U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca, Republika Srbija, Ministarstvo finansija, Poreska uprava, Regionalno odeljenje Beograd, Filijala Šabac, koga zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Valjevu, protiv tuženog, Privredno društvo za trgovinu ,,AA“ DOO ..., u stečaju, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Pž 2014/19 od 11.04.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 03.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca, izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Pž 2014/19 od 11.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Privrednog suda u Valjevu P 41/2019 od 14.02.2019. godine, odbačena je tužba tužioca, kao nedozvoljena, kojom je tražio da se utvrdi osnovanim zahtev za kompenzaciju potraživanja tužioca, priznatog u stečajnom postupku tuženog i kompenzibilnog potraživanja tuženog do iznosa od 26.857.382,28 dinara.

Privredni apelacioni sud, kao drugostepeni, rešenjem Pž 2014/19 od 11.04.2019. godine, odbija žalbu tužioca kao neosnovanu i potvrđuje navedeno prvostepeno rešenje.

Protiv rešenja drugostepenog suda, tužilac, preko punomoćnika, izjavio je blagovremenu reviziju zbog bitne povrede parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) i našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu je u stečajnom postupku priznato prijavljeno potraživanje, ali mu je osporen zahtev za sprovođenje kompenzacije, dostavljen u roku za prijavu potraživanja. Zbog toga tužilac tužbom zahteva utvrđenje da mu je zahtev za sprovođenje kompenzacije u stečaju tuženog osnovan i da mu je potraživanje prema tuženom, priznato u stečaju, prestalo do iznosa od 26.857.382,28 dinara, koji predstavlja vrednost potraživanja tuženog, stečajnog dužnika, prema tužiocu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud odbacuje tužbu tužioca da su međusobna potraživanja poverioca i stečajnog dužnika prestala kompenzacijom.

Drugostepeni sud odbija žalbu tužioca i potvrđuje navedenu prvostepenu presudu. Stanovište o nedozvoljenosti predmetne tužbe drugostepeni sud zasniva na tvrdnji da u slučaju kada je potraživanje poverioca priznato u stečajnom postupku a osporena uredno izjavljena kompenzacija, poverilac nema pravni interes za podnošenje tužbe radi utvrđenja činjenice da su međusobna potraživanja poverioca i stečajnog dužnika prestala kompenzacijom.

Razmatrajući osnovanost revizijskih navoda, Vrhovni kasacioni sud, kao revizijski, staje na stanovište da nižestepeni sudovi svoje odluke u pogledu prava tužioca da tužbom utvrđuje prestanak potraživanja izvršenom kompenzacijom u stečaju, nisu zasnovali na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Članom 82. stav 1. Zakona o stečaju propisano je da ako je poverilac pre podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka stekao pravo na prebijanje svog potraživanja prema stečajnom dužniku sa potraživanjem stečajnog dužnika prema njemu, otvaranjem stečajnog postupka ne gubi se pravo na prebijanje. Stavom 2. istog člana regulisano je da je poverilac dužan da do isteka roka za prijavu potraživanja sudu dostavi prijavu na celokupan iznos potraživanja i izjavu o prebijanju. U suprotnom, poverilac gubi pravo na prebijanje.

Odredbom člana 83. stava 1. tačkama 1. i 2. istog zakona propisano je kada prebijanje nije dopušteno: 1) ako je stečajni poverilac potraživanje stekao u poslednjih šest meseci pre dana podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka, a stečajni poverilac je znao ili je morao znati da je dužnik nesposoban za plaćanje ili da je prezadužen; 2) ako su se uslovi za prebijanje stekli pravnim poslom ili drugom pravnom radnjom koja se može pobijati. Kao izuzetak od stava 1. tačka 1. ovog člana, u stavu 2. je regulisano da je prebijanje dopušteno ako je u pitanju potraživanje koje je stečeno u vezi sa ispunjenjem neizvršenih ugovora ili potraživanje kome je vraćeno pravno dejstvo uspešnim pobijanjem pravnog posla ili druge pravne radnje stečajnog dužnika.

Iz navedenog normativnog okvira sledi da je za prebijanje potraživanja u stečaju potrebno ispunjenje sledećih uslova: da postoji potraživanje poverioca prema stečajnom dužniku, da stečajni dužnik ima potraživanje prema poveriocu, da je poverilac blagovremeno prijavio svoje potraživanje prema stečajnom dužniku i da je poverilac do isteka roka za prijavljivanje potraživanja podneo i izjavu o prebijanju.

Obaveza je stečajnog upravnika da poveriocu čije je potraživanje osnovano ospori pravo na prebijanje, ukoliko je prebijanje nedopušteno pod uslovima iz člana 83. stav 1. Zakona o stečaju.

Ako je prebijanje dopušteno, stečajni upravnik će sprovesti kompenzaciju. Međutim, ukoliko stečajni upravnik ospori poveriocu pravo na prebijanje iz razloga koji nisu propisani odredbom člana 83. stav 1. Zakona o stečaju, poverilac ima pravo da na radnju stečajnog upravnika uloži primedbu, o kojoj odlučuje stečajni sudija, primenom člana 113. stav 6. Zakona o stečaju.

U slučaju da stečajni upravnik i nakon ponovnog razmatranja zahteva poverioca ostane pri odluci da nisu ispunjeni uslovi za prebijanje, poverilac, nasuprot navodima revidenta, ne može tužbom protiv stečajnog dužnika tražiti utvrđenje prava na prebijanje. Takva tužba nije dozvoljena. Ovo iz razloga što se, prema odredbi člana 117. stav 1. Zakona o stečaju, na parnicu upućuje samo poverilac čije je potraživanje osporeno u stečajnom postupku. Otuda poverilac čije je potraživanje priznato, a samo mu je osporena izjavljena kompenzacija, ne može tužbom tražiti ostvarivanje prava na prebijanje.

Pravni put za zaštitu prava poverioca u slučaju neosnovanog osporavanja izjavljene kompenzacije u stečaju postoji u eventualnoj parnici po tužbi stečajnog dužnika ili sukcesora potraživanja stečajnog dužnika prema poveriocu radi njegove naplate. Tada poveriocu, ovde tužiocu, stoji na raspolaganju mogućnost isticanja materijalnopravnog (kompezacionog) prigovora da je potraživanje stečajnog dužnika ili sukcesora navedenog potraživanja prema poveriocu prestalo izjavljenom kompenzacijom u stečajnom postupku prema stečajnom dužniku.

Sledom navednog, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tužbu radi utvrđenja prava na prebijanje potraživanja poverioca i stečajnog dužnika u skladu sa pravilima stečajnog postupka, treba odbaciti kao nedozvoljenu.

Na osnovu iznetih razloga, primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić