.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 395/2015
28.01.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Gordane Ajnšpiler-Popović i Branislave Apostolović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca PB A. AD u stečaju iz B., koga zastupa punomoćnik J.M., advokat iz B., protiv tužene N.J. iz K., koju u revizijskom postupku zastupa punomoćnik Č.R., advokat iz K., radi duga, vrednost predmeta spora 606.253,68 dinara, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Pž br. 719/14 od 20.05.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 28.01.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene N.J. iz K. izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 719/14 od 20.05.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Beogradu P br. 6405/13 od 02.12.2013. godine usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime duga isplati iznos od 606.253,68 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.08.2013. godine pa do isplate. Obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 91.588,00 dinara.
Pobijanom presudom Privrednog apelacionog suda Pž br. 719/14 od 20.05.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena je prvostepena presuda Privrednog suda u Beogradu.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je preko punomoćnika iz reda advokata izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 403. stav 3. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14) i odlučio da revizija tužene nije dozvoljena.
Tužba je u predmetnom sporu podneta 21.08.2013. godine sa zahtevom za obavezivanje tužene da tužiocu na ime duga isplati iznos od 606.253,68 dinara.
Tužbeni zahtev je u celosti usvojen te navedeni iznos predstavlja vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne drugostepene presude.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U konkretnom slučaju Vrhovni kasacioni sud je primenio navedenu zakonsku odredbu kod ocene dozvoljenosti revizije, obzirom da je tužena fizičko lice, a parnični postupak je vođen pred privrednim sudovima zbog atrakcije nadležnosti, obzirom da je tužilac u stečaju. Kako je vrednost predmeta spora presude koja se revizijom pobija 606.253,68 dinara što je ispod zakonom propisanog revizijskog cenzusa revizija tužene nije dozvoljena.
Na osnovu izloženog i člana 413. ZPP Vrhovni kascioni sud je odbacio reviziju tužene kao nedozvoljenu i odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branko Stanić, s.r.
