Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Odgovor na reviziju podneli su tuženi i predložili da se revizija odbaci kao nedozvoljena ili odbije kao neosnovana. Troškove revizijskog postupka su tražili i to u iznosu od 172.815,00 dinara za sastav revizije i troškove takse na odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 396. stav 1. ZPP, budući da je drugostepeni sud cenio sve bitne žalbene navode.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su bile u poslovnom odnosu po osnovu Ugovora o nabavci softverske aplikacije za katastar nepokretnosti od 20.12.2007. godine. Realizacija predmetnog Ugovora je započeta, ali je tužilac dao izjavu o raskidu. Ugovorom od 20.12.2007. godine tuženi su se obavezali da izrade softverske aplikacije za katastar nepokretnosti u skladu sa uslovima i specifikacijama predviđenim Sporazumom, za ukupnu cenu u iznosu od 2.470.880,14 evra. Sastavni deo zaključenog Ugovora predstavljaju opšti i specijalni uslovi, kojima je regulisana ugovorena cena, dinamika i način plaćanja, kao i arbitražni postupak koje su parnične stranke predvidele u slučaju spora. Stranke su se dogovorile da će sporna pitanja rešavati međusobnim konsultacijama u periodu od 14 dana od dana kada jedna strana obavesti drugu o postojanju spora ili nesuglasice, uz posredovanje izabranog arbitra. Dogovoreno je i da će arbitar u roku od 28 dana od prijema obaveštenja o sporu saopštiti svoju odluku ugovornim stranama u pisanoj formi. Ukoliko arbitar ne donese odluku u roku od 28 dana od dana kada mu se podnese zahtev za rešavanje spora, da ugovorne strane mogu u roku od 56 dana od prijema sporne odluke arbitra obavestiti drugu ugovornu stranu, šaljući kopiju obaveštenja arbitra, da nameravaju započeti arbitražni proces. Ali arbitraža se ne može započeti sve dok se druga strana ne obavesti o ovakvoj nameri. Nakon izjave o raskidu, tuženi su pokrenuli postupak rešavanja spora obraćanjem odabranom judikatoru po zahtevu od 15.04.2011. godine, koji nije doneo odluku o podnetom zahtevu. Nakon toga je ponovljen zahtev drugom izabranom judikatoru dana 08.05.2012. godine.

Utvrđeno je da je postupak pred arbitražom pokrenut zbog spora u vezi sa zaključenim Ugovorom od 20.12.2007. godine i da je sproveden u skladu sa pravilima arbitraže UNCITRAL iz 1976. godine. Ugovor je raskinuo tužilac obaveštenjem od 18.03.2011. godine. Na osnovu stepena izvršenosti Ugovora od strane tuženih utvrđeno je da njima pripada iznos od 25% naknade po tom osnovu. U arbitražnom postupku je utvrđeno da tuženima pripada 45% ukupno ugovorene cene u iznosu od 1.111.896,06 evra.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da se nisu stekli uslovi za poništaj arbitražne odluke predviđen članom 58. stav 1. tačka 1. Zakona o arbitraži. Navedenom odredbom Zakona predviđeno je da se stiču razlozi za poništaj arbitražne odluke ako, Sporazum o arbitraži nije punovažan po pravu koji su stranke sporazumno odredile, ili po pravu Republike Srbije, ako se stranke nisu drugačije sporazumele. Arbitražni Sporazum je unet u član 6. tačka 2. tačka 1. Opštih uslova zaključenog ugovora, te je isti punovažan.

Odredbom člana 10. Zakona o arbitraži propisano je da je arbitražni Sporazum ništav ukoliko vrsta spora na koji se odnosi nije podobna za arbitražu, ukoliko nije zaključen u formi propisanoj tim zakonom, ukoliko stranke nisu imale potrebna svojstva i sposobnost za njegovo zaključenje i ukoliko je zaključen pod uticajem prinude, pretnje, prevare ili zablude. U konkretnom slučaju, arbitražni Sporazum se odnosi na vrstu spora koji je podoban za arbitražu, s obzirom da je sporno novčano potraživanje nakon raskida ugovora. Zaključen je u pismenoj formi, kako je predviđeno članom 12. stav 1. Zakona o arbitraži. Ugovorne strane imaju parničnu i poslovnu sposobnost, a nisu dostavljeni dokazi da je predmetni Arbitražni Sporazum zaključen pod uticajem prinude, pretnje, prevare ili zablude. Stoga, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni propisani uslovi za ništavost arbitražnog Sporazuma.

U reviziji se navodi da nije ispunjen prethodni uslov predviđen Ugovorom za rešavanje spora pred arbitražom i to da jedna strana dostavi drugoj obaveštenje o nameri da pokrene arbitražni postupak u roku od 56 dana od dana kada je spor upućen judikatoru, kao i da su tuženi propustili da daju obaveštenje tužiocu o nameri da pokrene arbitražu.

Prema odredbi člana 7. Zakona o arbitraži, državni sud može, u vezi arbitraže, da preduzima samo one radnje koje su izričito određene tim zakonom. Stoga, državni sud može samo da ispituje da li su ispunjeni uslovi iz člana 10. Zakona o arbitraži za ništavost arbitražne klauzule, a ne i da li su ispunjeni prethodni uslovi za otpočinjanje arbitraže. Ovu činjenicu ceni sama Arbitraža po prigovoru stranaka i ista je to ocenila.

Bez uticaja su navodi revizije da je predmetna arbitražna odluka u suprotnosti sa javnim poretkom Republike Srbije iz razloga što je jedan deo iznosa dosuđen Arbitražnom odlukom na osnovu ugovorene obaveze koja je već bila izvršena i time u celini ugašena. Ovim navodima osporava se činjenično stanje utvrđeno u arbitražnom postupku, koje se ne može ispitivati u ovom postupku.

Neosnovani su i navodi revizije da je Arbitražna odluka doneta na osnovu pravičnosti, bez sporazuma o tome između stranaka. Ovo iz razloga, što je arbitražna odluka doneta ocenom izvedenih dokaza i primenom načela savesnosti i poštenja iz Zakona o obligacionim odnosima, a ne po osnovu pravičnosti.

Troškovi dostavljanja odgovora na reviziju nisu bili nužni za vođenje ove parnice, te je zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka odbijen.

Sa izloženog, a na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić