Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 519/18 od 06.12.2019. godine, ispravljenom rešenjem Privrednog apelacionog suda Pž 519/18 od 01.07.2020. godine, delimično je potvrđena presuda Privrednog suda u Novom Sadu 3 P 1262/14 od 10.10.2017. godine u stavu I izreke presude, a ista je ukiuta u stavu II i stavu III izreke i predmet se vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak u tom delu.

Protiv drugostepene presude u potvrđujućem delu tužilac je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u granicama revizijskih razloga propisanih odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11..18/20) Vrhovni kasacioni sud je odlučio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je podneo tužbu kojom je tražio da se raskinu Ugovor za izvođenje radova br. .. zaključen dana 09.04.2008. godine između tužioca, finasijera i tuženog prvog reda, I Aneks ugovora za izvođenje radova od 09.04.2008. godine, II Aneks ugovora za izvođenje radova zaključen 28.09.2009. godine, Ugovor o dodatnim radovima na izgradnji novog objekta bolnice Specijalne bolnice za plućne bolesti dr Budislav Babić u Beloj Crkvi, br. .. zaključen dana 03.11.2009. godine, kao i Ugovor o javnoj nabavci male vrednosti za stručni i finansijski nadzor, koji je zaključen između tužioca i BB PR Agencija za projektovanje, inženjering, nadzor i konsalting „VV“ ..., od 22.04.2008. godine. Predmet ugovora za izvođenje radova br. .. od 09.04.2008. godine sa kasnijim aneksima bio je izgradnja novog objekta Specijalne bolnice za plućne bolesti dr Budislav Babić u Beloj Crkvi u svemu prema glavnom projektu, tehničkoj dokumentaciji, odobrenju za izgradnju, konkursnoj dokumentaciji i ponudi izvođača br. .. od 21.03.2008. godine drugim važećim propisima, tehničkim normativima i obaveznim standardima koji važe za predmetnu vrstu radova. Parnične stranke su zaključile i Ugovora o dodatnim radovima na izgradnji novog objekta Specijalne bolnice za plućne bolesti dr Budislav Babić u Beloj Crkvi, br. .. dana 03.11.2009. godine čiji su predmet dodatni radovi na izgradnji novog objekta Specijalne bolnice koji su bliže specifikovani i određeni samim ugovorom. Takođe, dana 22.04.2008. godine tužilac, kao investitor i Agencija za projektovanje, inženjering, nadzor i konsalting „VV“ ..., BB PR, kao izvođač, su zaključili Ugovor o javnoj nabavci male vrednosti za stručni i finansijski nadzor za izvođenje radova na izgradnji Specijalne bolnice za plućne bolesti Dr. Budislav Babić Bela Crkva radi obavljanja poslova stručnog i finansijskog nadzora za izvođenje radova na izgradnji Specijalne bolnice, spratnosti P + 3, gabarita 41,74 h 14,24 m. Tužilac i prvotuženi su dana 23.03.2012. godine održali sastanak na kome su se sporazumeli da se radovi koji su otpočeli 09.04.2008. godine nastavljaju 26.03.2012. godine čiji završetak je predviđen za 20.04.2012. godine. Kako radovi nisu završeni ni navedenog datuma, tužilac je sačinio pismo upozorenja u kome je istakao da su radovi trebalo da budu završeni još 15.11.2008. godine i da stoga ima pravo na naknadu ugovorne kazne od 7.499.894,90 dinara. Zahtevom od 27.03.2013. godine tužilac je tražio od Agencije „VV“ dostavu podataka u vezi sa nadzorom o radovima na izgradnji Specijalne bolnice, a Zahtevom od 22.04.2013. godine tužilac je od ove Agencije tražio izveštaj o završenosti objekta. Prvotuženi je ispostavio šest privremenih situacija i iste su potpisane i overene od strane investitora, izvođača i nadzornog organa.

Na temelju tako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi nalaze da nisu ispunjeni uslovi za postupanje po tužbi u delu kojim je tužilac zahtevao raskid zbog neispunjenja predmetnih ugovora i pripadajućih aneksa. Nalaze da je tužba za raskid ugovora sudskom presudom nedozvoljena prema odredbama materijalnog prava. Smatraju da se kod preobražajnih tužbi izriče pravna promena predviđena materijalnopravnim propisima i pod tim uslovima takva tužba može biti dopuštena. Zaključuju da se u slučaju raskida zbog neizvršenja ugovorne obaveze raskid vrši jednostranom izjavom volje koja se saopštava drugoj ugovornoj strani, a u slučaju spora o punovažnosti dejstva takvog ugovora ili prestanku dejstva ugovora usled davanja izjave o raskidu strankama ostaje samo mogućnost da podnesu tužbu za utvrđenje.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da nisu ispunjeni uslovi za postupanje po tužbi tužioca u delu kojim zahteva da se raskinu ugovori bliže opredeljeni tužbenim zahtevom, odnosno da su u tom delu ispunjeni uslovi za odbacivanje tužbe.

Revizijom tužioca osporava se izneto stanovište nižestepenih sudova. Po navodima revidenta nije mogla da mu bude uskraćena sudska zaštita za vršenje preobražajnog prava za raskid ugovora zbog neispunjenja iz razloga što tužba u tom pogledu nije zabranjena. Smatra da raskid ugovora zbog neispunjenja, pored vansudskog, može ostvariti i sudskim putem.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata revizijske navode tužioca.

Preobražajna tužba je konstitutivnog karaktera kojom se u slučaju njenim usvajanjem menja dotašnji položaj i odnosi učesnika u postupku, jer se njom vrši nastanak, promena ili uspostavljanje određenih subjektivnih prava. Preobražaj u pravu nastaje tek nastupom pravnosnažnosti preobražajne sudske odluke, tako da tužilac u parnici ne može na drugačiji način da ostvari nameravanu pravnu zaštitu. Ostvarivanje preobražajnog prava sudskim putem mora biti određeno odredbama materijalnog prava, zbog čega za preobražajne tužbe važi princip ograničenog broja – numerous clauses. Vršenje preobražajnih prava sudskim putem je izuzetak, a privilo je da se ona provode neformalnim izjavama volje, kao što je to slučaj i kod raskida ugovora zbog neispunjenja iz člana 124. Zakona o obligacionim odnosima. Ostvarivanje pravne zaštite kod preobražajnih prava koja se vrše neformalnim putem daje povod sporu, ali se spornost u tom slučaju rešava putem raspravljanja pravnih posledica koja izjava jedne ugovorne strane treba, odnosno može da proizvede.

U takvoj situaciji, zahtev koji sadrži deklaraciju da je određeni ugovor raskinut predstavlja pravno sredstvo ugovorne strane koja vrši pravo na raskid ugovora zbog neispunjenja da od sebe otkloni neizvesnost u vezi ishoda konkretnog poslovnog odnosa i istovremeno ostvari pravnu zaštitu kod regulisanja posledica raskida prema drugoj ugovornoj strani. U konkretnoj tužbi tužilac nije postupio na opisani način, već zahteva da se sudkskim putem raskine ugovor i to zbog neispunjenja suprotne strane. Izricanje raskida ugovora zbog neispunjenja od strane suda po preobražajnoj tužbi nije moguće i ne može uživati pravnu zaštitu prema odredbama materijalnog prava. Ovakvo stanovište osnov nalazi i u pravnoj prirodi izjave o raskidu ugovora zbog neispunjenja, jer bi suprotno značilo da bi pravne posledice takve izjave u korist tužioca mogle nastupiti tek kada bi sudskom odlukom bio raskid ustanovljen, što bi bilo suprotno odredbi člana 132. Zakona o obligacionim odnosima.

To su razlozi zbog kojih je Vrhovni kasacioni sud primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu prvom izreke.

Predsednik veća, sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić