Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, Jasmine Stamenković i Jelene Borovac, članova veća, u parnici po tužbi tužioca „LUGI SAN SYSTEM“ doo Beograd, čiji je punomoćnik Zoran Cvetković, advokat u..., protiv tuženog „INVEJ“ AD Beograd, Zemun, radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 2284/19 od 26.02.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 10.12.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 2284/19 od 26.02.2020. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 2284/19 od 26.02.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P 6549/18 od 21.01.2019. godine stavom prvim izreke, uinuto je rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave istog suda Iiv 6318/18 od 11.09.2018. godine u celini. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu plati iznos od 20.000,00 dinara na ime naknade za kašnjenje u ispunjenju novčane obaveze. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da plati tuženom iznos od 1.700,00 dinara na ime troškova parničnog postupka.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 2284/19 od 26.02.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11... 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije izjavljene na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Drugostepenom presudom je pravnosnažno odlučeno o zahtevu tužioca da se obaveže tuženi da tužiocu plati iznos od 20.000,00 dinara na ime naknade za kašnjenje u ispunjenju novčane obaveze. Prema nalaženju nižestepenih sudova poverilac naplatu ove naknade može tražiti uz glavno potraživanje koje se zasniva na verodostojnoj ispravi, i potraživanje po tom osnovu ne može biti utuženo samostalno. Zato je odbijen tužbeni zahtev.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za izuzetnu dozvoljenost revizije. Nije potrebno novo tumačenje prava, kao ni ujednačavanje sudske prakse, niti su uz reviziju dostavljene odluke koje ukazuju na drugačije odlučivanje sudova u istovrsnoj činjeničnopravnoj situaciji.

Pravo na naknadu za kašnjenje u ispunjenju novčane obaveze, poverilac ostvaruje u izvršnom postupku, koji inicira predlogom za izvršenje (član 10. stav 3. Zakona rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama). Zaključak sudova da potraživanje na ime zakonom propisane naknade za kašnjenje u ispunjenju novčane obaveze ne može biti utuženo samostalno nije u suprotnosti sa prvanim stavom Vrhovnog kasacionog suda usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 13.05.2014. godine, prema kome izvršni poverilac u predlogu za izvršenje neizmirene novčane obaveze u roku, ima pravo da zahteva i naknadu za kašnjenje u ispunjenju novčane obaveze u visini od 20.000,00 dinara prema Zakonu o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, bez prilaganja posebne izvršne isprave i verodostojne isprave u vezi obaveze dužnika na isplatu ove naknade.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredaba člana 410. u vezi sa članom 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11... 18/20) i odlučio da revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv odluke protiv koje se ne može izjaviti.

Prema odredbi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena. Odredbom člana 480. stav 2. Zakona propisano je da, ako u odredbama ove glave nije drugačije propisano, u postupku u privrednim sporovima shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona. U privrednim sporovima, sporovi male vrednosti, po članu 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta dana 07.08.2018. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 20.000,00 dinara, što je protivvrednost ispod 30.000 evra. Kako se radi o sporu male vrednosti revizija tužioca nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog i člana 413. Zakona o parničnom postupku, revizijski sud je reviziju odbacio kao nedozvoljenu.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić