.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 286/2025
29.05.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica, Vesne Mastilović, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca „BELT CO“ d.o.o. za proizvodnju, trgovinu, posredovanje i pružanje usluga, Beograd, čiji je punomoćnik Nemanja Injac, advokat iz ..., protiv tuženog Agroindustrijsko Komercijalna banka „AIK BANKA“ a.d. Beograd, radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova, vrednost predmeta spora 16.059,29 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 3707/2023 od 06.02.2025. godine, u sednici održanoj dana 29.05.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 3707/2023 od 06.02.2025. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 3707/2023 od 06.02.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 3707/2023 od 06.02.2025. godine, preinačena je presuda Privrednog suda u Beogradu P 7998/2021 od 02.12.2021. godine i presuđeno tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se utvrdi da je apsolutno ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo odredba člana 6. Ugovora o dugoročnom kreditu broj ... koji su tužilac i tuženi zaključili, a u delu koji glasi: „Korisnik se obavezuje da unapred plati naknadu za obradu kreditnog zahteva u visini od 0,5% od ukupnog iznosa odobrenog kredita i saglasan je da banka zaduži njegov tekući račun za iznos provizije“; odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tuženi isplati 16.059,29 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 08.05.2006. godine do isplate i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Protiv drugostepene presude tužilac izjavljuje reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tužioca, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...10/23 – dr. zakon), Vrhovni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.
U vreme zaključenja ugovora primenjivala se Odluka o jedinstvenom načinu obračuna i iskazivanja efektivne kamatne stope na kredite i depozite („Sl.glasnik RS“, br. 108/05). Navedena Odluka se primenjuje od 15.03.2005. godine. Ovom Odlukom NBS propisano je da ponuda banke koja se odnosi na kredite koje odobrava, sadrži taksativno navedene podatke, i to podatke koji se uključuju u obračun efektivne kamatne stope i podatke koji se ne uključuju u obračun efektivne kamatne stope. Međutim, propisano je i da navedene podatke banka dostavlja klijentima pismeno – na njihov zahtev. Tužena banka u vreme zaključenja predmetnog ugovora nije bila u obavezi da tužiocu koji je privredni subjekt koji u smislu čl. 18. ZOO postupa sa povećanom pažnjom u izvršavanju svojih obaveza iz svoje profesionalne delatnosti, dostavi ponudu pre zaključenja ugovora, već se pismena ponuda dostavljala klijentima isključivo na njihov zahtev. Stoga je irelevantna činjenica da tuženi nije dostavio tužiocu ponudu. Stoga, nema nesavesnosti tužene banke, pa time njeno postupanje ne vodi ništavosti odredbe predmetnog ugovora. U konkretnom slučaju, nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse. Takođe, prema razlozima revizije nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg intresa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava.
Zbog toga je, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno da se ne dozvoli odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao posebnoj, odnosno izuzetno dozvoljenoj.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11... 10/23 – drugi zakon) i našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu dana 04.08.2021. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 16.059,29 dinara.
Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da su u postupku o privrednim sporovima, sporovi male vrednosti - sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac naveo u tužbi ne prelazi iznos iz stava 1. istog člana (stav 3).
Odredbom člana 479. stav 6. navedenog zakona propisano je da u sporovima male vrednosti, protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.
U konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postuku. Zato izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. istog zakona nije dozvoljena.
Pritom, zakonom propisana nedozvoljenost ovog vanrednog pravnog leka u ovoj vrsti spora, isključuje primenu opšteg pravila iz člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, prema kome je revizija uvek dozvoljena, ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.
Predsednik veća - sudija
Tatjana Matković Stefanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
