Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 32.175,00 dinara, kao i iznos od 7.719,07 dinara na ime obračunate zatezne kamate, sve po osnovu računa za pružene komunalne usluge. Nižestepeni sudovi su primenom Odluke o održavanju čistoće Grada Novog Sada utvrdili da je potraživanje tužioca osnovano, da u smislu odredbe člana 371. Zakona o obligacionim odnosima nije zastarelo, te da je tuženi u obavezi da ispunu utuženo potraživanje.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene presude, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. U reviziji se ne iznose razlozi za odlučivanje o reviziji kao posebnoj u delu odluke kojim je tuženi obavezan na plaćanje novčanog iznosa, već se osporava odluka u delu kojim je odbačena žalba tuženog izjavljena protiv stava drugog izreke prvostepene presude, kojim je ukinuto rešenje o izvršenju javnog izvršitelja. Međutim, ni u tom delu nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj jer se revizijom ukazuje na procesna pitanja u vezi sa mogućnošću ukidanja rešenja o izvršenju u smislu odredbe člana 90. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koja pitanja nisu od značaja na odlučivanje o reviziji iz člana 404. ZPP-a.

Iz navedenih razloga primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP-a odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. istog zakona propisano je da u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

Imajući u vidu da se u skladu sa citiranom odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, predmetni spor svrstava u sporove male vrednosti, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku zaključio da revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković