Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 31/2025
30.01.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Tatjane Matković Stefanović, Mirjane Andrijašević i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca-protivtuženog Preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom Budućnost Pet DOO Jagodina, čiji je punomoćnik Aleksa Ilić, advokat u ..., protiv tuženog- protivtužioca Stambena zajednica Kopaonička ..., Kragujevac, čiji je punomoćnik Zlatan Maksimović, advokat u ..., radi duga, vrednost predmeta spora 12.274,80 dinara, odlučujući o reviziji tuženog-protivtužioca izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu II izreke presude Privrednog apelacionog suda Pž 7937/22 od 06.06.2024. godine, koja je ispravljena rešenjem Privrednog apelacionog suda Pž 7937/22 od 19.08.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 30.01.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog-protivtužioca izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu II izreke presude Privrednog apelacionog suda Pž 7937/22 od 06.06.2024. godine, koja je ispravljena rešenjem Privrednog apelacionog suda Pž 7937/22 od 19.08.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog-protivtužioca izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu II izreke presude Privrednog apelacionog suda Pž 7937/22 od 06.06.2024. godine, koja je ispravljena rešenjem Privrednog apelacionog suda Pž 7937/22 od 19.08.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Kragujevcu P 765/2021 od 03.08.2022. godine, u stavu 1. izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti. U stavu 2. izreke obavezan je tuženi-protivtužilac da tužiocu-protivtuženom na ime duga po računu broj 60.183 od 29.02.2020. godine isplati iznos od 3.771,90 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.03.2020. godine do konačne isplate. U stavu 3. izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev da se utvrdi da postoji potraživanje tuženog- protivtužioca prema tužiocu-protivtuženom na ime pretplate po više plaćenim računima za usluge održavanja zgrade u iznosu od 39.776,40 dinara sa zakonskom zateznom kamatom kao i zahtev da se prebije potraživanje tužioca-protivtuženog sa potraživanjem tuženog-protivtužioca od 3.771,90 dinara i zahtev da se obaveže tužilac-protivtuženi da tuženom-protivtužiocu na ime naknade štete plati iznos od 38.206,16 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.01.2020. godine do konačne isplate. U stavu 4. izreke obavezan je tuženi-protivtužilac da tužiocu- protivtuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 125.438,00 dinara. U stavu 5. izreke, ukinuto je u celosti rešenje o izvršenju Privrednog suda u Kragujevcu Iiv 339/2021 od 29.04.2021. godine.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 7937/22 od od 06.06.2024. godine, koja je ispravljena rešenjem Privrednog apelacionog suda Pž 7937/22 od 19.08.2024. godine, u stavu I izreke, delimično je odbijena žalba tuženog – protivtužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavovima I i III izreke, dok je u stavu II preinačena prvostepena presuda u stavu II i IV tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac-protivtuženi tražio da se tuženi-protivtužilac obaveže na isplatu iznosa od 3.771,90 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 21.03.2020. godine do isplate i obavezan je tuženi-protivtužilac da tužiocu-protivtuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 106.648,00 dinara.

Protiv pravnosnažnog rešenja kojim je odlučeno o troškovima postupka donetog u drugom stepenu tuženi-protivtužilac je izjavio blagovremenu reviziju sa predlogom da se o reviziji odlučuje na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Članom 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) je propisano da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Postupajući po osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji. Troškovi postupka predstavljaju sporedno potraživanje koje ne čini glavni zahtev i različiti su za svaki slučaj posebno, pa ne mogu biti predmet ocene prava na izjavljivanje revizije u smislu ujednačavanja sudske prakse. Stoga nema potrebe za novim tumačenjem prava, za razmatranjem pravnih pitanju u interesu ravnopravnosti građana i od opšteg interesa, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse.

Na osnovu iznetog, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stava 1. ZPP i odlučio kao u prvom stavu izreke rešenja.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stava 2. tačke 5) u vezi člana 420. ZPP i ustanovio da revizija nije dozvoljena.

Prema odredbama člana 28. ZPP za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna je samo vrednost predmeta spora glavnog tužbenog zahteva, a kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.