.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 346/2016
01.06.2017. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler Popović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Proizvodnog prometnog preduzeća AA-u stečaju, ..., ..., koga zastupa punomoćnik Radovan Lopičić, advokat iz ..., protiv tuženog BB Preduzeće za trgovinu i uslugu, ..., koga zastupa punomoćnik Slobodan Stojanović, advokat iz ...,radi pobijanja pravnih radnji stečajnog dužnika, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 5982/15 od 12.08.2016. godine, u sednici veća održanoj 01.06.2017. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 5982/15 od 12.08.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Beogradu P 3912/2014 od 23.07.2014. godine, u stavu I izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da u stečajnu masu tužioca vrati svu imovinu, opremu koju je stekao po osnovu Ugovora o prenosu imovine – opreme zaključenog dana 02.01.2011. godine. U stavu II izreke, obavezan je tužilac da plati troškove parničnog postupka tuženom u iznosu od 908.280,00 dinara.
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 5982/15 od 12.08.2016. godine, u stavu I izreke, preinačena je navedena presuda Privrednog suda u Beogradu, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je bez pravnog dejstva prema stečajnoj masi Ugovor o prenosu imovine - opreme zaključen između tužioca i ''AA'' i ''VV" iz ..., zaključen dana 02.01.2011. godine i obavezan tuženi da u stečajnu masu vrati imovinu – opremu, koju je stekao po osnovu zaključenja ugovora, a koja je bliže opisana u izreci, dok je zahtev za vraćanje preostalih stvari navedenih u petitumu tužbe odbijen. Obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 1.774.500,00 dinara.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su navodi revizije da je sud učinio bitnu povredu postupka tvrdnjom da su stvari po spisku od 31.12.2010. godine nesporne i da je tužilac sve vreme pobijao tvrdnju tuženog da je spisak od 31.12.2010. godine sastavni deo spornog ugovora. Činjenicu da je opremu primio po spisku stvari od 31.12.2010. godine tuženi je istakao u svom odgovoru na tužbu, kako je navedeno i u prvostepenoj presudi. Stoga su neosnovani navodi revizije da ova činjenica nije nesporna i da je uskraćeno pravo na raspravljanje.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa pravnim prethodnikom tuženog 02.01.2011. godine zaključio Ugovor o prenosu opreme - imovine. Danom zaključenja ugovora tuženi je i stupio u posed navedene opreme. Članom 1. tužilac je preneo tuženom imovinu – opremu prema popisnoj listi u prilogu, koja je sastavni deo ugovora. Sticalac je stupio u posed opreme, čija je neotpisana vrednost 28.738.426,19 dinara. Odredbom člana 2. Ugovora predviđena je obaveza tuženog da zaključi ugovor o jemstvu sa ''GG'', ... i da kao jemac - glavni dužnik izmiri obaveze koje tužilac ima prema ugovoru o kreditu zaključenom dana 19.04.2010. godine sa navedenom bankom. Nad tužiocem je dana 02.06.2011. godine pokrenut prethodni stečajni postupak, a stečaj je otvoren 01.07.2011. godine.
Polazeći od činjenice da tuženi kao jemac nije ispunio svoju ugovornu obavezu iz člana 2. Ugovora o prenosu imovine, čije se pobijanje traži, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev sa obrazloženjem da tužilac nije dokazao da je tuženom preneo opremu po specifikaciji stvari od 19.08.2009. godine.
Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i tužbeni zahtev usvojio.
Pravilan je zaključak drugostepenog suda da je tuženi svoju imovinu preneo tužiocu bez naknade. Radi se o besteretnom raspolaganju učinjenom prenosom imovine tužioca bez naknade drugom pravnom licu. Stoga je pravilan zaključak drugostepenog suda da su ispunjeni svi zakonom propisani uslovi za pobijanje besteretnih pravnih poslova i pravnih radnji iz čl. 119. stav 1. i 124. Zakona o stečaju, kao i pravnih posledica takvog pobijanja.
Ugovor o prenosu imovine – opreme, zaključen je 02.01.2011. godine, a stečaj je otvoren 01.07.2011. godine. Prema navodima tužioca to je jedina imovina kojom stečajni dužnik, raspolaže. Pravilan je zaključak drugostepenog suda da je Ugovor o prenosu imovine od 02.01.2011. godine besteretan pravni posao, budući da je stečajni dužnik preneo tuženom svoju imovinu – opremu bez naknade, odnosno uz neznatnu naknadu. Na taj način je narušeno ravnomerno namirenje poverilaca. Drugostepeni sud je imao u vidu i činjenicu da je tuženi, kao jemac, isplatio za račun tužioca iznos od 3.000.000,00 dinara na ime svoje obaveze prema tužiocu po Ugovoru o prenosu imovine. Međutim, i pored te činjenice radi se o pravnom poslu uz neznatnu naknadu, jer ukupna vrednost opreme koju je tuženi primio iznosi 28.738.426,19 dinara.
Saglasno odredbi člana 1013. Zakona o obligacionim odnosima, tuženi bi u odnosu na tužioca mogao zahtevati naknadu tek po izvršenju otplate duga umesto glavnog dužnika – tužioca. Stoga je pravilan zaključak drugostepenog suda da se u konkretnom slučaju tuženi unapred regresirao, pre dospelosti potraživanja prema tužiocu, prenosom svojine na stvarima čija vrednost je jednaka vrednosti spornog kredita. To je svojevrstan vid nedozvoljenog fiducijarnog prenosa svojine.
Tuženi je kao jemac, platio dugovani iznos u neznatnom delu. Stoga je i prenos svojine suštinski izvršen besteretno, odnosno uz neznatnu naknadu. Zato je drugostepeni sud pravilnom primenom odredbe člana 124. stav 1. i člana 119. stav 1. Zakona o stečaju, preinačio prvostepenu presudu i tužbeni zahtev usvojio obavezavši tuženog da vrati u stečajnu masu stvari navedene u popisu osnovnih sredstava od 31.12.2010. godine.Ostalim navodima revizije osporava se utvrđeno činjenično stanje, zbog čega se revizija saglasno odredbi člana 407. stav 2. ZPP, ne može izjaviti.
Sa izloženog, a na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća sudija
Dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
