Rešenjem Privrednog suda u Beogradu P br. 4482/14 od 08.10.2015.godine, u stavu prvom izreke, nije dozvoljeno vraćanje u pređašnje stanje, a u stavu drugom izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi parnične troškove u iznosu od 24.000,00 dinara.

Privredni apelacioni sud je pobijanom presudom Pž br. 7639/15 od 18.02.2016.godine odbio žalbu tužene kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu Privrednog suda u Beogradu od 11.03.2015.godine ispravljenu rešenjem istoga suda od 02.04.2015.godine, kao i rešenje Privrednog suda u Beogradu od 08.10.2015.godine.

Protiv drugostepene presude tužena je izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Reviziju je zasnovala na odredbi člana 403. i 404. ZPP, ne ukazujući na razloge o ispunjenosti uslova za odlučivanje o posebnoj reviziji.

Odredbom člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti ove revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od 5 sudija.

Odlučujući u smislu navedene zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud je zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao o posebnoj reviziji, jer se revizijom ne ukazuje na potrebu, niti Vrhovni kasacioni sud zaključuje iz revizijskih navoda, da je potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava. Sama činjenica na koju revident ukazuje da je pogrešno primenjeno procesno pravo u pogledu dostavljanja i materijalno pravo bez ispunjenosti ostalih uslova za odlučivanje o posebnoj reviziji ne mogu činiti reviziju tužene dozvoljenom u smislu člana 404. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije i primenom odredbe člana 485. ZPP u vezi sa članom 480. ZPP i odlučio da revizija tužene nije dozvoljena.

Odredba člana 480. ZPP propisuje da se odredbe ove glave koje se odnose na postupak u privrednim sporovima primenjuju u svim sporovima u kojima sude privredni sudovi u skladu sa zakonom kojim se uređuje stvarna nadležnost sudova (privredni spor) ako za pojedine sporove nije propisana druga vrsta postupka.

Po odredbi člana 485. ZPP revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba je u predmetnom sporu podneta 17.06.2014.godine i u tužbi je označena vrednost predmeta spora na iznos od 4.800.000,00 dinara, što na taj dan predstavlja dinarsku protivvrednost 41.580 evra. Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje ništavosti ugovora sa aneksom i vraćanje stečenog bez osnova, sa razloga sukoba interesa propisanog Zakonom o privrednim društvima obzirom da je tužena u vreme zaključenja spornih ugovora bila jedan od osnivača i zakonski zastupnik tužioca, kao privrednog društva. Stoga se radi izvorno o privrednom sporu iz nadležnosti privrednog suda u smislu člana 25. stav 1. tačka 3. Zakona o uređenju sudova, te je za ocenu dozvoljenosti revizije relevantan revizijski cenzus propisan za privredne sporove članom 485. ZPP bez obzira što je tužena fizičko lice.

Kako je vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija ispod zakonom propisanog revizijskog cenzusa revizija tužene nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u izreci revizijskog rešenja odbačajem revizije tužene kao nedozvoljene.

Predsednik veća-sudija,

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić