U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudije Dr Dragiše Slijepčevića, kao predsednika veća, sudije Branka Stanića, Gordane Ajnšpiler Popović, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac kao članova veća, u privrednom sporu tužioca AA iz ..., Ulica ... broj .../..., koga zastupaju Petar i Gordana Rakočević, advokati iz ..., protiv tuženog „BB“ …, Ulica ... broj ..., koga zastupa Ortačko advokatsko društvo „Karanović i Nikolić“- advokat Dragan Karanović iz ..., radi činidbe, vrednost predmeta spora 103.992,48 dinara, rešavajući po reviziji tužioca koja je izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 1717/15 od 01.06.2016. godine, doneo je u sednici veća održanoj dana 23.02.2017. godine sledeću

P R E S U D U

1) DOZVOLJAVA SE posebna revizija izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž broj 1717/15 od 01.06.2016. godine.

2) PREINAČUJE SE presuda Privrednog apelacionog suda Pž broj 1717/15 od 01.06.2016. godine i presuđuje:

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tuženog i potvrđuje presuda Privrednog suda u Nišu P br. 106//2014 od 12.05.2015. godine.

OBAVEZUJE SE tuženi „BB“ … iz ..., da tužiocu AA iz ..., isplati troškove revizijskog postupka u iznosu od 71.390,00 dinara, u roku od osam dana od dana prijema presude, pod pretnjom izvršenja.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Nišu P br. 106/2014 od 12.05.2015. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da otkupi od tužioca ukupno 144 akcije sa pravom glasa ISIN br. ... izdavaoca privredno društvo „VV“ … iz ..., po ceni od 722,17 dinara za jednu akciju sa pravom glasa, tako što će na ime otkupa, tužiocu isplatiti ukupno 103.992,48 dinara, u roku od osam dana od dana prijema presude.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž br. 1717/15 od 01.06.2016. godine, preinačena je presuda Privrednog suda u Nišu P br. 106/2014 od 12.05.2015. godine, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za obavezivanje tuženog da otkupi 144 akcije sa pravom glasa izdavaoca Privrednog društva „VV“ … iz ..., po ceni od 722,17 dinara za jednu akciju sa pravom glasa, i da na ime otkupa akcija isplati tužiocu 103.992,48 dinara. Tužilac je obavezan da tuženom u roku od osam dana plati troškove postupka u iznosu od 15.800,00 dinara, pod pretnjom izvršenja.

Protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž broj 1717/15 od 01.06.2016. godine, tužilac preko punomoćnika iz reda advokata je blagovremeno izjavio reviziju, koju je podneo u skladu sa odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer smatra da je potrebno razmotriti pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana, kao i radi ujednačavanja sudske prakse i eventualnog tumačenja prava. Tužilac smatra da mu je drugostepenom odlukom povređeno ustavno pravo na sudsku zaštitu i da je pobijana odluka doneta pogrešnom primenom materijalnog prava i uz bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. i stav 2. tačka 10. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14) je propisano da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.

Vrhovni kasacioni sud polazeći od navedene odredbe Zakona o parničnom postupku je u konkretnom slučaju ocenio da postoji potreba da se razmotri pravno pitanje od opšteg interesa, koje se odnosi na prava manjinskih akcionara na otkup akcija u postupku preuzimanja akcionarskih društava koji se sprovodi po Zakonu o preuzimanju akcionarskih društava, te je dozvolio posebnu reviziju a zatim u skladu sa odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku, ispitao pobijanu presudu i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374 st. 1 i 2 Zakona o parničnom postupku, na koje se revident poziva, niti povrede na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je akcionar privrednog društva „VV“ … iz ... i poseduje 144 akcije sa pravom glasa.

Tuženi je prve akcije emitenta „VV“ … iz ..., stekao na osnovu ugovora o prodaji kapitala metodom javne aukcije koji je zaključen dana 03.08.2006. godine i po tom osnovu je stekao 77,50 % kapitala navedenog subjekta privatizacije. Potom je tuženi izvršavajući obavezu investiranja u subjekt privatizacije, izvršio dokapitalizaciju i na taj način stekao 83,69 % akcija subjekta privatizacije, da bi potom ponovo izvršio dokapitalizaciju dana 31.12.2009. godine kada je stekao dodatnih 26.266 akcija emitenta, odnosno 2,77 % od ukupnog broja emitovanih akcija.

Obaveštenjem Komisije za hartije od vrednosti od 14.05.2010. godine, emitent VV obavešten je da je u postupku nadzora utvrđeno da je tuženi stekao akcije emitenta, a da nije postupio u skladu sa obavezom i odmah obavestio Komisiju HoV, ciljno društvo i Beogradsku berzu i objavio ponudu za preuzimanje akcija na način određen Zakonom o preuzimanju akcionarskih društava. Rešenjem Komisije HoV …/…-…-…-…-… od 10.05.2010. godine utvrđeno je da tuženi nema pravo glasa po osnovu 26.266 akcija emitenta VV, pa mu je naloženo da otkloni povrede tako što će podneti zahtev Komisiji za odobrenje ponude za preuzimanje akcija izdavaoca, ili da otuđi dodatno stečene akcije i to 26.266 akcija u roku od 3 meseca po prijemu rešenja, pod uslovom da nema sredstava za ponudu za preuzimanje akcija.

Prvostepenom presudom je utvrđeno da je tuženi, prema rešenju Komisije za hartije od vrednosti od 10.05.2010. godine i obaveštenju te komisije od 14.05.2010. godine bio u obavezi da objavi ponudu za preuzimanje akcija i to 26.266 akcija i da o tome obavesti Komisiju za hartije od vrednosti, ciljno društvo i organizacioni oblik organizovanog tržišta, ali da to nije učinio. Imajući u vidu odredbu člana 41b Zakona o preuzimanju privrednih društava koja propisuje da ako ponuđač ne objavi ponudu za preuzimanja pod uslovima i na način propisanim ovim zakonom, svaki akcionar ciljnog društva može putem suda zahtevati otkup akcija sa pravom glasa pod uslovima pod kojima je morala biti objavljena ponuda za preuzimanje, prvostepeni sud na osnovu navedene odredbe Zakona, usvojio je tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženog da mu isplati iznos od 722,17 dinara po akciji, koja vrednost nije osporavana tokom postupka.

Privredni apelacioni sud u Beogradu u presudi koja se revizijom pobija Pž 1717/15 od 01.06.2016. godine, zauzima sasvim drugačiji stav, te uvažava žalbu tuženog i preinačuje prvostepenu presudu tako što odbija tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan, nalazeći da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo. Drugostepeni sud je obrazložio pobijanu odluku navodima da je tek Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava („Službeni glasnik RS“ broj 99/11 od 27.12.2011. godine) dodata odredba člana 41b u kome je u stavu 1. propisano da ako ponuđač ne objavi ponudu za preuzimanje pod uslovima i na način propisan Zakonom, svaki akcionar ciljnog društva može zahtevati putem suda otkup akcija sa pravom glasa pod uslovima pod kojima je morala biti objavljena ponuda za preuzimanje, pa je prvostepeni sud u konkretnom slučaju pogrešno primenio materijalno pravo jer je na konkretnu pravnu situaciju, retroaktivno primenio odredbu člana 41b koja je počela da se primenjuje tek od 01.02.2012. godine, a sporni promet 26,266 akcija privrednog društva, za koje je Komisija za hartije od vrednosti navela da je potrebno objaviti ponudu, evidentiran 31.12.2009. godine, tako da na tu situaciju nije bilo mesta za primenu citirane odredbe člana 41b Zakona o preuzimanju akcionarskih društava.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužioca ističe da je drugostepeni sud prilikom donošenja pobijane odluke pogrešno primenio materijalno pravo i to odredbe Zakona o preuzimanju akcionarskih društava.

Tuženi je započeo preuzimanje ciljnog društva dana 31.12.2009. godine i tada je nastala njegova obaveza za objavljivanje ponude za preuzimanje na osnovu člana 6. stav 1. tada važećeg Zakona o preuzimanju akcionarskih društava („Službeni glasnik RS“ broj 46/06; 107/09). Rešenjem Komisije za hartije od vrednosti broj …/…-…-…-…-…od 10.05.2010. godine, utvrđena je povreda Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, pa je naloženo tuženom da podnese zahtev Komisiji za odobrenje ponude za preuzimanje akcija izdavaoca „VV“ ... i da na taj način objavi ponudu za preuzimanje 26.266 akcija ciljnog društva. Tuženi nije postupio po nalogu Komisije i nije objavio javnu ponudu za preuzimanje akcija. Rešenjem Komisije za hartije od vrednosti broj …/…-…-…- …-…od 16.07.2014. godine utvrđeno je da tuženi nije postupio prema rešenju Komisije od 10.05.2010. godine i kao sankcija za povredu Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, Komisija je oduzela prava glasa tuženom na 26.266 akcija rešenjem od 10.05.2010. godine. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi bez obzira na sadržinu navedenog rešenja Komisije za hartije od vrednosti, nije podneo zahtev za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje akcija, što znači da u takvoj situaciji, akcionari ciljnog društva, među kojima je i tužilac, imaju pravo na osnovu odredbe člana 41b stav 1. sada važećeg Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, da putem mesno nadležnog suda zahtevaju otkup akcija.

To sa razloga što Zakon o preuzimanju akcionarskih društava („Službeni glasnik RS“ broj 99/2011), u prelaznim i završnim odredbama u članu 50. reguliše započeto preuzimanje i propisuje da postupak preuzimanja koji je u toku na dan stupanja na snagu ovog zakona (01.02.2012.g.) okončaće se po odredbama ovog zakona, ako u njemu ponuđač još nije dobio rešenje Komisije o odobrenju objavljivanja ponude za preuzimanje.

Prema stanju u spisima, na dan podnošenja tužbe 04.02.2014. godine, tuženi nije postupio po nalogu Komisije, nije podneo zahtev Komisiji za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje, niti dobio rešenje Komisije o odobrenju objavljivanja ponude za preuzimanje, što znači da se u konkretnom slučaju na započeto preuzimanje, primenjuje odredba člana 41b Zakona o preuzimanju akcionarskih društava a što dalje znači da je tužilac stekao pravo na osnovu odredbi člana 3. stav 1. tač. 1. i 2, člana 6. stav 1. i člana 41b Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, da preko mesno nadležnog suda zahteva otkup akcija, tako da je pogrešan zaključak drugostepenog suda izražen u pobijanoj odluci da se u konkretnoj situaciji, retroaktivno primenjuje član 41b Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, što je bio razlog preinačenja prvostepene presude.

Potrebno je naglasiti, da se u konkretnom slučaju radi o pravu manjinskih akcionara na otkup akcija prema uslovima ponude, koje ostvaruju u postupku preuzimanja akcionarskih društava po Zakonu o preuzimanju akcionarskih društava, te ovo pravo akcionara, po ovom zakonu, ne treba mešati niti poistovećivati sa pravom na prinudni otkup i prinudnu prodaju akcija koji institut je predviđen Zakonom o privrednim društvima, jer se radi o potpuno dva različita instituta i dve različite situacije u kojima se vrši otkup akcija i ostvaruju prava akcionara.

Na osnovu svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud primenom procenih ovlašćenja iz člana 41b. Zakona o parničnom postupku, preinačio pobijanu drugostepenu presudu, tako što je odbio žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu kojom je obavezan tuženi da otkupi od tužioca ukupno 144 akcije sa pravom glasa ISIN br. ... izdavaoca privredno društvo „VV“ … iz ..., po ceni od 722,17 dinara za jednu akciju sa pravom glasa, tako što će na ime otkupa, tužiocu isplatiti ukupno 103.992,48 dinara, u roku od osam dana od dana prijema presude. Vrednost akcije utvrđena je u prvostepenom postupku od strane ovlašćenog revizora.

Tužilac je uspeo u revizijskom postupku pa mu prema odredbi člana 154. i 165. Zakona o parničnom postupku, pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka po AT i TT i to: za sastav podneska-revizije 12.000,00 za sudsku taksu na reviziju 23.756,00 dinara i sudsku taksu na odluku po reviziji 35.634,00 dinara, što ukupno iznosi 71.390,00 dinara, kako je i odlučeno u izreci.

Predsednik veća-sudija

Dr Dragiša Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić