.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 389/2015
04.04.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Branislave Apostolović, Gordane Ajnšpiler Popović, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici po tužbi tužioca M.A. iz B., koga zastupa punomoćnik Z.P., advokat iz B., protiv tuženog Privredno društvo R. AD K., koga zastupa punomoćnik Z.J., advokat iz Č., radi poništaja odluke Skupštine, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 2742/15 od 07.10.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 04.04.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
1. NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 2742/15 od 07.10.2015. godine.
2. ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 2742/15 od 07.10.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Kraljevu P 38/2014 od 23.03.2015. godine, u stavu I izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi Odluka o emisiji običnih akcija III emisije radi povećanja osnovnog kapitala bez obaveze objavljivanja prospekta u skladu sa članom 12. stav 1. tačka 2. Zakona o tržištu kapitala Privrednog društva R. AD K., doneta na Skupštini akcionara tuženog dana 24.12.2013. godine, što je tuženi dužan da prizna i trpi. U stavu II izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka iplati iznos od 36.000,00 dinara.
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 2742/15 od 07.10.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena navedena presuda Privrednog suda u Kraljevu.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava. Revizija je izjavljena na osnovu člana 404. ZPP.
Ocenjujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 404. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11) i člana 14. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se o reviziji tužioca odlučuje kao o posebnoj reviziji.
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP, izmenjenog odredbom člana 14. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Ceneći razloge tužioca za odlučivanje o reviziji kao posebnoj reviziji, Vrhovni kasacioni sud je našao da za ovakvo odlučivanje nisu ispunjeni uslovi iz citirane zakonske odredbe. Ovo iz razloga što tužilac u reviziji nije naveo postojanje različitih sudskih odluka po istom pravnom pitanju, od značaja za praksu, ukoliko postoje, niti je naveo u čemu se ogleda razlika u stavovima, te nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.
Stoga je odlučeno kao u stavu 1. izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11), izmenjenog članom 15. Zakona o izmenama i dopunama ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14), kao i člana 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 22. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, izmenjena je odredba člana 485. ZPP, tako što je propisano da revizija nije dozvoljena u privrednim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 22.01.2014. godine, a u tužbi je označena vrednost predmeta spora u visini od 10.000,00 dinara.
S obzirom da je vrednost predmeta spora u ovoj parnici očigledno ispod graničnog iznosa propisanog citiranom zakonskom odredbom za dozvoljenost revizije u privrednim sporovima, to revizija tužioca u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, nije dozvoljena.
Stoga je na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu 2. izreke.
Predsednik veća-sudija
Branko Stanić,s.r.
