Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 2954/19 od 21.05.2020. godine, ispravljenom rešenjem Privrednog apelacionog suda Pž 2954/19 od 24.06.2020. godine preinačena je navedena prvostepena presuda tako što je utvrđeno da je ništava odredba čl. 7.1. Ugovora o kratkoročnom kreditu za likvidnost i finansiranje trajnih obrtnih sredstava sa subvencionisanom kamatnom stopom br. K 1726/09 od 18.05.2009. godine zaključenog između tužioca i tuženih, pa je obavezan tuženi UNICREDIT BANK SRBIJA AD Beograd da tužiocu plati iznos od 376.415,60 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 19.05.2009. godine do isplate. Obavezan je tuženi UNICREDIT BANK SRBIJA AD Beograd da tužiocu plati iznos od 88.256,00 dinara na ime naknade troškova prvostepenog postupka

Protiv drugostepene presude tuženi UNICREDIT BANK SRBIJA AD Beograd izjavljuje reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije, izjavljene na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Pobijanom presudom nije odstupljeno od sudske prakse. Izraženo stanovište nižestepenih sudova u skladu je sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, održanoj 22.05.2018. godine. Navedenim pravnim stavom izrečeno je da banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškove koje banka obračunava prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava klijentu u toku realizacije kredita mogu biti posebno iskazani u ugovoru o kreditu kao obaveza korisnika kredita, bilo u procentualnom iznosu ili u apsolutnoj vrednosti, ali uslov je da moraju biti navedeni u ponudi banke tako jasno i nedvosmisleno da korisnik kredita nijednog trenutka ne bude doveden u zabludu o kojim troškovima je reč, a oni mogu biti naplaćeni korisniku kredita samo jednom. U situaciji u kojoj tuženi UNICREDIT BANK SRBIJA AD Beograd nije postupio na opisani način to predstavlja njegovu nesavesnost koja vodi ništavosti imovinskog prava ugovorenog takvim postupanjem u sopstvenu korist, zbog čega nema povrede pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda. Takođe, u konkretnom slučaju nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava.

Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tuženog UNICREDIT BANK SRBIJA AD Beograd nije dozvoljena.

Tužilac je podneo tužbu 01.06.2018. godine. Prvostepena presuda doneta je dana 28.03.2019. godine, a drugostepena presuda je doneta 21.05.2020. godine. Vrednost predmeta spora je 376.415,60 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe iznosi 3.176,07 EUR.

Odredbom člana 487. stav 1. i 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima predmet tužbenog zahtev nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, kao i sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. navedenog zakona, propisano je da u sporovima male vrednosti, protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

U konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku. Zato izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. Zakona nije dozvoljena.

Bez uticaja je to što je drugostepeni sud odlukom koja se pobija revizijom preinačio prvostepenu presudu, jer se odredba člana 403. st. 2. tač. 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 18/20) ne primenjuje u sporovima male vrednosti u kojima revizija nije dozvoljena zbog prirode spora.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno kao u stavu drugom izreke presude.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić