U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Gordane Ajnšpiler-Popović i Branislave Apostolović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca „AA“ ..., ..., koga zastupa punomoćnik Vuk Sekulić, advokat iz ..., protiv tuženog BB ugostiteljska radnja „Dolce & kaffana“ iz ..., koga zastupa punomoćnik Ana Čegar, advokat iz ..., radi povrede žiga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 672/14 od 06.04.2015.godne, u sednici veća održanoj dana 30.06.2016.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 672/14 od 06.04.2015.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P br. 5488/13 od 19.11.2013.godine, u stavu prvom izreke utvrđen je prekid postupka u delu tužbenog zahteva koji se tiče žigova pod brojem 974096 i 974309 i to u odnosu na stav drugi, treći i četvrti tužbenog zahteva u odnosu na te žigove. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbnei zahtev i utvrđeno da je tuženi registracijom i upotrebom naziva „Dolce & kaffana“ kao i isticanjem na poslovne prostorije navedenog znaka i znaka „D&K“ povredio čuvene žigove tužioca broj 625152 „Dolce & Gabbana“ u reči i broj 652614 „D & G Dolce & Gabbana“ u grafičkom rešenju, kao i žigove broj 974096 „Dolce & Gabbana“ u reči i broj 974309 „D & G Dolce & Gabbana“ u grafičkom rešenju. Stavom trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da sa poslovnih prostorija ukloni znakove „Dolce & kaffana“ i „D&K“ u roku od 8 dana od dana pravnosnažnosti presude i zabranjeno je tuženom da ubuduće bez dozvole tužioca koristi znakove tužioca zaštićene žigovima 625152 i broj 652614 ili slične znakove. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da promeni poslovno ime, tako da iz njega isključi naziv „Dolce & kaffana“ u roku od 8 dana od dana pravnosnažnosti presude, te je zabranjeno tuženom da ubudućnosti registruje poslovno ime koje bi u sebi sadržalo isti ili sličan naziv. Stavom petim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da o svom trošku objavi uvod i izreku ove presude u dnevnom listu „Politika“ i „Blic“ u izdanjima za celu zemlju. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 304.871,36 dinara.

Privredni apelacioni sud je pobijanom presudom Pž br. 672/14 od 06.04.2015.godine, u stavu prvom izreke odbio žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu u stavovima drugom, trećem, četvrtom i petom izreke. Stavom drugim i trećim izreke drugostepene presude preinačena je prvostepena presuda u stavu šestom izreke, tako što je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 235.700,00 dinara.

Protiv drugostepene presude, tuženi je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) i odlučio da revizija tuženog nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na postojanje drugih apsolutno bitnih povreda parničnog postupka. Ukazivanje revizijom da prvostepeni sud nije odlučio o zahtevu tuženog za obezbeđenje parničnih troškova nije od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijane odluke, jer tuženi u smislu člana 84. stav 3. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisma drugih zemalja nije morao nastaviti postupak o glavnoj stvari sve dok se pravnosnažno ne odluči o njegovom zahtevu, a ako je zahtev usvojen dok tužilac ne položi obezbeđenje. Tuženi nije iskoristio ovu mogućnost, pri čemu je spor izgubio pa navedeno ukazivanje u reviziji ne može uticati na pravilnost i zakonitost pobijane presude. Neosnovano je i ukazivanje revidenta da drugostepeni sud nije smeo potvrditi prvostepenu presudu u delu usvojen tužbneog zahteva u odnosu na žigove broj 974096 i 974309 obzirom da je prethodno prvostepeni sud prekinuo postupak u delu tužbe koja se tiče ovih žigova. Prvostepeni sud je utvrdio povredu i u odnosu na navedene žigove imajući u vidu da je tužba podneta pre isteka petogodišnjeg roka iz člana 64. Zakona o žigovima, te se prekid odnosio samo na tužbene zahteve koji se odnose na buduće obaveze i zabrane za tuženog u odnosu na te žigove. Stoga potvrđivanje prvostepene presude u ovom delu nije protivrečno prekidu parničnog postupka zbog pokretanja postupka brisanja navedenih žigova.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je registrovao žigove i to žig broj 625152 u reči „Dolce & Gabbana“ za robu iz klase 03, 09, 14, 18, 25 koji je u važnosti do 29.04.2014.godine; zatim žig broj 652614 u grafičkom rešenju „D&G“ za robu iz klasa 03, 09, 14, 18, 24 i 25 koji u važnosi do 16.11.2015.godine. Žigovi broj 974096 u reči „Dolce & Gabbana“ i broj 974309 u grafičkom rešenju „D&G“ registrovani su 22.07.2008.godine i u važnosti su do 22.07.2018.godine, a za usluge iz klase 35, 41 (usluge diskoteka, noćnih klubova i organizacije događaja) i klase 43 koja se odnosi na usluge obezbeđenja hrane i pića, restorana i privremenog smeštaja. Nije sporno da tuženi u sastavu poslovnog imena koristi znakove „Dolce & kaffana“ i „D&G“, te da obavlja delatnost pružanja usluga pripremanja i posluživanja pića i da je pod ovim nazivom počeo da obavlja delatnost 01.10.2012.godine. Takođe je nesporno da je tuženi 16.09.2013.godine podneo Zavodu za intelektualnu svojinu zahtev za prestanak tužiočevih žigova broj 974309 i broj 974096 u klasama 41 i 43 zbog nekorišćenja istih.

