.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 288/2021
14.07.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici po tužbi tužioca-protivtuženog AA PR ZTK Glass service, ..., čiji je punomoćnik Ivan Ćalović, advokat u ..., protiv tuženog- protivtužioca Triglav osiguranje ADO Beograd (Novi Beograd), čiji je punomoćnik Nemanja Vasiljević, advokat u ..., radi duga, vrednost predmeta spora 500.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tuženog-protivtužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 4Pž 6707/18 od 10.12.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 14.07.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog-protivtužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 4Pž 6707/18 od 10.12.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog-protivtužioca, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 4Pž 6707/18 od 10.12.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Beogradu P 5606/17 od 25.09.2018. godine u stavu I izreke ukinuto je rešenje o izvršenju tog suda 5Iv 5625/15 od 04.08.2015. godine, u obavezujućem delu u celosti. U stavu II izreke odbijen je prigovor presuđene stvari, u stavu III izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 23.07.2015. godine do konačne isplate, dok je u stavu IV izreke odbijen tužbeni zahtev tužioca u delu u kojem je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 500.000,00 dinara, počev od 18.07.2015. godine do 22.07.2015. godine. U stavu V izreke odbijen je protivtužbeni zahtev tuženog kojim je tražio da se utvrdi da je Ugovor o zakupu poslovnog prostora od 23.07.2009. godine, zaključen između tužioca i tuženog, ništav. U stavu VI izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 166.700,00 dinara.
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 6707/18 od 10.12.2020. godine odbijena je žalba tuženog-protivtužioca i potvrđena navedena prvostepena presuda u stavu I, II, III, V i VI izreke.
Protiv drugostepene presude tuženi-protivtužilac izjavljuje reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tuženog-protivtužioca, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava, sve imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene odluke.
Nižestepenim odlukama odlučeno je o zahtevima tužioca-protivtuženog i tuženog-protivtužioca iz ugovora o zakupu. U vezi odluke o tužbenim zahtevima, revident ističe okolnosti koje se tiču svojstva stranke u postupku i stvarne nadležnosti suda, što su pitanja procesnopravne prirode i ne mogu biti relevantan osnov za posebnu reviziju. Dalje se navodi svode na pobijanje utvrđenog činjeničnog stanja, što takođe nije osnov predviđen odredbom člana 404. stav 1. ZPP za posebnu reviziju. Materijalno pravo na koje revident ukazuje, kojim je uređen ugovor o zakupu, posredno vršenje državine, i raskid ugovora izjavom volje ugovorne strane, ne iziskuje novo tumačenje prava. Revident u prilog navodima o potrebi ujednačavanja sudske prakse ne ukazuje na suprotne pravnosnažne ili revizijske odluke u istoj ili sličnoj činjenično-pravnoj situaciji.
Stoga je, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tuženog- protivtužioca nije dozvoljena.
Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu 23.07.2015. godine radi isplate duga od 500.000,00 dinara. Protivtužba, radi utvrđenja ništavosti ugovora o zakupu, je podneta 06.10.2020. godine. Vrednost predmeta spora je utvrđena na 500.000,00 dinara.
Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Prema odredbi člana 487. stav 3. ZPP, kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, kao u protivtužbi, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da u sporovima male vrednosti, protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.
Kako se konkretnom slučaju radi o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku, izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. Zakona nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
