je prvostepena presuda i prvostepeno rešenje, te su odbijeni kao neosnovani zahtevi tuženog i tužioca za isplatu troškova nastalih u postupku po žalbi.

Protiv drugostepene presude, tuženi izjavljuje reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.

Tužilac je dostavio odgovor na reviziju kojim je osporio revizijske navode tuženog i predložio odbacivanje revizije. Troškove za sastav odgovora na reviziju i za sudsku taksu za odgovor na reviziju je tražio.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tuženog, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava, sve imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene odluke.

Nižestepenim odlukama odlučeno je o zahtevu tužioca za iseljenje tuženog iz poslovnog prostora i zemljišta sa pripadajućom opremom, postrojenjima, instalacijama i linijama za proizvodnju odnosno linijama za preradu i eksploataciju, u posedu čega je tuženi bio na osnovu ugovora o zakupu od 03.02.2020. godine, koji je jednostrano raskinut od strane tužioca dana 12.08.2021. godine, zbog neplaćanja zakupnine.

Pravnosnažna odluka o usvajanju tužbenog zahteva, zasnovana je na zaključku sudova da je otkaz ugovora o zakupu od strane tužioca osnovan i na zakonu zasnovan. Zaključak sudova je i da tuženi nije dokazao da mu predmet zakupa nije predat u ispravnom stanju. Revident osporava pravilnost primene materijalnog prava od strane sudova u donošenju iznetih zaključaka.

Materijalno pravo na koje revident ukazuje, kojim je uređen institut ugovora o zakupu, prava obaveze ugovornih strana i osnovi za raskid ugovora, ne iziskuje novo tumačenje prava, ujednačavanje sudske prakse, niti razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa, ili u interesu ravnopravnosti građana. Revident u prilog navodima o potrebi ujednačavanja sudske prakse ne ukazuje na suprotne pravnosnažne ili revizijske odluke u istoj ili sličnoj činjenično-pravnoj situaciji. Navodi revizije se odnose i na procesne razloge. U reviziji tuženog se ističe da je nezakonitim postupanjem u utvrđivanju vrednosti predmeta spora, od strane sudova tuženom uskraćeno pravo na reviziju. Nadalje, ističe se da je drugostepeni sud propustio da ceni bitne žalbene navode o nedostacima tužbe i izreke presude u pogledu određenosti predmeta obaveze. Time se ističe da su učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka, što nisu dozvoljeni razlozi za posebnu reviziju.

Stoga je, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Predmetni spor ima karakter privrednog spora u smislu člana 480. stav 1. Zakona o parničnom postupku, budući da je vođen pred privrednim sudom, shodno zakonskim odredbama koje uređuju stvarnu nadležnost privrednih sudova.

Odredbom člana 485. Zakona o parničnom postupku je propisano da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivrednost od 100.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu 19.10.2021. godine. Vrednost predmeta spora je utvrđena na 10.000,00 dinara.

Kako navedena vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivrednost od 100.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe to revizija tuženog nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, revizija tuženog je odbačena, kao nedozvoljena, u stavu drugom izreke ove odluke.

Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi za naknadu troškova revizijskog postupka na osnovu ovlašćenja iz člana 165. stav 1. ZPP i to s obzirom da tuženi nije uspeo u revizijskom postupku, a u pogledu tužioca ne radi se o troškovima potrebnim radi vođenja revizijskog postupka u smislu člana 154. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić