U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler Popović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca „AA“, ..., ... i tužioca „BB“ iz ..., koje zastupa punomoćnik Slaven Moravčević, advokat iz ..., protiv tuženog „VV“ ..., koga zastupa punomoćnik Dejan Čukić, advokat iz ..., radi povrede žiga i nelojalne konkurencije, vrednost predmeta spora 25.932.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br.3830/15 od 02.03.2017.godine, u sednici veća održanoj dana 25.10.2017.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br.3830/15 od 02.03.2017 .godine.

ODBIJA SE zahtev tužilaca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Delimičnom presudom Privrednog suda u Beogradu P br. 192/11 od 24.04.2015.godine, odbijen je tužbeni zahtev za utvrđenje da je tuženi obavljanjem usluga na benzinskoj stanici na putu ... na ... kilometara od ... u pravcu ... uz korišćenje znaka DMV, zatim korišćenjem kombinacije zelene i plave boje i celokupnog izgleda benzinske pumpe u istoj kombinaciji boja povredio žigove prvotužioca zavedene kod Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije pod brojevima 502391, 840160 i 912143.

Privredni apelacioni sud je pobijanom presudom Pž br.3830/15 od 02.03.2017. godine preinačio prvostepenu delimičnu presudu Privrednog suda u Beogradu, tako što je utvrdio da je tuženi obavljanjem usluga na benzinskoj stanici na putu ... na ... kilometru od ... u pravcu ... korišćenjem znaka DMV, korišćenjem kombinacije zelene i plave boje i celokupnog izgleda benzinske pumpe u istoj kombinaciji boja, povredio žigove prvotužioca zavedene kod Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije pod brojevima 502391, 840160 i 912143.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, blagovremenu i dozvoljenu reviziju izjavio je tuženi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužioci su podneli odgovor na reviziju. Osporili su revizijske navode i predložili odbijanje revizije. Troškove odgovora na reviziju su tražili i opredelili.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) i odlučio da revizija tuženog nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revizijom tuženog konkretno se ne ukazuje na postojanje drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka učinjenih pred drugostepenim sudom, koje bi mogle biti revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju prvotužilac je nosilac međunarodno registrovanih žigova zavedenih kod Zavoda za intelektualnu svojinu broj 502391-OMV-grafičko rešenje koje predstavlja logo firme, žiga broj 840160 grafičko rešenje koje predstavlja izgled benzinske stanice i žiga broj 912143 kojim je zaštićena kombinacija boja. Tuženi u svom sastavu ima benzinsku pumpu na putu ... na ... kilometru od ... u pravcu ... sa oznakom DMV koja po navodima tužbe svojim izgledom povređuje žigove tužioca, kako celokupnim izgledom, tako i određenim individualnim elementima.

Nesporno je utvrđeno da je i tužioci i tuženi u okviru svojih delatnosti obavljaju istu vrstu usluga. Na osnovu potvrde Zavoda za intelektualnu svojinu, uvidom u fotografije benziske stanice tuženog, te na osnovu nalaza i mišljenja veštaka i izjašnjenja na primedbe, prvostepeni sud je utvrdio da benzinska stanica tuženog svojim izgledom na prvi pogled može podsećati na benzinske stanice tužioca, ali se po oceni prvostepenog suda ne radi o podražavanju koje bi dovelo u zabudu pažljivog prosečnog potrošača. Stoga je, prvostepeni sud odbio tužbeni zahtev za utvrđenje povrede tužiočevih žigova od strane tuženog.

Pravilno drugostepeni sud polazi od odredbe člana 72. a u vezi sa članom 38. Zakona o žigovima, kojom je propisano da se povredom prava smatra svako neovlašćeno korišćenje zaštitnog znaka od bilo kog učesnika u prometu u smislu člana 38. i 42. stav 2. Zakona o žigovima. Neovlašćeno korišćenje žiga po članu 38. daje pravo nosiocu žiga da zabrani neovlašćeno korišćenje znaka koji je istovetan zaštićenom žigu za istovetnu ili sličnu robu i usluge, odnosno znaka koji je sličan žigu za istovetnu ili sličnu vrstu robe i usluga, ako postoji verovatnoća zabune u relevantnom delu javnosti. U konkretnom slučaju po pravilnom zaključku drugostepenog suda radi se o situaciji sličnosti znakova za istovetnu robu odnosno usluge. Kada se radi o zaštiti žiga po osnovu sličnosti za istovetnu robu, odnosno usluge osnovanost postavljenog zahteva zavisi od toga da li je znak do te mere sličan žigu da prosečan potrošač razliku može primetiti ako na to obrati naročitu pažnju.

Pri utvrđivanju činjenica i okolnosti da li su dva znaka slična ne može da bude merodavno mišljenje veštaka koji obzirom na svoju stručnost i kvalifikaciju na prvi pogled uočava razliku poredeći dva znaka koju prosečan potrošač ne može primeniti jer ne poseduje stručno znanje niti su mu oba znaka dostupna radi poređenja.

Obzirom da je prosečni korisnik usluga na benzinskim stanicama vozač motornog vozila čija je pažnja u toku vožnje podeljena i prevashodno usmerena na upravljanje vozilom, događanja na putu i druge učesnike u saobraćaju, a da je manji deo pažnje usmeren na objekte pored puta, pravilan je zaključak drugostepenog suda da prosečni potrošač roba i usluga na benzinskim stanicama može biti doveden u zabludu u pogledu znakova stranaka pod kojima one puštaju u promet svoje proizvode, odnosno usluge. Ovo sa razloga što upoređivanjem znakova tužioca i tuženog „...“ i „...“ koji su dominantno istaknuti na benzinskim pumpama utvrđena je sličnost kako po kombinaciji i obliku slova, tako i po bojama koje se razlikuju samo po nijansi. Pored toga celokupan izgled benzinske stanice podseća rasporedom i bojama na elemente na benzinskim stanicama tužioca, te u celokupnom izgledu benzinska pumpa tuženog podseća na pumpe tužioca.

Obzirom na navedeno, pravilnom primenom odredbe člana 72. u vezi sa članom 38. Zakona o žigovima usvojen je tužbeni zahtev za utvrđenje povrede žigova tužioca od strane tuženog. Neosnovano se revizijom tuženog ističe da se drugostepeni sud nije bavio utvrđivanjem postojanja i ispunjenosti svih kriterijuma za ocenu povrede prava na žig. Suprotno stanovištu revidenta, odlučujući o tužbenom zahtevu za povredu žiga drugostepeni sud je pošao od nesporno utvrđene identičnosti robe, odnosno usluga na koje se odnose znakovi, utvrdio je sličnost znakova, a zatim pošao od kriterijuma prosečnog potrošača, radi ocene da li je sličnost takva da postoji mogućnost stvaranja zabune u prometu i utvrdio verovatnoću zablude prosečnog potrošača. Stoga je, neosnovano pozivanje revidenta na nalaz i mišljenje veštaka, jer sličnost, odnosno razlikovanje dva robna žiga ili robna znaka sud ceni kao faktičko pitanje po svojoj slobodnoj oceni stavljajući se u položaj prosečnog potrošača date robe, odnosno usluga. Te okolnosti nije potrebno utvrđivati veštačenjem.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. ZPP, odbio reviziju tuženog, kao neosnovanu i odlučio kao u stavu prvom izreke revizijske presude.

Na osnovu ovlašćenja iz člana 165. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev tužilaca za naknadu troškova odgovora na reviziju, jer se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja parnice u smislu člana 154. ZPP.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić