U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Gordane Ajnšpiler Popović, Branka Stanića, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Poljoprivredna proizvodnja „AA“ iz ..., koga zastupa punomoćnik Marija Vučković, advokat iz ..., protiv tuženih za proizvodnju i promet robe na veliko i malo „BB“ iz ... u stečaju i DOO za proizvodnju trgovinu i usluge „VV“ iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Orelj, advokat iz ..., radi pobijanja pravnih radnji stečajnog dužnika, vrednost predmeta spora 100.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 4706/14 od 24.02.2016.godine, u sednici veća održanoj dana 11.05.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

DELIMIČNO SE usvaja revizija tužioca Poljoprivredna proizvodnja „AA“ iz ..., PREINAČUJE presuda Privrednog apelacionog suda Pž br. 4706/14 od 24.02.2016.godine u stavu drugom izreke tako što se odbija žalba tuženog DOO za proizvodnju, trgovinu i usluge „VV“ iz ... i potvrđuje prvostepena presuda Privrednog suda u Somboru P br. 190/2013 od 03.04.2014.godine u stavovima prvom, drugom, trećem i petom izreke.

NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužioca.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca Poljoprivredna proizvodenja „AA“ iz ... izjavljena protiv stava prvog izreke presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 4706/14 od 24.02.2016.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Prvostepenom presudom Privrednog suda u Somboru P br. 190/2013 od 03.04.2014.godine, u stavu prvom izreke delimično usvojen precizirani tužbeni zahtev tužioca. Stavom drugim izreke utvrđeno je da je bez pravnog dejstva prema stečajnoj masi ugovor o izmirenju međusobnog potraživanja i prenos prava svojine koji je zaključen 10.11.2010.godine i overen 11.11.2010.godine Ov br. ... pred Osnovnim sudom u Somboru, Sudska jedinica u Odžacima između hipotekarnog dužnika „BB“ iz ... i „VV“ ...., a koji za predmet ima prodaju svih nekretnina koje su opisane u listu nepokretnosti broj ... KO ..., bliže navedenih u ovom stavu izreke, zajedno sa svim osnovnim sredstvima, objektima, opremom, mašinama i sitnim inventarom vezanim za tehnološku celinu, a koje nekretnine su prenete u list nepokretnosti broj ... KO .... Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi „VV“ iz ... da u stečajnu masu vrati sve nekretnine koje su upisane u list nepokretnosti broj ... KO ... zajedno sa svim osnovnim sredstvima, objektima, opremom, mašinama i sitnim inventarom vezanim za tehnološku celinu. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev za utvrđenje da je bez pravnog dejstva prema stečajnoj masi založna izjava koju je tuženi „BB“ iz ... u stečaju dao 05.08.2010.godine i overio pod Ov br. ... pred Osnovnim sudom u Somboru, Sudska jedinica u Odžacima na osnovu koje je Služba za katastar nepokretnosti Odžaci dana 09.08.2010.godine u smislu člana 15. Zakona o hipoteci na celim nepokretnostima u vlasništvu „BB“ iz ... u stečaju upisala hipoteku na iznos od 7.346.210,03 dinara sa zakonskom zateznom kamatom računajući od dana dospeća koji se iznos dužnik obavezao isplatiti do 01.10.2010.godine u korist tuženog „VV“ iz .... Stavom petim izreke, obavezani su tuženi da solidarno tužiocu naknade troškove postupka u iznosu od 131.800,00 dinara, a stavom šestim izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za zakonsku zateznu kamatu na dosuđene troškove parničnog postupka od dana presuđenja do konačne isplate.

Privredni apelacioni sud je pobijanom presudom Pž br. 4706/14 od 24.02.2016.godine u stavu prvom izreke, odbio žalbu tužioca kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu u stavovima četvrtom i šestom izreke. Stavom drugim izreke drugostepene presude preinačena je prvostepena presuda u stavovima prvom, drugom i petom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje da je bez pravnog dejstva prema stečajnoj masi ugovor o izmirenju međusobnih potraživanja i prenos prava svojine koji je zaključen između hipotekarnog dužnika „BB“ iz ... i „VV“ iz ... dana 10.11.2010.godine, overen 11.11.2010.godine pred Osnovnim sudom u Somboru, Sudska jedinica Odžaci, pod Ov br. ..., a koji za predmet ima prodaju svih nekretnina upisanih u list nepokretnosti broj ... KO ..., bliže navedenih u ovom stavu izreke, zajedno sa osnovnim sredstvima, objektima, opremom, mašinama i sitnim inventarom vezanim za tehnološku celinu, a koje nekretnine su prenete u list nepokretnosti broj ... KO ..., te je obavezan tužilac da tuženom „VV“ iz ... na ime prouzrokovanih troškova postupka isplati iznos od 110.300,00 dinara, a u preostalom delu zahtev drugotuženog za naknadu troškova je odbijen kao neosnovan.

