Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 408/2015
28.01.2016. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Gordane Ajnšpiler Popović i Branislave Apostolović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Z.r.U.u N.S. T. u stečaju, N.S., koga zastupa punomoćnik Č.N., advokat iz N., protiv tuženog G.Đ. iz S., koga zastupa punomoćnik Đ.B., advokat iz S., radi isplate duga, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 2397/14 od 31.10.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 28.01.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 2397/14 od 31.10.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Novom Sadu P 1480/2013 od 10.02.2014. godine, u stavu prvom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati iznos od 15.634,96 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 19.11.1996. godine, pa do konačne isplate. U stavu drugom izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva da se tuženi obaveže da plati iznos preko dosuđenog iznosa, pa do traženog iznosa od 260.584,46 dinara, kao i zakonsku zateznu kamatu na dosuđeni iznos počev od 25.01.1994. godine, pa do 18.11.1996. godine. U stavu trećem izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati iznos od 206.398,00 dinara na ime troškova postupka.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 2397/14 od 31.10.2014. godine u stavu prvom izreke, delimično je odbijena kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena navedena presuda Privrednog suda u Novom Sadu u delu kojim je obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 4.467,13 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 19.11.1996. godine do isplate. U stavu drugom izreke, delimično je preinačena navedena presuda u delu kojim je tuženi obavezan da tužiocu plati iznos od 11.167,83 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 19.11.1996. godine do isplate i u stavu trećem izreke, te je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da plati tužiocu iznos od 11.167,83 dinara sa kamatom od 19.11.1996. godine do isplate. Obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove prvostepenog postupka u iznosu od 179.460,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava. Revizija je izjavljena na osnovu člana 403. i 404. ZPP, odnosno 395. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11), budući da je tužba u ovoj parnici podneta 04.09.1996. godine.

Odgovor na reviziju podneo je tužilac i predložio da se revizija tuženog odbaci kao nedozvoljena.

Budući da se u konkretnom slučaju primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09) to revizija tuženog nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 2. ZPP, zbog preinačenja presude, budući da navedenim zakonom nije predviđeno da je revizija dozvoljena kada je prvostepena presuda preinačena i odlučeno o tužbenom zahtevu.

Privredni apelacioni sud rešenjem Pž 2397/14 od 26.11.2015. godine nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dopuštenoj reviziji.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 401. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09), u vezi sa članom 23. Zakona o izmenama i dopunama ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14), propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici radi duga u iznosu od 20.586,78 dinara, podneta je sudu 04.09.1996. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude iznosi 4.467,13 dinara.

S obzirom da je pobijani deo pravnosnažne presude u ovoj parnici ispod graničnog iznosa propisanog citiranom zakonskom odredbom za dozvoljenost revizije, to revizija tuženog u smislu odredbe člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP, nije dozvoljena.

Sa izloženog, a na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u izreci.