Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, pobijajući je zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 399. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09), u vezi sa članom 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilaca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP, budući da izreka pobijane presude ne protivreči razlozima presude, te da sadrži razloge o bitnim činjenicama, koji nisu nejasni i protivrečni, niti o bitnim činjenicama postoji protivrečnost između onoga što se u razlozima presude navodi o sadržini isprava i samih tih isprava.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Ugovorom o organizovanju Društva radi usklađivanja sa Zakonom o privrednim društvima od 29.11.2006. godine, predviđeno je da su organi tuženog Društva, Skupština i Upravni odbor, a istim je uređeno pitanje nadležnosti Skupštine i Upravnog odbora, te su određena pravila o nadležnostima, načinu sazivanja, glasanja i vođenju zapisnika na sednici Skupštine članova Društva, a uređeni su i pravila o broju članova, izboru i razrešenju članova Upravnog odbora i izboru predsednika Upravnog odbora.

Upravni odbor tuženog čine pet članova naznačenih u petitumu tužbenog zahteva. Na sednici 29.01.2009. godine, razrešeni su i ponovo izabrani članovi Branislav Petković i Radovan Dobričić. Na istoj sednici je razrešen član Radovan Vitković i izabran Zoran Đoković. Na sednici od 18.02.2011. godine su razrešeni i ponovo izabrani Branislav Petković, Radovan Dobričić i Zoran Đoković.

Na sednici od 10.04.2008. godine, Upravni odbor je doneo odluku o odobravanju sredstava za nabavku nove devetoslojne linije za proizvodnju TS-F. Prema nalazu veštaka radi se o investiciji vrednoj 3.170.150 evra, što je bilo 20,41% vrednosti neto imovine tuženog na dan 31.12.2007. godine. Nabavljena je mašina za štampu vredna 1.290.000 evra, što je predstavljalo 8,30% vrednosti neto imovine tuženog na dan 31.12.2007. godine.

Odlukom od 04.05.2007. godine Upravni odbor je odobrio pozajmicu članovima društva, na osnovu koje odluke su zaključeni ugovori o zajmu na osnovu kojih je Z.Đ., P.Đ. i J.Đ. odobren iznos od po 20.000 evra i R.S. iznos od 60.000 evra. Dugovanje po pozajmicama ovi članovi su prebili sa potraživanjem dobiti koja im je pripala po odluci Skupštine od 27.04.2012. godine, kojom je usvojen finansijski izveštaj za 2011. godinu i izvršena raspodela članovima neraspoređene dobiti koja predstavlja 30% od ostvarene neto dobiti Društva.

Na sednici Upravnog odbora od 10.04.2008. godine doneta je odluka kojom je odobrena isplata naknade inž. P.M. za obavljene poslove u periodu od 01.06.2007. godine do 01.04.2008. godine u ukupnom iznosu od 600.000,00 dinara.

U decembru 2009. godine tuženi je prodao objekat u K. kupcu P.-m. po odluci Upravnog odbora o usvajanju njegove ponude, po ceni od 21.081.180,00 dinara, što je bilo 215.000 evra. Kupljeno je i zemljište po ceni od 51.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, po odluci Upravnog odbora od 19.01.2010. godine. Po odluci Upravnog odbora od 02.11.2010. godine, tuženi je nabavio 4 putnička vozila ukupne vrednosti 125.453,68 evra. Vozila su data na korišćenje P.Đ., J.Đ., O.M. i B.P..

Upravni odbor tuženog nije utvrdio, ni Skupština usvojila predlog proizvodno-finansijskog plana za 2010. i za 2011. godinu.

U odnosu na poslovne rezultate u 2007. godini, tuženi je u poslovanju u 2011. godini zabeležio uvećanje neto imovine, uvećanje ebiteda i uvećanje neto dobiti po radniku. U isto vreme je zabeležen rast iznosa nenaplaćenih potraživanja prema dužnicima u stečaju, kupcima koji više ne postoje i kupcima čija su dugovanja starija od jedne godine.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava odbili tužbeni zahtev da se razreši Upravni odbor tuženog i kod tuženog uvede prinudna uprava.

Polazeći od odredbe člana 346. stav 1., čiju primenu na Društva sa ograničenom odgovornošću određuje član 183. Zakona o privrednim društvima, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da ne postoje razlozi iz navedene zakonske odredbe za razrešenje članova Upravnog odbora. Ovo sa razloga što su pravilno zaključili da se pitanje zakonitosti odluka o izboru članova Upravnog odbora donetih na sednicama Skupštine od 29.01.2009. godine i 18.02.2011. godine ne može postaviti kao prethodno pitanje u situaciji kada takve odluke nisu pobijane po pravilima i u rokovima određenim u članu 303. i članu 306. Zakona o privrednim društvima važećeg u vreme kada su donete odluke.

Tužioci su se pozvali na razloge za prestanak Društva i to da postoji podela unutar Upravnog odbora i drugi razlozi zbog kojih se poslovi Društva ne mogu vršiti u interesu Akcionarskog društva; protivzakonito, nepošteno i prevarno delovanje prema tužiocima, kao i članovima Društva i rasipanje i umanjenje imovine. U prvostepenom postupku utvrđeno je da tuženo Društvo posluje pozitivno, da obavlja delatnost zbog koje je osnovano i da iz obavljanja delatnosti ostvaruje i povećava dobit, te kako pravilno zaključuju nižestepeni sudovi ne stoje navedeni razlozi za razrešenje Upravnog odbora.

Pravilno su nižestepeni sudovi odbili i zahtev tužilaca za isplatu dividende, sa valjanim obrazloženjem da sud može izreći po zahtevu manjinskih akcionara nalaganje plaćanja dividende, što bi značilo plaćanje dividende svim članovima, ne samo tužiocima, a tuženi bi u ispunjenju naloga bio dužan da donese odluku o isplati, koju je nadležna da donese Skupština, saglasnošću svih članova, a ne Upravni odbor, koji je u skladu sa članom 14. stav 1. tačka 6. Ugovora o organizovanju Društva radi usklađivanja sa Zakonom o privrednim društvima i članu 157. stav 1. tačka 5. Zakona o privrednim društvima, nadležan samo za utvrđivanje dana sticanja prava na učešće u dobiti i dana isplate učešća u dobiti.

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju nije ispunjen ni zakonski razlog da zbog rasipanja i umanjenja imovine, posebno delovanjem i na štetu tužilaca kao članova Društva, sud naloži prestanak tuženog Društva. Ovo sa razloga, što je utvrđeno da Odluke o odobravanju pozajmica članovima Društva tužioci nisu pobijali u zakonskim rokovima, a pozajmice koje su date članovima Društva su vraćene sa kamatom. Pored toga, utvrđeno je da investicije koje su učinjene, a na koje tužioci ukazuju kao štetne investicije po Društvo, nisu dovele do umanjenja imovine tuženog, jer su kupljene mašine, kao i pet kupljenih automobila imovina tuženog.

Pravilan je i zaključak suda da ni druge povrede na koje tužioci ukazuju (o otkazima ugovora o radu), nisu razlog za prestanak Društva, već za pobijanje takvih odluka. Rezultat pobijanja bi se, kako pravilno zaključuje drugostepeni sud, ogledao u ostvarenju interesa tužilaca da ih tuženi vrati na rad, a što ne bi bilo moguće ukoliko sud naloži prestanak Društva, tako da to nisu razlozi koji opravdavaju interes tužilaca u podnošenju zahteva da sud naloži prestanak Društva.

Pravilno su nižestepeni sudovi odbili i zahtev tužilaca za razrešenje članova Upravnog odbora, sa obrazloženjem, da bi to bilo protivno imperativnom zakonskom određenju iz člana 591. važećeg Zakona o privrednim društvima. Kada bi sud naložio meru razrešenja članova Upravnog odbora i uvođenja prinudne uprave do imenovanja novog direktora u vreme kada je već po zakonu istekao rok u kome je tuženi bio dužan da izvrši i registruje usklađivanje svojih organa sa zakonom sud bi odredio tuženom novi rok, neodređenog trajanja, da imenuje novog direktora, iako to nije učinio u roku koji je već određen zakonom. Time bi sud dao ovlašćenje tuženom da posluje i bez usklađenih organa, pod prinudnom upravom, dokle god ne uskladi organe po zakonu.

Za svoju odluku nižestepeni sudovi su dali jasne i pravilne razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud.

U reviziji se, kao i tokom postupka, ukazuje da je u konkretnom slučaju kod tuženog bilo raspolaganje novčanim sredstvima protivno zakonu i aktima preduzeća, da su odluke donošene od strane nenadležnih organa, da je bilo rasipničkog i neracionalnog postupanja, koji navodi su cenjeni tokom postupka, kao i po žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, za koje su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da su neosnovani, dajući za svoj pravni stav razloge koje prihvata i ovaj sud.

Sa izloženog, a na osnovu člana 405. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r.