Protiv drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjene u postupku pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava. Reviziju je zasnovao na odredbi člana 404. ZPP, zbog potrebe da se razmotri pravno pitanje vezano za tumačenje pojma neznatne naknade u postupku odlučivanja po pobojnoj tužbi, a obzirom na specifičnosti stečajnog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom člana 403. stav 2. tačka 2, 404. i 485. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) i odlučio da je revizija tužioca dozvoljena u delu kojim se pobija drugostepena presuda kojom je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevu tužbe (stav dva izreke druostepene presude), a nije dozvoljena u delu kojim je drugostepeni sud odbio žalbu tužioca kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu (stav jedan izreke) drugostepene presude.

Odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP propisuje da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka, pri čemu se u konkretnom slučaju ne radi ni o sporu male vrednosti jer je spor o nepokretnostima, niti o smetanju poseda, niti o kamati kao sporednom traženju u kojim slučajevima bi i revizija iz člana 403. stav 2. bila nedozvoljena.

Odredbom člana 404. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasaconog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od 5 sudija.

Odlučujući u smislu navedene zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud je zaključio da revizija tužioca protiv stava prvog izreke drugostepene presude kojim je odbijena žalba tužioca kao neosnovana i potvrđenja prvostepena presuda u stavovima četvrtom i šestom izreke nije dozvoljena jer nema potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava. U navedenom delu pravnosnažno je odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje da je bez pravnog dejstava prema stečajnoj masi založna izjava koju je dao prvotuženi 05.08.2010.godine u korist drugotuženog i na osnovu koje je upisana vansudska izvršna hipoteka na spornim nepokretnostima i odbijen kao neosnovan zahtev tužioca za dosuđenjem zakonske zatezne kamate na troškove postupka od presuđenja. Revizijom tužioca posebni razlozi za odlučivanje po odredbi člana 404. ZPP o ovom pobijanom delu drugostepene presude se ne navode niti se posebno ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u ovom delu, te nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje Vrhovnog kasacionog suda kao o posebnoj reviziji tužioca.

Obzirom da je vrednost predmeta spora označena na iznos od 100.000,00 dinara koji iznos je očigledno ispod zakonom propisanog revizijskog cenzusa od 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan podnošenja tužbe, a koji cenzus je propisan odredbom člana 485. ZPP revizija tužioca izjavljena protiv stava prvog izreke drugostepene presude je nedozvoljena, te je ista na osnovu člana 413. ZPP odbačena i odlučeno kao u stavu drugom i trećem izreke revizijske presude.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u preinačenom delu gde je revizija tužioca dozvoljena, a istu ispitao u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP i odlučio da je revizija tužioca osnovana.

Predmet tužbenog zahteva u ovom delu je utvrđenje da je bez pravnog dejstva ugovor o izmirenju međusobnog potraživanja i prenos prava svojine koji je zaključen između tuženih kao hipotekarnog dužnika i poverioca, na osnovu koga su u realizaciji hipotekom obezbeđenog potraživanja drugotuženog sporne nepokretnosti koje su upisane u list nepokretnosti ... KO ..., sa osnovnim sredstvima, objektima, opremom, mašinama i sitnim inventarom vezanim za tehnološku celinu, prodate drugotuženom radi izmirenja potraživanja u iznosu od 6.335.000,00 dinara. Porez na promet nepoketnosti i prava po ugovoru određen je i naplaćen za vrednost nekretnina od 32.572.982,92 dinara. Prema nalazu veštaka ukupan neizmireni dug prvotuženog prema drugotuženom na dan zaključenja ovog ugovora 10.11.2010.godine iznosio je 6.519.173,17 dinara, bez obračuna zakonske zatezne kamate.

Kod ovako utvrđenih činjenica, prvostepeni sud je primenom člana 124. stav 1.Zakona o stečaju kojim je regulisano da se pravni poslovi i pravne radnje stečajnog dužnika bez naknade ili uz neznatnu naknadu mogu pobijati ako su zaključeni, odnosno preduzeti u poslednjih 5 godina pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka usvojio tužbeni zahtev, obzirom da je ugovor zaključen 10.11.2010.godine, a rešenje o otvaranju stečajnog postupka doneto 14.05.2012.godine, te da se radi o pravnom poslu uz neznatnu naknadu imajući u vidu visinu potraživanja drugotuženog u odnosu na vrednost nepokretnosti, prihvatajući vrednost određenu od poreske uprave kao osnovicu za naplatu poreza.

Kod istog činjeničnog stanja, drugostepeni sud smatra da nisu ispunjeni uslovi iz člana 124.s tav 1. Zakona o stečaju za pobijanje pravne radnje stečajnog dužnika jer iznos potražvianja drugotuženog prema stečajnom dužniku sa kojim je prebijen prenos prava svojine na nepokretnostima predstavlja nešto više od 20% utvrđene vrednosti prenetih nepokretnosti, što po stanovištu drugostepenog suda ne predstavlja neznatnu naknadu. Po stanovištu istoga suda samo vrednost potraživanja najviše do 10% protivvrednosti prenete imovine mogla bi predstavljati neznatnu, naknadu u smislu navedene zakonske odredbe. Stoga je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev za utvrđenje da je bez pravnog dejstva prema stečajnoj masi ugovor o izmirenju međusobnog potraživanja i prenos prava svojine na spornim nepokretnostima zaključen između tuženih 10.11.2010.godine.

Izneto stanovište drugostepenog suda ne može se prihvatiti. Odredbom člana 124. Zakona o stečaju propisano je da se pravna radnja ili pravni posao stečajnog dužnika bez naknade ili uz neznatnu naknadu mogu pobijati u zakonom propisanom roku, koji je u konkretnom slučaju ispoštovan. Pravni posao ili pravna radnja uz neznatnu naknadu predstavljaju sve one pravne poslove ili radnje stečajnog dužnika kojima se umanjuje sopstvena imovina u korist nekog drugog lica, pri čemu stečajni dužnik zauzvrat dobija neznatnu protivvrednost. Kod pravnih poslova i radnji koje se pobijaju zbog raspolaganja imovinom uz neznatnu naknadu prvo treba utvrditi vrednost uzajamnih davanja u novcu, a zatim uporediti te vrednosti. Uslovi za pobijanje su ispunjeni, ako bi se utvrdilo da je stečajni dužnik primio neznatnu vrednost u odnosu na vrednost imovine koju je preneo drugom licu. Neznatna vrednost je faktičko pitanje koje se ceni u svakom konkretnom slučaju. Pravilno je prvostepeni sud vrednost uzajamnih davanja tuženih utvrdio u momentu zaključenja ugovora kada je preduzeta pravna radnja stečajnog dužnika koja se tužbom pobija. Pravilno je i kao vrednost nepokretnosti u vreme zaključenja spornog ugovora uzeo iznos koji je služio kao osnovica za uplatu poreza na prenos apsolutnih prava jer se to smatra tržišnom vrednošću obzirom da je na tu osnovicu obračunati porez i plaćen.

Zakonskom odredbom iz člana 124. stav 1. Zakona o stečaju štite se poverioci stečajnog dužnika u slučaju da stečjni dužnik raspolaže imovinom bez naknade ili uz neznatnu naknadu favorizujući time jednog poverioca u odnosu na druge i ugrožavajući princip ravnomernog namirenja poverilaca. U situaciji kada je imovinom stečajnog dužnika namireno potraživanje jednog poverioca čija je vrednost svega oko 20% vrednosti ugovorom prenetih nepokretnosti, radi se o očiglednoj nesrazmeri uzajamnih davanja koja se može smatrati neznatnom naknadom imajući u vidu da je sporni pravni posao koji se tužbom pobija samo formalno posao sa naknadom, ali se suštinski zbog očigledne nesrazmere može upodobiti pravnom poslu bez naknade, čime se ispunjavaju uslovi za primenu odredbe člana 124. stav 1. Zakona o stečaju i usvajanje tužbenog zahteva u ovom delu.

Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 416. stav 1. ZPP, preinačio drugostepenu presudu tako što je odbio žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu, kojom je usvojen tužbeni zahtev za utvrđenje da je bez pravnog dejstva prema stečajnoj masi ugovor o izmirenju međusobnog potraživanja i prenos prava svojine na spornim nepokretnostima sa osnovnim sredstvima, objektima, opremom, mašinama i sitnim inventarom uz obavezivanje drugotuženog da iste vrati u stečajnu masu prvotuženog.

Vraćanjem na prvostepenu presudu, koja je u stavu pet sadržala i odluku o troškovima postupka, tužiocu su dosuđeni parnični prvostepeni troškovi, a troškove revizijskog postupka nije tražio ni opredelio, te mu isti nisu ni dosuđeni.

Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke revizijske presude.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić