Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je izjavio reviziju sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude u delu kojim je potvrđena prvostepena odluka o troškovima postupka, reviziju je izjavio tužilac s pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Ocenjujući ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tuženog na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20), Vrhovni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Privrednog suda u Beogradu P 7061/2020 od 01.02.2021. godine, koja je potvrđena presudom Privrednog apelacionog suda Pž 2580/21 od 24.02.2022. godine, usvojen je tužbeni zahtev pa je utvrđeno je da je ništav deo odredbe člana 8. Ugovora o kreditu, kreditna partija broj ...-...-... od 06.04.2015. godine, kojim su ugovoreni troškovi obrade kreditnog zahteva. Kao posledica utvrđene ništavosti, nižestepeni sudovi su revizijom pobijanim odlukama usvojili tužbeni zahtev i primenom odredbe člana 210. ZOO-a obavezali tuženog da tužiocu isplati iznos od 4.000,00 dinara, koliko je tuženi prethodno naplatio po ništavoj ugovornoj odredbi, sa zateznom kamatom od dana sticanja do isplate. Stoga, irelevantni su navodi revizije kojima se osporava pravno stanovište o ništavosti navedene ugovorne odredbe, imajući u vidu da je ništavost utvrđena pravnosnažnom sudskom presudom, a nisu ispunjeni ni ostali uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj propisani odredbom člana 404. ZPP-a.

Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20), odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu dana 30.05.2022. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 4.000,00 dinara.

Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koji ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Prema odredbi stava 3. istog člana, kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojim predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koji je tužilac naveo u tužbi ne prelazi navedeni iznos. Odredbom člana 479. stav 6. istog zakona propisano je da u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

U konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku, pa se zaključuje da izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Ceneći razloge tužioca za odlučivanje o reviziji kao izuzetnoj, Vrhovni sud je našao da za ovako odlučivanje nisu ispunjeni uslovi iz citirane zakonske odredbe, budući da je takva mogućnost dozvoljena samo protiv drugostepene presude, prema izričitom značenju citirane odredbe, što znači protiv odluke o glavnoj stvari, i protiv rešenja pobrojanih u članu 420. Zakona o parničnom postupku protiv kojih je revizija dozvoljena. Dakle, mogućnost posebne revizije nije zakonom predviđena protiv odluke o troškovima postupka, u kom delu tužilac pobija drugostepenu presudu.

Na osnovu navedenog, primenom člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu trećem izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije tužioca u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, s tim da revizija nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Kako je revizija izjavljena protiv odluke kojom je odlučeno o troškovima postupka, koja ima pravnu prirodu rešenja kojim se postupak pravnosnažno ne okončava u smislu citirane zakonske odredbe iz člana 420. stav 1. ZPP-a, niti spada u krug rešenja protiv kojih je revizija uvek dozvoljena u smislu odredbe člana 420. stav 3, 4. i 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud nalazi da takva revizija nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je primenom člana 413. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku doneo odluku kao u stavu četvrtom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković