Nižestepene presude nisu zahvaćene bitnom povredom iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano je ukazivanje revidenta na bitnu povredu iz člana 374. stav 2. tačka 12. istog zakona, imajući u vidu da ista ne predstavlja revizijski razlog u smislu člana 407. stav 1. tač. 1. i 2. Zakona o parničnom postupku. Drugih bitnih povreda odredaba Zakona o parničnom postupku koje bi mogle predstavljati osnov za uvažavanje revizije tuženog nema.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tuženi su bili u dugogodišnjoj poslovnoj saradnji gde je tužilac obavljao građevinske poslove za tuženog na osnovu usmenog dogovora i po cenama koje je za JKP „Put“ odredio grad N.S.. Tuženi je javno preduzeće koje za grad N.S. održava puteve i deo poslova daje tužiocu, a koje nadzire JP Zavod za izgradnju grada i isto vrši isplatu prenosom na račun ovde tuženog. Overene građevinske situacije dostavljaju se upravi za saobraćaj, a ona iz budžeta plaća ovde tuženog. Dana 23.04.2008. godine nadzorni organ JP Zavod za izgradnju Grada je potpisao obrazac – građevinski dnevnik kojim je investitor Gradska uprava za saobraćaj i puteve izvođaču radova JKP „Put“ naložio da izvrši proširenje puta za naselje G. u S.K. u dužini od 1.500m2 u prosečnoj širi od 80,00cm. Takođe je bilo potrebno izvesti radove na odvođenju vode iz drenaže cevima do kanala na putu za B. u naselju B.. Predmetni građevinski dnevnik potpisan je od strane investitora. Februara meseca 2008. godine direktor JP Zavod za izgradnju grada iz N.S. je sa saradnicima obišao ulicu ... na vrhu K. kojom prilikom je bilo reči o proširenju ulice i rekonstrukciji i izgradnji okretnice na njenom kraju, za produženje autobuske linije broj 69. Nakon toga je izdat nalog ovde tuženom za rekonstrukciju te ulice. Tuženi je bio opterećen poslom, te je imao nameru da taj posao poveri tužiocu. Bilo je uobičajeno da kada su poslovi nadilazili kapacitete tuženog, da tuženi te poslove poveri podizvođačima između ostalog i ovde tužiocu. Poslovi su poveravani po cenovniku ili po nižim cenama, a za svaku tekuću godinu postoji cenovnik koji je usvojen od strane stručne službe JP Zavod za izgradnju grada iz N.S. i odobreno od nadležne Uprave za saobraćaj grada N.S.. Predmetna ulica za koju su izvršeni radovi je bila u planu održavanja putne mreže za tu godinu i po ustaljenoj poslovnoj politici JP Zavod za izgradnju grada iz N.S., a izvođenje radova je bilo povereno tuženom na osnovu zaključenih ugovora. Nalog za izvođenje radova nije dat drugim izvođačima sem tuženom i bila je ustanovljena praksa da ukoliko tuženi nije u mogućnosti da izvede radove te radove poveri svom podizvođaču što je bilo i u konkretnom slučaju. Poveravanje poslova, odnosno angažovanje podizvođača je bilo dozvoljeno, jer je to proizilazilo iz potvrde hitnosti obavljanja posla ili usled nedostatka kapaciteta tuženog. U JP Zavod za izgradnju grada N.S. postoji služba za održavanje koja je izdala nalog tuženom za rekonstrukciju predmetne ulice i ovlašćeni radnik Zavoda je vršio nadzor na tim radovima i vodio građevinski dnevnik.

Prvostepeni sud usvaja tužbeni zahtev tužioca i obavezuje tuženog da mu plati tužbom traženi iznos na ime naknade za izvedene radove uz obrazloženje da je tužilac bio podizvođač tuženog i da je ceo posao na rekonstrukciji predmetne ulice uradio po pravilima struke što je potvrđeno od strane nadzornog organa, zbog čega po izraženom pravnom stavu toga suda tužilac ima pravo na naknadu za obavljen posao urađen umesto tuženog.

S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je potvrdio prvostepenu presudu kojom je obvezan tuženi da tužiocu plati naknadu za izvršene radove u dosuđenom iznosu.

Revident u revizijskim razlozima izražava suprotan pravni stav od izraženog stava nižestepenih sudova. Pravni stav po kome tuženi nije pasivno legitimisan u ovoj parnici zato što je u ugovornom odnosu bio tužilac sa JP Zavod za izgradnju grada, a ne sa ovde tuženim.

Revizijski sud ne prihvata u reviziji izražene pravne stavove. Članom 124. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da u dvostranim ugovorima kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu, druga strana može ako nije šta drugo određeno zahtevati ispunjenje obaveza ili pod uslovima predviđenim zakonom raskinuti ugovor prostom izjavom ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu, a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete. Članom 600. istog zakona, propisano je da ugovorom o delu poslenik se obavezuje da obavi određeni posao kao što je izrada ili opravka neke stvari ili izvršenje nekog fizičkog ili intulektualnog rada a naručilac se obavezuje da mu za to plati naknadu. U članu 607. stav 1. istog zakona propisano je da je poslenik dužan izvršiti delo kako je ugovoreno i po pravilima posla.

Iz činjeničnog utvrđenja proizilazi da su parnične stranke bile u ugovornom odnosu, po osnovu ugovora o delu, gde je tužilac kao podizvođač tuženog izveo radove na rekonstrukciji predmetne ulice, što je potvrđeno i od strane nadzornog organa – investitora. Navedeni ugovor o delu nije zaključen pismenim putem, već je postojao usmeni ugovor sa svim bitnim elementima, jer je ugovoren obim radova koje je trebalo izvršiti, cena radova koje su važile kod tuženog kao izvođača svih poslova Zavoda za izgradnju grada koji se pojavljivao kao investitor i u kome je označen rok za isplatu koji je važio kao i za sve prethodne poslove. Iz građevinskog dnevnika proizilazi da je gradska Uprava za saobraćaj i puteve poverila posao tuženom. U vreme izdavanja naloga, tuženi je bio prezauzet zbog čega predmetne radove ne bi mogao da uradi u traženom roku. Kako su predmetni radovi na asvaltiranju ulice bili povereni tuženom od strane gradske uprave za saobraćaj i puteve, koji iste nije mogao da izvede, nego je za to angažovao tužioca kao podizvođača, to je u obavezi da tužiocu plati naknadu za izvedene radove kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi. Navodi revidenta da nije on pasivno legitimisan već Zavod za izgradnju grada, po čijem nalogu su izvedeni radovi, nisu od uticaja na drugačije presuđenje imajući u vidu da su tužilac i tuženi bili u odnosu izvođača i podizvođača, te je njihov položaj istovetan položaju glavnog izvođača u odnosu na investitora. To dalje znači da podizvođač ima pravo da traži od izvođača naknadu za izvršene radove za posao koji mu je ovde tuženi poverio.

Navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava s toga nisu osnovani.

Kako ne postoje revizijski razlozi, tako ni oni na koje se pazi po slubženoj dužnosti. Revizijski sud je na osnovu procesnog ovlašćenja iz člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci revizijske presude.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.