Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 285/2023
06.04.2023. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Tatjane Matković Stefanović, Vladislave Milićević i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca AA PR, taksi prevoz ..., ... – ..., čiji je punomoćnik Marko Radojković, advokat u ..., protiv tužene „3 Banka“ AD Novi Sad, radi utvrđenja ništavosti i isplate, vrednost predmeta spora 11.843,47 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 3Pž 5988/22 od 26.10.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 06.04.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 3Pž 5988/22 od 26.10.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 3Pž 5988/22 od 26.10.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Novom Sadu 4P 2134/2021 od 18.04.2022. godine, odbijen je tužbeni zahtev da se utvrdi da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo član 1. stav 2. tačka 1. Ugovora o kreditu broj ... od ...2019. godine, sadržine bliže navedene u izreci, odbijen je zahtev da se obaveže tužena da isplati tužiocu iznos od 11.843,47 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.01.2019. godine do isplate i odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Presudom Privrednog apelacionog suda 3Pž 5988/22 od 26.10.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena navedena prvostepena presuda, te je odbijen kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude tužilac izjavljuje reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tužioca, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Prema razlozima iznetim u obrazloženju, pobijanom presudom nije odstupljeno od sudske prakse. Izraženo stanovište drugostepenog suda u skladu je sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 22.05.2018. godine i njegovom dopunom usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 16.09.2021. godine. Navedenim pravnim stavom izrečeno je da banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove ili naknadu za obradu kreditnog zahteva nije ništava pod uslovom da je ugovoru prethodila ponuda banke sa sadržanim jasnim i nedvosmislenim podacima o troškovima kredita. Banka nije dužna da posebno dokazuje strukturu i visinu troškova koji su obuhvaćeni zbirnim iznosom troškova kredita, navedenim u ponudi koju je korisnik kredita prihvatio zaključenjem ugovora o kreditu. U situaciji u kojoj je tužena prema utvrđenom činjeničnom stanju postupila na opisani način i tužioca kao korisnika kredita adekvatno upoznala sa vrstom i visinom novčane obaveze koju je dužan da snosi, nema njene nesavesnosti te time ni ništavosti imovinskog prava ugovorenog u sopstvenu korist. Takođe, u konkretnom slučaju, prema razlozima revizije nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg intresa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava.