U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Gordane Ajnšpiler-Popović i Branislave Apostolović, članova veća, u parnici po tužbi tužilaca AA iz ... i BB iz ..., koje zastupa punomoćnik Dragan Maričić, advokat iz ..., protiv tuženih DOO VV u stečaju iz ..., koga zastupa punomoćnik Radomir Vujičić, advokat iz ..., GG iz ... i DD iz ..., koje zastupa punomoćnik Vesna Miletić, advokat iz ..., radi utvrđenja, vrednost predmeta spora 32.703.125,00 dinara, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 4203/15 od 29.07.2015.godine, u sednici veća održanoj dana 06.10.2016.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 4203/15 od 29.07.2015.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici P br. 116/14 od 06.04.2015.godine, u stavu prvom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev, kojim su tužioci tražili da se utvrdi da su oni zajednički vlasnici parcele broj ... KO ... i prizemljne građevine izvedene u grubim radovima na toj parceli po osnovu uspostavljanja imovinskog stanja pre početka izgradnje, kao i da ta imovina ne ulazi u stečajnu masu prvotuženog, što su drugo i trećetuženi dužni priznati i trpeti, da se tužioci na osnovu ove presude, a bez njihove dalje saglasnosti mogu upisati kao nosioci svih prava na imovini. U stavu drugom izreke, odbačena je tužba u delu tužbenog zahteva za utvrđenje da je po sili zakon istekom roka za završetak izgradnje raskinut ugovor o zajedničkoj izgradnji između tužilje BB i tuženog DOO VV iz ..., overen 14.06.2007.godine, pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov br. .... Stavom trećim izreke, obavezani su tužioci da prvotuženom solidarno na ime troškova postupka isplate iznos od 210.750,00 dinara.

Privredni apelacioni sud je pobijanom presudom Pž br. 4203/15 od 29.07.2015.godine, odbio žalbu tužilaca i potvrdio prvostepenu presudu Privrednog suda u Sremskoj Mitrovici.

Protiv drugostepene presude tužioci su izjavili blagovremenu i dozvoljenu reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka učinjenih pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) i odlučio da revizija tužilaca nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano se revizijom tužilaca ukazuje na povredu odredbe člana 3. stav 3. ZPP, koja propisuje da sud neće dozvoliti raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom, pravilima morala i dobrim običajima. Navedena zakonska odredba ne može se odvojeno posmatrati od prethodnih stavova istog člana, koji propisuju da sud u parničnom postupku odlučuje u granicama zahteva koji su postavljeni u postupku, te da stranke mogu slobodno raspolagati zahtevima koje su postavile u toku postupka, odnosno da se mogu odreći svog zahteva, priznati zahtev protivnika i poravnati se. U predmetnom sporu nema navedenih raspolaganja stranaka koje bi se mogle oceniti nedozvoljenim, budući da se raspolaganje drugo i trećetuženog odnosi na druge postupke, a ne ovaj parnični postupak. Pozivanje revidenata na pogrešnu primenu odredbe člana 294. stav 2. ZPP, koji propisuje da će pre donošenja rešenja o odbacivanju tužbe sud održati ročište na kome će tužiocu omogućiti da se izjasni o odbacivanju tužbe, bez uticaja je na pravilnost i zakonitost pobijane presude. Ovo sa razloga što revident ukazuje da je navedenim postupanjem učinjena relativno bitna povreda parničnog postupka, ali ista je eventualno mogla biti učinjena pred prvostepenim sudom, a relativno bitne povrede učinjene pred prvostepenim sudom ne mogu biti revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP. Pored toga navedena odredba reguliše odbačaj tužbe kod prethodnog ispitivanja, a u konkretnom slučaju radi se o odbačaju tužbe nakon održane glavne rasprave.

Predmet tužbenog zahteva u ovom sporu je utvrđenje da je po sili zakona raskinut ugovor o zajedničkoj izgradnji zaključen između drugotužilje i prvotuženog, te da se utvrdi da su tužioci zajednički vlasnici katastarske parcele ... KO ... i prizemne građevine izvedene u grubim radovima na toj parceli, te da se iste nepokretnosti ne nalaze u stečajnoj masi prvotuženog u stečaju.

Tužbeni zahtev je zasnovan na činjenicama da su tužioci zajednički vlasnici zemljišta kp.br... KO ... i suvlasnici objekta na istom, koga je prvotuženi u 2007.godini na osnovu ugovora o zajedničkoj izgradnji zaključenih sa drugotužiljom i drugo i trećetuženima porušio i na istom otpočeo izgradnju višestambenog objekta.

Prema utvrđenim činjenicama katastarska parcela ... upisana u LN broj ... KO ... u površini od ... m2 zajedničko je vlasništvo tužilaca i države sa pravom korišćenja tuženih, a na navedenoj parceli bila su tri objekta, od kojih je prvi objekat porodična stambena zgrada u ulici ... broj ..., dvosoban stan u prizemlju u suvlasništvu tužilaca od po ½ udela, drugi objekat porodična stambena zgrada u ulici ... broj ..., jednosoban stan u suvlasništvu prvotuženog sa 5/8 udela, drugotužene u 2/8 i trećetuženog sa 1/8 udela i treći objekat pomoćna zgrada na istoj adresi u suvlasništvu tužilaca sa po ½ udela. Dana 14.06.2007.godine drugotužilac BB kao investitor je sa prvotuženim kao suinvestitorom zaključila ugovor o zajedničkoj izgradnji, a taj ugovor je po specijalnom punomoćju potpisao i overio prvotužilac. Navedenim ugovorom regulisani su imovinskopravni odnosi povodom investiranja i zajedničke izgradnje stambeno-poslovnog objekta u ulici ... broj ... i ... u ..., na kp.br.... KO .... Ugovarači su se sporazumeli da na mestu postojećih objekata izvrše zajedničku gradnju nove stambeno poslovne zgrade, a istim ugovorom je predviđeno i kako će se deliti pravo svojine na novoizgrađenom objektu. Dana 31.07.2007.godine, prvotuženi je kao suinvestitor sa drugo i trećetuženim kao investitorima zaključio ugovor o suinvestitorskim odnosima i zajedničkoj izgradnji novog stambenoposlovnog objekta u ulici ... br. ... i ... u ..., na kp.br. ... KO ..., kojim su regulisani predmet i obaveze svake ugovorne strane, kao i deoba prava svojine na novoizgrađenom objektu. Postupajući po zahtevu parničnih stranaka nadležni organ Gradske uprave Grada Beograda je 26.11.2007.godine, doneo rešenje o odobrenju za izgradnju stambenog objekta na građevinskoj parceli formiranoj od katastarske parcele ...KO ... u ulici ... br. ... i ... u .... Prvotuženi kao suinvestitor je otpočeo izgradnju, pošto je prethodno srušio postojeće objekte na parceli broj ... KO ..., ali gradnja nije završena.

Kod ovako utvrđenih činjenica i postavljenog tužbenog zahteva, pravilno su nižestepeni sudovi odbili tužbeni zahtev za utvrđenje da su tužioci zajednički vlasnici cele kp.br.... KO ... i prizemne građevine izvedene u grubim radovima na toj parceli, te da isto ne ulazi u stečajnu masu prvotuženog, a odbacili tužbu u delu tužbenog zahteva za utvrđenje da je po sili zakona istekom roka za završetak izgradnje raskinut ugovor o zajedničkoj izgradnji između drugotužilje i prvotuženog, dajući pri tome razloge koje u svemu prihvata revizijski sud.

Naime, tužioci su tužbeni zahtev zasnovali na pravnom osnovu naknade štete i to prvotužilac na vanugovornoj šteti zbog neovlašćenog i bespravnog rušenja objekta na kome je bio suvlasnik sa pomoćnim objektom, a drugotužilja tužbeni zahtev zasniva na ugovornoj šteti zbog neizvršenja ugovornih obaveza iz ugovora o zajedničkoj izgradnji, koji je zaključen sa prvotuženim 14.06.2007.godine. Činjenicom da je prvotužilac po specijalnom punomoćju potpisao i overio ugovor o zajedničkoj izgradnji od 14.06.2007.godine isti je po pravilnom zaključku nižestepenih sudova dao saglasnost iz člana 15. stav 1. i 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa da se iseli iz postojećih nepokretnosti, da se iste poruše i sagradi nov višestambeni objekat. Prvotužilac se nije suprotstavio rušenju objekta, niti izgradnji novog objekta, već naprotiv i on se nadležnom gradskom organu obratio sa zahtevom za donošenje rešenja o odobrenju za izgradnju višestepambenog objekta na spornoj katastarskoj parceli što je podrazumevalo rušenje postojećih objekata, kako i proizilazi iz navedenog rešenja, te je neosnovan revizijski navod da nije utvrđeno kako je prvotužilac ovlastio prvotuženog za rušenje spornog objekta.

Činjenica da su tužioci svoj tužbeni zahtev suštinski zasnovali na naknadi štete prouzrokovane neizvršenjem ugovora o zajedničkoj izgradnji od 14.06.2007.godine, vodi pravilnoj primeni odredbe člana 185. ZOO u pogledu nemogućnosti uspostavljanja ranijeg stanja u naturalnom obliku, niti zahtev tužbe za utvrđenje da su tužioci zajednički vlasnici parcele i građevine na njoj, vodi uspostavljanju imovinskog stanja pre početka izgradnje, jer tužioci pre početka izgradnje nisu imali isključivo pravo svojine na spornom građevinskom zemljištu, ni porušenim objektima na istom. To je razlog što tužioci ne mogu steći isključiva svojinska prava koja tužbom traže ni po osnovu odredbi člana 23. do 26. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, koji regulišu sticanje prava vlasnika zemljišta na objektu koje je treće lice sagradilo na njegovom zemljištu pod uslovom da je vrednost zemljišta veća od vrednosti građevine. Upravo ceneći stanje stvarnih prava na spornim nepokretnostima pre zaključenja ugovora o zajedničkoj izgradnji objekta, pravilno nižestepeni sudovi zaključuju da tužioci ne mogu steći isključiva prava, te su neosnovani revizijski navodi da stanje stvarnih prava na spornim nepokretnostima nije cenjeno kako u pogledu utvrđivanja da tužioci imaju pravo, tako i u pogledu utvrđenja da prvotuženi nema pravo na zemljištu i nezavršenom objektu.

Pravilno nižestepeni sudovi zaključuju da su zaključenjem ugovora o zajedničkoj izgradnji suinvestitori stupili u režim zajedničke svojine na objektu u izgradnji koji bi režim prestao završetkom izgradnje objekta i preuzimanjem posebnih delova višestambenog objekta prema zaključenim ugovorima o zajedničkoj izgradnji. Ako do izgradnje ne dođe imovinska zajednica se razvrgava sporazumom zajedničara ili pred sudom, ali ne sa zahtevom da jednom od zajedničara pripadne isključivo pravo vlasništva, niti imovina u zajedničkom režimu može biti u konkretnom slučaju predmet naturalne restitucije, kako pravilno nižestepeni sudovi zaključuju.

Kako se ni ostalim revizijskim navodima ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. ZPP, odbio reviziju tužilaca kao neosnovanu i odlučio kao u izreci revizijske presude.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić