.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 2500/2022
21.09.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Tatjane Matković Stefanović, Mirjane Andrijašević i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca „Calcit“ DOO Kragujevac, Zmaj Jovina broj 8, čiji je punomoćnik Aleksandar Plamenac, advokat u ..., protiv tuženih Stečajna masa „Bojana“ DOO za proizvodnju unutrašnju i spoljnu trgovinu Beograd – u stečaju, čiji je punomoćnik Vojislav D Ponoćko, advokat u ... i „MCI Trading“ DOO Beograd, čiji je punomoćnik Vladimir Lučić, advokat u ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora, vrednost predmeta spora 60.000 evra, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 1Pž 3783/21 od 08.06.2022. godine, u sednici veća održanoj 21.09.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 1Pž 3783/21 od 08.06.2022. godine.
ODBACUJE SE revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 1Pž 3783/21 od 08.06.2022. godine, kao nedozvoljena.
O b r a z l o ž e nj e
Privredni sud u Beogradu je doneo presudu 6P 920/2019 dana 12.06.2019. godine, kojom je odbio tužbeni zahtev kojim tužilac traži da se utvrdi da je ništav Ugovor o kupoporodaji od 01.07.2011. godine, zaključen između tuženih i obavezao tužioca da naknadi tuženima troškove parničnog postupka u iznosu do po 92.856,00 dinara.
Privredni apelacioni sud je doneo presudu 1Pž 3783/21 dana 08.06.2022. godine kojom je odbio žalbu tužioca kao neosnovanu i potvrdio presudu Privrednog suda u Beogradu P 920/2019 od 12.06.2021. godine, te odbio zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu reviziju pozivom na odredbe člana 403. i člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi razjašnjenja pitanja koja mogu biti od opšteg javnog interesa i pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kojom presudu pobija zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Drugotuženi je podneo odgovor na reviziju tužioca.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br 72/2011 ... 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presuda koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni sud je ispitao razloge revizije tužioca po odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku i odlučio da ne dozvoli odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao posebnoj.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu za utvrđenje da je ništav Ugovor o kupoprodaji od 01.07.2011. godine zaključen između tuženih, tako što su sudovi na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja zaključili da nema razloga za ništavost predmetnog ugovora prema odredbi člana 103. Zakona o obligacionim odnosima. U reviziji, tužilac ističe navode koji se tiču bitne povrede odredaba parničnog postupka, što citiranom odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku nije dozvoljen razlog za posebnu reviziju. Isto se odnosi na navode revizije kojim se pobija kao pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Razlozi koji bi se odnosili na pogrešnu primenu materijalnog prava tiču se ocene nižestepenih sudova da li se prema utvrđenim činjenicama stiču razlozi za ništavost ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, koji je predmet tužbenog zahteva. Tužilac ističe okolnost da je prodavac nepokretnosti, prvotuženi bio u blokadi u vreme zaključenja ugovora kojim je otuđio nepokretnost, zatim osporava isplatu kupoprodajne cene, te ističe nameru tuženih da oštete stečajnu masu prvotuženog iz koje bi se namirili poverioci. Međutim, ove okolnosti nižestepeni sudovi su cenili kod odlučivanja o postojanju razloga za ništavost predmetnog ugovora. Primena materijalnog prava od značaja za ništavost ugovora u konkretnom predmetu ne zahteva da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti takvu potrebu revident argumentuje u razlozima revizije. Prema tome, nema potrebe za posebnom revizijom u ovoj parnici. Eventualna pogrešna primena materijalnog prava kod odlučivanja o tužbenm zahtevu sama po sebi nije dovoljna za izuzetnu dozvoljenost revizije.
To su razlozi prema kojima je Vrhovni sud odlučio u prvo stavu izreke ovog rešenja.
Vrhovni sud je ocenio dozvoljenost revizije po odredbama člana 403. i člana 485. Zakona o parničnom postupku i odbacio reviziju kao nedozvoljenu zato što revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Kako je u ovoj parnici vrednost predmeta spora označena na 60.000 evra, rešeno je u drugom stavu izreke primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