Kod ovako utvrđenih činjenica, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, odredbe člana 38. stav 2. član 43. i član 73. stav 1. Zakona o žigovima kada su usvojili tužbene zahteve tužioca usmerene na zaštitu registrovanih žigova, a naročito žigova broj 625152 i 652614 kao čuvenih žigova po osnovu kojih tužilac ima pravo zaštite po članu 43 stav 1. i 2. Zakona o žigovima budući da nesumnjivo postoji sličnost u pogledu reči koje se koriste i grafičkog rešenja, što ukazuje da je tuženi svojim znakom i nazivom podražavao tužiočeve žigove.

Neosnovnao je ukazivanje revidenta da tužilac nije dokazao da su u pitanju čuveni žigovi imajući u vidu odredbe Zakona o žigovima koji definišu čuveni žig kao znak koji je kod učesnika u prometu u Republici Srbiji nesumnjivo poznat kao znak visoke reputacije. Kod utvrđivanja da li se radi o čuvenom žigu uzima se u obzir upoznatost relevantnog dela javnosti sa znakom, uključujući i poznavanje do koga je došlo putem promocije znaka. Relevantnim delom javnosti smatraju se stvari i potencijalni korisnici robe, odnosno usluga, koje se obeležavaju tim znakom, kao i lica uključena u distributerske tokove te robe, odnosno usluga. Čuveni žigovi uživaju proširenu zaštitu, odnosno zaštitu za sve proizvode i usluge, a ne samo za one za koje su registrovani. Ovo sa razloga da ne bi došlo do razvodnjavanja žiga koje po svojoj suštini predstavlja povredu jakog žiga koja ne prouzrokuje verovatnoću nastanka zablude, ali koja zbog neovlašćene upotrebe žiga od strane nekog drugog lica umanjuje čuvenost i distinktivnost znaka zaštićenog čuvenim žigom.

U konkretnom slučaju pravilno je utvrđeno da znakovi tuženog predstavljaju imitaciju registrovanih žigova tužioca, koji su nesumnjivo poznati kao znakovi visoke reputacije (čuveni žigovi). Tuženi ima sedište u Beogradu u kome su relevantnom sektoru javnosti poznati žigovi tužioca, kao znaci visoke reputacije koji se odnose na luksuznu robu, svetskih poznatih italijanskih kreatora, čiji se proizvodi nalaze i na tržištu u Republici Srbiji, posebno u Beogradu, iako uslov za određivanje da li je neki znak čuven nije nužnost da je taj znak korišćen u Republici Srbiji. Takođe dostupsnost informacija o zaštićenim čuvenim znacima tužioca putem štampanih medija (naročito časopisa), kao i putem elektronskih medija koji uključuju internet, kablovsku i satelitsku televiziju čine da je relevantan sektor javnosti upoznat sa registrovanim znakovima tužioca što ih čini čuvenim žigovima. Upotrebom veoma sličnih znakova u svom nazivu i na prostorijama, koji nesumljivo asociraju korisnike na čuvene žigove tužioca, tuženi je nelojalno ostvario korist iz stečene reputacije čuvenog žiga, te stoga tužilac ima pravo na zaštitu saglasno članu 43. stav 2. Zakona o žigovima kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi, te je neosnovano pozivanje revidenta na odredbe člana 73. stav 3. u vezi sa članom 64. Zakona o žigovima, koji regulištu korišćenje žiga kao uslov za podnošenje tužbe.

Na osnovu izloženog i člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tuženog kao neosnovanu i odlučio kao u izreci revizijske presude.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić