U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudije dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, sudije Branka Stanića i sudije Gordane Ajnšpiler-Popović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca Republika Srbija, Vlada Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, protiv tuženih: 1) Institut za molekularnu genetiku, genetičko inženjerstvo Beograd, 2) Biološki fakultet Beograd, 3) Matematički fakultet Beograd, 4) Fakultet za fizičku hemiju Beograd, 5) Fizički fakultet Beograd, 6) Hemijski fakultet Beograd, 7) Geografski fakultet Beograd, koje zastupa Emir Jašarević, advokat iz ... i 8) AA ..., čiji je punomoćnik Miroslav Jeremić, advokat iz ..., u postupku po reviziji tužioca protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 1085/17 od 09.03.2017.godine, na sednici veća održanoj dana 12.04.2018.godine, donosi

P R E S U D U

USVAJA SE revizija tužioca.

PREINAČAVA SE presuda Privrednog apelacionog suda Pž 1085/17 od 09.03.2017.godine i Privrednog suda u Beogradu P br. 7488/2015 od 15.12.2016.godine u delu kojim je pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev i odlučeno o troškovima i PRESUĐUJE:

1. USVAJA SE tužbeni zahtev i utvrđuje da je tužilac osnivač prvotuženog sa udelom u iznosu od 100%.

2. OBAVEZUJU SE tuženi od prvog do osmog reda da tužiocu solidarno isplate na ime parničnih troškova iznos od 45.000,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, u roku od 15 dana od prijema otpravka odluke.

3. OBAVEZUJE SE osmotuženi da tužiocu naknadi parnične troškove u iznosu od 300.000,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate, u roku od 15 dana od prijema otpravka odluke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P br. 7488/2015 od 15.12.2016. godine, u izreci pod jedan, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je osnivač prvotuženog sa udelom od 100%, kao neosnovan. Stavom dva izreke, odbačena je tužba u delu u kome je tužilac tražio da se naloži Odeljenju sudskog registra Privrednog suda u Beogradu da na osnovu navedene presude izvrši upis promena osnivača u registarskom ulošku 5-433- 00, tako što će tužioca upisati kao osnivača sa udelom od 100% uz brisanje tuženog osmog reda i pravnog prethodnika tuženog drugog, trećeg, četvrtog, petog, šestog i sedmog reda. Stavom tri izreke, odbijen je predlog za određivanje privremene mere. Stavom četvrtim obavezan je tužilac da tuženima od prvog do sedmog reda naknadi troškove postupka u iznosu od 1.026.000,00 dinara, a stavom pet je obavezan tužilac da osmotuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 345.000,00 dinara.

U postupku po žalbi tužioca, Privredni apelacioni sud je presudom Pž 1085/17 od 09.03.2017.godine žalbu tužioca odbio kao neosnovanu i potvrdio presudu Privrednog suda u Beogradu P br. 7488/2015 od 15.12.2016.godine.

Protiv drugostepene presude, tužilac je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju u delu kojim je pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev i odlučeno o troškovima prvostepenog postupka iz razloga pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao revizijom pobijanu drugostepenu presudu na način propisan članom 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 od 28.09.2011.godine i „Službeni glasnik RS“ br. 55/14), pa je odlučio kao u izreci ove revizijske presude iz sledećih razloga. Revizija tužioca je osnovana u delu odluke o zahtevu za utvrđenje da je tužilac osnivač tuženog prvog reda sa 100% i troškovima, dok je u preostalom delu ista neosnovana.

Revizijom pobijana presuda nije zahvaćena bitnim povredama iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koje se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju koje je utvrđeno u postupku, rešenjem Fi br. 1395/85 od 14.06.1985.godine, drugotuženi je upisan kao Radna Organizacija na osnovu akta o osnivanju RO Centar za genetsko inženjerstvo koji je zaključen između OOUR Termovent u sastavo RO 14. decembar i Prirodno matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Rešenjem Fi 1570/89 od 23.06.1989.godine, izvršen je upis konstituisanja subjekta upisa, promene firme i lica ovlašćenog za zastupanje, tako što je upisan naziv RO Institut za molekularnu genetiku i genetsko inženjerstvo sa osnivačima RO 14. decembar OOUR Termovent i Prirodno matematički fakultet Univerziteta u Beogradu. Navedeni upis izvršen je na osnovu Samoupravnog sporazuma o udruživanju rada radnika u Institut za molekularnu genetiku i genetsko inženjerenstvo usvojenom na referendumu 14.04.1989.godine. Rešenjem Fi 9478/90 od 24.10.1990.godine, Prirodno matematički fakultet je brisan iz registra privrednih subjekata usled usklađivanja organizacija sa društvenim delatnostima i Zakonom o univerzitetima, a rešenjem od 25.06.2007.godine izvršen je upis u sudski registar promene osnivača prvotuženog, tako što je kao osnivač upisana Republika Srbija sa udelom od 100%, a brisani su osnivači RO 14. decembar Beograd, OUR Termovent i Prirodno matematički fakultet Univerziteta u Beogradu. Navedeno je izvršeno na osnovu Zaključka Vlade Republike Srbije 05 br. 46-10013/2006 od 23.11.2006.godine i Sporazuma o utvrđivanju udela državne svojine u sredstvima koje koristi institut. Ovo rešenje o upisu Republike Srbije sa udelom od 100% i brisanju tuženih kao osnivača je ukinuto odlukom Privrednog apelacionog suda Pvž 2957/2013 od 17.04.2013.godine donetom na osnovu odluke Ustavnog suda Už 3443/2010 od 21.03.2010.godine. Privredni sud je rešenjem od 10.10.2014.godine odbio zahtev predlagača –ovde prvotuženog da se izvrši upis promene osnivača prvotuženog, tako što će se kao osnivač upisati Republika Srbija sa udelom od 100% i da se brišu do tada označeni osnivači – osmotuženi i Prirodno matematički fakultet Univerziteta u Beogradu. Navedeno rešenje je potvrđeno rešenjem Privrednog apelacionog suda Pvž 46/15 od 10.02.2015.godine.

U postupku privatizacije društvenog preduzeća „Termovent“ Beograd jednog od osnivača prvotuženog, osmotuženi, kao kupac je dopisom od Agencije za privatizaciju dana 14.08.2014.godine obavešten da je subjekat privatizacije bio osnivač Instituta, ali da je u skladu sa aktom o osnivanju od 01.03.2007.godine jedini osnivač te ustanove postala Vlada Republike Srbije, dok su prethodni osnivači „Termovent“ i Prirodno matematički fakultet istupili iz društva. Zaključkom Vlade 05 br. 46-10013/2006 je utvrđeno da je udeo državne svojine u sredstvima koja koristi prvotuženi 100%, odnosno da su navedena sredstva u celini državna svojina i prihvaćen je tekst sporazuma koji je sastavni deo zaključka. Predmetnim Sporazumom o utvrđivanju udela državne svojine u sredstvima koja koristi prvotužena br. 46/296/2006 od 17.12.216. godine, koji je potpisan od strane direktora Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije i tadašnjeg direktora prvotuženog BB konstatovano je da je udeo državne svojine u sredstvima koje koristi prvotuženi 100%, kao i da Republika Srbija preuzima osnivačka prava srazmerno udelu državnog kapitala utvrđenog sporazumom.

Nižestepeni sudovi zaključuju da je sporazumom zaključenim sa Direkcijom za imovinu Republike Srbije utvrđeno da je udeo tužioca u sredstvima koje prvotuženi koristi 100%, ali da ona ne predstavljaju osnivački udeo, već se radi o sredstvima koja prvotuženi koristi samo u obavljanju svoje delatnosti. Stoga svojina na navedenim sredstvima ne čini tužioca vlasnikom bilo kakvog pa ni osnivačkog udela u prvotuženom. Nižestepeni sudovi iz tih razloga odbijaju zahtev tužioca da se utvrdi da je on osnivač prvotuženog sa udelom od 100%. Drugostepeni sud ukazuje i da Zaključak Vlade i Sporazum o utvrđivanju udela državne svojine ne mogu samostalno poslužiti kao dokaz o tome da je došlo do utvrđenja udela državne svojine u sredstvima koje koristi subjekat upisa, jer tužilac nije dostavio dokaze da je postupao u skladu sa odredbama člana 48. stav 3. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, tj. da je podneo predlog za zaključenje sporazuma pravnom licu koje koristi sredstva u državnoj svojini, niti je dostavio dokaze da postoji odluka nadležnog organa prvotuženog na osnovu koje je direktor subjekta upisa potpisao predmetni sporazum. Stoga nalazi da sporazum nije zaključen u zakonom propisanom postupku, pa se na osnovu njega ne može utvrditi udeo tužioca, ni status tužioca kao osnivača tuženog sa udelom od 100%. Pri tom se ukazuje i da je tužilac stekao pravo da traži da se u parničnom postupku utvrdi da postoji njegov udeo u sredstvima koje prvotuženi koristi kao i procenat udela, ali, prema nalaženju drugostepenog suda, taj zahtev nije podnet u konkretnom sporu. Stoga sudovi konstatuju da iako su sredstva koja prvotuženi koristi u okviru svoje delatnosti u svojini tužioca, to tužioca ne čini vlasnikom osnivačkog udela prvotuženog, te kako tužilac ne dostavlja dokaze da je navedena sredstva uneo kao osnivački ulog u društvo, niti da su osnivači prvotuženog preneli na tužioca svoj osnivački udeo, odbijaju tužbeni zahtev.

Ovakvo stanovište nižestepenih sudova Vrhovni kasacioni sud ne prihvata kao pravilno i na zakonu zasnovano. Nesporna je činjenica da je prvotuženi osnovan kao Radna organizacija na osnovu akata o osnivanju RO Centra za genetiku i genetsko inženjerstvo zaključenog između OUR Termovent u sastavu RO 14. decembar Beograd i Prirodno matematičkog fakulteta i da su kao osnivači upisani RO 14. decembar OUR Termovent i Prirodno matematički fakultet Univerziteta u Beogradu, koji je pravni prethodnik drugo do sedmo tuženog, jer je ista usled usklađivanja organizacije za društvenim delatnostima i Zakonom o univerzitetima, prestao sa radom. Prvotuženi je odlukom Upravnog odbora od 03.09.1998.godine preneo opremu i nepokretnosti u svojinu Republike Srbije i konstatovao da će Institut podneti zahtev Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije za uknjižbu državne svojine na nepokretnostima. Vlada Republike Srbije je 23.11.2006.godine donela Zaključak kojim je utvrdila da udeo državne svojine u sredstvima koja koristi prvotuženi iznosi 100%, odnosno da su navedena sredstva u celini državna svojina. O tome je zaključen i Sporazum o utvrđivanju udela državne svojine u sredstvima koja koristi prvotuženi, koji je potpisan od strane direktora Republičke direkcije za imovinu RS i direktora prvotuženog BB. Navedenim sporazumom konstatovano je da je udeo državne svojine u sredstvima koje koristi prvotuženi 100%.

Osmotuženi, odnosno njegov pravni prethodnik prema utvrđenju nižestepenih sudova nije izvršio svoje obaveze u skladu sa članom 5. akta o osnivanju prvotuženog, odnosno nikada nije uplatio sredstva u iznosu od 5.000.000,00 tadašnjih dinara. Kao nesporno je takođe utvrđeno da ni u procesu privatizacije osmotuženog imovina koju koristi prvotuženi nije bila predmet privatizacije, jer su svi potencijalni kupci bili obavešteni od strane Agencije za privatizaciju da subjekt privatizacije nije osnivač prvotuženog, te stoga ista prava nisu bila predmet prodaje.

Imajući u vidu navedeno utvrđeno činjenično stanje, tužilac je postupio u skladu sa odredbama člana 48. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije. Sporazum koji je zaključen između ovlašćenih lica tužioca i prvotuženog, u skladu sa Zaključkom vlade Republike Srbije, predstavlja sporazum u smislu člana 48. stav 3. Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije. Navedeni sporazum nije poništen, niti je njegov poništaj tražen, te stoga isti proizvodi pravno dejstvo. Tim sporazumom je konstatovano da je udeo državne svojine u sredstvima koje koristi prvotuženi 100% i da Republika Srbija preuzima osnivačka prava srazmerno udelu državnog kapitala utvrđenog sporazumom.

Utvrđeno je i da pravni prethodnik osmotuženog nije izvršio uplatu osnivačkog uloga predviđenog u iznosu od 5.000.000,00 dinara. U postupku privatizacije nije izvršena prodaja osnivačkih prava pravnog prethodnika osmotuženog na prvotuženom. Zato je udeo državne svojine u sredstvima koje koristi prvotuženi 100%. Prvotuženi je pravno valjanim sporazumom ustupio sva osnivačka prava tužiocu. Zato je osnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je on osnivač prvotuženog sa udelom od 100%. Neprihvatljiv je stav nižestepenih sudova zahtevom formulisanim u tužbi (kao zahtev za utvrđenje da je tužilac osnivač prvotuženog sa udelom 100%) nije obuhvaćen i za utvrđenje da je on osnivač prvotuženog sa udelom od 100%. Naprotiv odredba člana 48. Zakona o sredstvima u svojini republike, je tranzicionog karaktera. Njen cilj je da se utvrdi udeo državne svojine u sredstvima koja koristi drugo pravno lice i da se s obzirom na utvrđeni udeo utvrdi procenat udela osnivača i izvrši njihov upis.

Iz navedenih razloga, a na osnovu člana 416. stav 1. i člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Odluka o troškovima spora je doneta na osnovu odredbe člana 165. stav 2. ZPP-a.

Prema uspehu stranaka u sporu, a na osnovu odredbe člana 153. ZPP odlučeno je da se tuženi od prvog do osmog reda obavežu da naknade troškove tužbe kao solidarni dužnici u iznosu od 45.000,00 dinara. Osmotuženi je obavezan da tužiocu sam naknadi troškove četiri održana ročišta u iznosu od po 46.500,00 dinara, jednog neodržanog ročišta u iznosu od 24.000,00 dinara i sastav dva podneska po 45.000,00 dinara, tj. ukupno 300.000,00 dinara. Tako je odlučeno zbog činjenice da su tuženi od prvog do sedmog reda odmah po prijemu tužbe priznali tužbeni zahtev.

Tužilac troškove postupka po žalbi i reviziji nije tražio, u smislu člana 163. ZPP.

Predsednik veća-sudija,

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić