Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 25/2015
27.08.2015. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Gordane Ajnšpiler-Popović i Branislave Apostolović, članova veća, u privrednom sporu po tužbi tužioca Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograd iz Beograda, koga zastupa punomoćnik D.S., advokat iz B., protiv tuženog P. z. p., g. i d. N. d.o.o. iz B., koga zastupa punomoćnik Ž.S., advokat iz B., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 6675/14 od 09.10.2014.godine, u sednici veća održanoj dana 27.08.2015.godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv stava drugog izreke presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 6675/14 od 09.10.2014.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P br. 7511/13 od 05.06.2014. godine, u stavu prvom izreke dozvoljeno je objektivno preinačenje tužbe. Stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime glavnog duga i obračunate zakonske zatezne kamate isplati iznos od 18.911.750,00 dinara, kao i zakonsku zateznu kamatu na iznos glavnog duga od 11.257.859,00 dinara počev od 17.03.2014.godine pa do isplate, u svemu prema Planu reorganizacije tuženog od 16.07.2012.godine koji je potvrđen rešenjem toga suda St 174/11 od 03.08.2012.godine. U stavu trećem izreke odbačen je kompenzacioni prigovor tuženog u iznsou od 8.132.442,10 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.10.2009.godine pa do isplate. Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužiocu isplati iznos od 313.449,00 dinara na ime troškova parničnog postupka.

Privredni apelacioni sud je presudom Pž br. 6675/14 od 09.10.2014. godine u stavu prvom izreke odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu Privrednog suda u Beogradu u stavu prvom izreke i delu stava drugog izreke kojim je obavezan tuženi da plati tužiocu iznos od 11.257.859,00 dinara u svemu prema Planu reorganizacije tuženog od 16.07.2012.godine koji je potvrđen rešenjem tog suda St 174/11 od 03.08.2012.godine, kao i u stavovima trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke drugostepene presude preinačena je prvostepena presuda u delu stava drugog izreke, kojim je obavezan tuženi da plati tužiocu iznos od 7.653.891,00 dinara u svemu prema planu reorganizacije tuženog od 16.07.2012.godine koji je potvrđen rešenjem toga suda St 174/11 od 03.08.2012.godine i u tom delu je tužbeni zahtev odbijen kao preuranjen.

Protiv stava drugog izreke drugostepene presude, tužilac je preko punomoćnika blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, kada je drugostepeni sud odlučio da tužiocu ne pripada zakonska zatezna kamata u iznosu od 7.653.891,00 dinar.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom člana 403. važećeg ZPP, koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11) i člana 23. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ 55/14) i odlučio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužba je u predmetnom sporu podneta 14.10.2009.godine sa zahtevom za isplatu iznosa od 5.170.777,91 dinar koji je u sebi sadržao glavni dug i zateznu kamatu. Podneskom od 17.04.2014.godine tužba je preinačena na iznos od 18.911.750,00 dinara koji je u sebi sadržao iznos glavnog duga od 11.257.859,00 dinara i zakonsku zateznu kamatu u iznosu od 7.653.891,91 dinar. Tužbeni zahtev je pravnosnažno usvojen za iznos glavnog duga, a revizijom tužioca pobija se presuda drugostepenog suda u stavu drugom izreke kojim je preinačena prvostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev za isplatu 7.653.891,00 dinar koji iznos predstavlja obračunatu zakonsku zateznu kamatu na iznos glavnog duga i po svojoj pravnoj prirodi predstavlja sporedno potraživanja.

Odredbom člana 28. ZPP propisano je da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim ovim zakonom merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.

Sledom citirane zakonske odredbe, revizija kojom se pobija drugostepena presuda samo u pogledu odlučivanja drugostepengo suda o kamati kao sporednom traženju, što je ovde slučaj nije dozvoljena. Činjenica da je drugostepeni sud u pogledu zakonske zatezne kamate kao sporednog traženja preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev ne vodi dozvoljenosti revizije tužioca po odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, kojim je propisano da je revizija uvek dozvoljena, ako drugostepeni sud preinači presudu i odluči o zahtevima stranaka, jer se ista zakonska odredba ne primenjuje ako se radi o kamati kao sporednom potraživanju.

Na osnovu izloženog i člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je reviziju tužioca odbacio kao nedozvoljenu.