U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici po tužbi tužilaca AA, preduzetnika, Knjigovodstvena agencija ..., ..., ulica .... i BB iz ..., ulica ..., čiji je punomoćnik Nikola Živulović, advokat u ..., protiv tuženih Energetika DOO Kragujevac, Kosovska 4a, čiji je punomoćnik Dušan Garašanin, advokat u ... i Grada Kragujevca, koga zastupa Gradsko javno pravobranilaštvo, radi isplate, vrednost predmeta spora 43.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 1Pž 1594/20 od 31.03.2021. godine ispravljene rešenjem istog suda 1Pž 1594/20 od 28.04.2021. godine, u sednici veća održanoj 14. septembra 2022. godine, doneo je

P R E S U D U

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje AA, preduzetnika, Knjigovodstvena agencija ..., ..., izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 1Pž 1594/20 od 31.03.2021. godine koja je ispravljena rešenjem istog suda 1Pž 1594/20 od 28.04.2021. godine u delu u kojem je odlučeno o tužbenom zahtevu te tužilje u odnosu na tuženog Grad Kragujevac.

DELIMIČNO SE USVAJA revizija tužilje AA, preduzetnika, Knjigovodstvena agencija ..., ..., PREINAČUJE SE presuda Privrednog apelacionog suda 1Pž 1594/20 od 31.03.2021. godine koja je ispravljena rešenjem istog suda 1Pž 1594/20 od 28.04.2021. godine V stavu izreke, tako što se OBAVEZUJE tuženi Grad Kragujevac da solidarno sa tuženim Energetika DOO Kragujevac naknadi štetu tužilji AA, preduzetniku, Knjigovodstvena agencija ..., ... na ime nezakonitog uvećanja fiksnog dela cene toplotne energije za prvu polovinu marta 2016. godine u iznosu od 2.713,35 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.09.2018. godine do isplate, za drugu polovinu marta 2016. godine u iznosu od 2.394,05 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.09.2018. godine do isplate, za prvu polovinu aprila 2016. godine u iznosu od 1.434,72 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.09.2018. godine do isplate, za drugu polovinu aprila 2016. godine u iznosu od 798,49 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.09.2018. godine do isplate, za drugu polovinu oktobra 2016. godine u iznosu od 2.394,05 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.09.2018. godine do isplate, za prvu polovinu novembra 2016. godine u iznosu od 2.554,42 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.09.2018. godine do isplate, za drugu polovinu novembra 2016. godine u iznosu od 2.474,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.10.2018. godine do isplate, za prvu polovinu decembra 2016. godine u iznosu od 2.713,35 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.10.2018. godine do isplate, za drugu polovinu decembra 2016. godine u iznosu od 2.713,35 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.10.2018. godine do isplate, za prvu polovinu januara 2017. godine u iznosu od 2.713,35 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.08.2017. godine do isplate, za drugu polovinu januara 2017. godine u iznosu od 2.873,25 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.08.2017. godine do isplate, za prvu polovinu februara 2017. godine u iznosu od 2.713,35 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.09.2017. godine do isplate, za drugu polovinu februara 2017. godine u iznosu od 2.074,27 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.09.2017. godine do isplate, za prvu polovinu marta 2017. godine u iznosu od 2.554,42 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.11.2018. godine do isplate, za drugu polovinu marta 2017. godine u iznosu od 2.015,27 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.11.2018. godine do isplate, za prvu polovinu aprila 2017. godine u iznosu od 1.595,07 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.06.2017. godine do isplate, za drugu polovinu aprila 2017.godine u iznosu od 1.278,64 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.06.2017. godine do isplate, u roku od 8 dana, dok se u preostalom delu u odnosu na stav V i VI pobijane drugostepene presude revizija tužilje ODBIJA, kao neosnovana.

OBAVEZUJE SE tuženi Grad Kragujevac da tužilji AA, preduzetniku, Knjigovodstvena agencija ..., ... naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara, u roku od 8 dana.

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje AA, preduzetnika, Knjigovodstvena agencija ..., ..., izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 1Pž 1594/20 od 31.03.2021. godine ispravljene rešenjem istog suda 1Pž 1594/20 od 28.04.2021. godine u stavu VI u delu kojim je odlučeno o troškovima posutpka u odnosu na tuženog Energetika DOO Kragujevac.

ODBACUJE SE revizija tužilje AA, preduzetnika, Knjigovodstvena agencija ..., ... izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 1Pž 1594/20 od 31.03.2021. godine ispravljene rešenjem istog suda 1Pž 1594/20 od 28.04.2021. godine u stavu VI u delu kojim je odlučeno o troškovima posutpka u odnosu na tuženog Energetika DOO Kragujevac, kao nedozvoljena.

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje BB iz ..., izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 1Pž 1594/20 od 31.03.2021. godine ispravljene rešenjem istog suda 1Pž 1594/20 od 28.04.2021. godine.

ODBACUJE SE revizija tužilje BB iz ... izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 1Pž 1594/20 od 31.03.2021. godine ispravljene rešenjem istog suda 1Pž 1594/20 od 28.04.2021. godine, kao nedozvoljena.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni sud u Kragujevcu je doneo presudu 2P 243/2019 dana 29.01.2020. godine kojom je u 1. stavu izreke odbio prigovor stvarne nenadležnosti, u 2. stavu izreke dozvolio preinačenje tužbe tužilaca podneskom od 05.11.2019. godine, u 3. stavu izreke delimično usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog Energetika DOO Kragujevac da tužiocima po osnovu nezakonitog uvećanja fiksnog dela cene toplotne energije isplati pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, za period od prve polovine marta 2016. godine pa zaključno sa drugom polovinom decembra 2018. godine, u 4. stavu izreke odbio tužbeni zahtev tužilaca da se obavežu oba tužena da tužiocima na ime više naplaćene toplotne energije obračunavane po metru kubnom solidarno isplate pojedinačne iznose sa zakonskim zateznim kamatama, za period od prve polovine marta 2016. godine pa zaključno sa drugom polovinom aprila 2017. godine, u 5. stavu izreke odbio tužbene zahteve tužilaca da se obavežu oba tužena da tužicima na ime naknade štete nastale po osnovu više naplaćene toplotne energije obračunavane po izvedenoj kvadraturi solidarno isplate pojedinačne iznose sa zakonskim zateznim kamatama, za period od druge polovine oktobra 2017. godine pa zaključno sa drugom polovinom decembra 2018. godine, u 6. stavu izreke odbio tužbeni zahtev tužilaca da se obaveže tuženi Grad Kragujevac da naknadi štetu tužiocima na ime nezakonitog uvećanja fiksnog dela cene toplotne energije za period od prve polovine marta 2016. godine zaključno sa drugom polovinom decembra 2018. godine i u 7. stavu izreke obavezao je tuženog Energetika DOO Kragujevac da tužiocima na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 70.500,60 dinara.

Privredni apelacioni sud je doneo presudu 1Pž 1594/20 dana 31.03.2021. godine, koju je ispravio rešenjem 1Pž 1594/20 od 28.04.2021. godine, kojom je u I stavu izreke odbio žalbu tuženog Energetika DOO Kragujevac kao neosnovanu i potvrdio presudu Privrednog suda u Kragujevcu 2P 243/19 od 29.01.2020. godine u delu stava 3. izreke u kojem je delimično usvojen tužbeni zahtev i obavezan taj tuženi da tužiocu AA po osnovu nezakonitog uvećanja fiksnog dela toplotne energije isplati iznose za period od prve polovine marta 2016. godine, zaključno sa drugom polovinom decembra 2018. godine, u II stavu izreke preinačio prvostepenu presudu u usvajajućem delu za tužbeni zahtev tužilje BB i odbio njen tužbeni zahtev u odnosu na tuženog Energetika DOO Kragujevac, u III stavu izreke preinačio prvostepenu presudu u delu stava 4. izreke i obavezao tuženog Energetika DOO Kragujevac da tužilji AA na ime više naplaćene toplotne energije obračunavane po metru kubnom isplati pojedinačne iznose sa zakonskim zateznim kamatama, za period od prve polovine marta 2016. godine do druge polovine aprila 2017. godine, u IV stavu izreke preinačio prvostepenu presudu u delu 5. stava izreke, te obavezao tuženog Energetika DOO Kragujevac da tužilji AA na ime naknade štete nastale po osnovu više naplaćene toplotne energije obračunave po izvedenoj kvadraturi isplati pojedinačne iznose sa zakonskim zateznim kamatama, za period od druge polovine oktobra 2017. do druge polovine decembra 2018. godine, u V stavu izreke odbio žalbu tužilaca i potvrdio prvostepenu presudu u delu stava 4. izreke kojim je odbijen tužbeni zahtev tužilje BB u odnosu na Grad Kragujevac i u delu stava 5. izreke kojim je odbijen tužbeni zahtev iste tužilje u odnosu na tuženog Grad Kragujevac, te u stavu 6. izreke prvostepene presude, u VI stavu izreke preinačio rešenje o troškovima postupka sadržano u 7. stavu izreke prvostepene presude i rešio tako što je obavezao tuženog Energetika DOO Kragujevac da tužilji AA naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 111.440,00 dinara, i obavezao tužilju BB da tuženom Energetika DOO Kragujevac naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 48.000,00 dinara.

Protiv navedene drugostepene presude su tužilje izjavile posebnu raviziju, pozivom na odredbe Zakona o parničnom postupku kojim je predviđeno da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Razmatrajući dozvoljenost revizije u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br 72/11 ... 18/2020), Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje BB izjavljenoj protiv navedene drugostepene presude o tužbenom zahtevu te tužilje protiv tuženih, prema sadržini tražene pravne zaštite i razlozima pobijane drugostepene presude.

Predmet tužbenog zahteva obeju tužilja je naknada više plaćenih iznosa po osnovu nezakonitog uvećanja fiksnog dela cene toplotne energije, na ime više naplaćene toplotne energije obračunavane po metru kubnom i po izvedenoj kvadraturi. Prema razlozima drugostepene presude i iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je tužilac AA, preduzetnik, Knjigovodstvena agencija ... iz ... bila zakupac poslovnog prostora i plaćala račune za isporučenu toplotnu energiju u utuženom periodu po ugovoru o isporuci toplotne energije koji je zaključen sa tužiljom BB iz .... BB nije plaćala iznose po ispostavljenim računima, pa nije oštećena plaćanjem. Stoga je, usled nedostatka aktivne legitimacije, drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu u usvajajućem delu za tužbeni zahtev tužilje BB i odbio njen tužbeni zahtev.

Revizijski sud nalazi da prema tako iznetim razlozima pravnosnažne odluke o tužbenom zahtevu BB nema potrebe za posebnom revizijom. Ova tužilja u reviziji ne ističe pravna pitanja koja bi trebalo razmotriti, a da su od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti ukazuje na drugačiju sudsku praksu u odlučivanju o tužbenim zahtevima iz istog činjeničnog osnova, dok primena odredaba materijalnog prava o osnovima za naknadu štete ne zahteva novo tumačenje prava, niti na takvu potrebu ova tužilja u reviziji ukazuje. To je razlog za odluku u prvom stavu izreke ovog rešenja.

Revizija tužilje BB je nedozvoljena, po odredbi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, prema vrednosti predmeta spora po tužbi ovde ove tužilje protiv tuženih.

Tužilja BB podnela je tužbu 01.04.2019. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela presude odgovara dinarskoj protivvrednosti iznosa od 924,47 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Time se radi o sporu male vrednosti po odredbi člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku, između tužilje BB i tuženih. Po odredbi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, u takvom sporu protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija. To su razlozi odluke u drugom stavu izreke ovog rešenja.

Međutim, jesu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje AA u delu kojim pobija pravnosnažnu presudu kojom je odlučeno o njenom tužbenom zahtevu protiv Grada Kragujevca, kao posebnoj, predviđeni odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.

Prema razlozima iznetim u drugostepenoj presudi, drugotuženi Grad Kragujevac doneo je rešenje o davanju saglasnosti na odluku o cenama toplotne energije koju je doneo prvotuženi Energetika DOO dana 25.10.2013. godine, prema kojoj korisnici, do usvajanja novog tarifnog sistema obračuna toplotne energije, plaćaju uslugu snabdevanja toplotne energije na osnovu obračuna po metru kubnom. Prvotuženi je doneo novu odluku o cenama toplotne energije 09.06.2017. godine na koju je tuženi Grad Kragujevac dao saglasnost odlukom od 09.10.2017. godine. U toj odluci konstatovano je da korisnici plaćaju toplotnu energiju po osnovu izmerene potrošnje i to fiksni deo po metru kvadratnom, a varijabilni deo po MWH, uz izuzetak za korisnike koji imaju objekte nestandardnih visina. Prvostepeni sud utvrđuje da je prvotuženi dana 28.08.2015. godine, 26.10.2015. i 16.08.2016. godine dostavio drugotuženom zahtev za utvrđivanje nove cene i predloge novih cena toplotne energije, odnosno odluke o cenama u kojima je predložio primenu tarifnog elementa - metar kvadratni, umesto metar kubni za obračun cene toplotne energije, ali drugotuženi nije odlučio o tako podnetim zahtevima prvotuženog. Na osnovu nalaza veštaka ekonomsko-finansijske struke je prvostepeni sud utvrdio da je prvotuženi prilikom obračuna cene toplotne energije primenjivao kao tarifni elemenat kubni metar od 01.10.2013. godine, a potom izvedenu kvadraturu počev od 09.10.2017. godine. Prilikom obračuna cene primenjivao je proporciju 1 : 1,5 u svim ispostavljenim računima u celom utuženom periodu. Tužilja AA je platila po ispostavljenim računima. Više naplaćena toplotna energija usled primene tarifnog elementa metar kubni umesto metar kvadratni za period od marta 2016. do aprila 2017. godine, odnosno usled primene tarifnog elementa izvedene kvadrature umesto metra kvadratnih za period od marta 2016. do marta 2019. godine iznosi ukupno 35.076,79 dinara, a više naplaćena toplotna energija usled primene proporcije 1:1,5 umesto proporcije 1:1,25 za period od marta 2016. godine do marta 2019. godine iznosi 77.265,82 dinara, odnosno ukupno je više plaćen iznos za isporučenu toplotnu energiju 104.847,22 dinara. Drugostepeni sud zaključuje da je pravilna odluka prvostepenog suda kojom je usvojen tužbeni zahtev tužilje AA u odnosu na tuženog Energetika DOO Kragujevac, te je taj tuženi obavezan da tužilji naknadi iznose naplaćene po osnovu nezakonitog povećanja fiksnog dela cena toplotne energije primenom nedozvoljene proporcije prilikom obračuna cene. Provotuženi je prilikom obračuna cene za isporučenu toplotnu energiju primenjivao nedozvoljenu proporciju od 1:1,5 za tarifnu grupu kojoj pripada tužilja AA i time joj je protivno navedenoj Uredbi naplatio utvrđeni veći iznos. Po tužilju je nastala šteta danom izvršenih isplata u iznosu koji je viši od obračunatog primenom odredaba Uredbe, te je obavezan prvotuženi da tužilji isplati i zakonsku zateznu kamatu od dana isplate. Preinačena je prvostepena presuda u odbijajućem delu u odnosu na prvotuženog po tužbi AA, tako što je obavezan prvotuženi da toj tužilji naknadi štetu po osnovu više naplaćene toplotne energije obračunavane po metru kubnom za period od marta 2016. do aprila 2017. godine, odnosno po izvedenoj kvadraturi za period od druge polovine oktobra 2017. godine do marta 2019. godine. Posebno drugostepeni sud obrazlaže da je prvotuženi bio dužan da postupa u skladu sa uredbom Vlade Republike Srbije kojom je imperativno propisana kao tarifni elemenat za obračun cene toplotne energije površina izražena u matrima kvadratnim ili instalisana snaga izražena u kilovatima. Od stupanja na snagu te uredbe 2015. godine cena se mogla utvrđivati samo primenom propisanih tarifnih elemenata. Pogrešan je zaključak prvostepenog suda da je prvotuženi mogao primenjivati tarifne elemente – metar kubni i izvedenu kvadraturu, iz razloga što su isti bili u skladu sa odlukama prvotuženog i rešenjem drugotuženog koji nisu proglašeni nezakonitim. Odluke prvotuženog iz 2013. i 2017. godine kao i rešenje drugotuženog iz 2017. godine ne mogu imati jaču pravnu snagu od opšteg pravnog akta, pa je postupanje protivno opštem pravnom aktu tužilji AA, koja je plaćala tako više obračunatu toplotnu energiju, pričinjena šteta.

Međutim, u odnosu na drugotuženog je tužbeni zahtev tužilje AA pravnosnažno odbijen, tako što je drugostepenom presudom odbijena žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u 6. stavu izreke, kojim je odbijen tužbeni zahtev ove tužilje da se obaveže drugotuženi da joj naknadi štetu na ime nezakonitog uvećanja fiksnog dela cene toplotne energije, za period od prve polovine marta 2016. godine zaključno sa drugom polovinom decembra 2018. godine. Za to su razlozi izneti u drugostepenoj presudi da je u odluci drugotuženog iz 2017. godine kojom je odobrena odluka prvotuženog o cenama toplotne energije od 09.10.2017. godine predviđeno da se daje saglasnost na cenu koja je određena primenom površine kao tarifnog elementa, a nedozvoljena proporcija od 1:1,5 uopšte nije navedena kao jedno od merila na osnovu kojih je određena cena na koju se daje saglasnost. Prvotuženi je taj koji određuje cenu i primenjuje sva propisana merila za njeno određivanje, dok drugotuženi samo odobrava tako određenu cenu. Pritom drugotuženi u skladu sa odredbom člana 10. tačka 3. Uredbe samo utvrđuje da li je maksimalna visina prihoda energetskog objekta obračunata i raspoređena na tarifne elemente u skladu sa ovom metodologijom, a ne i sve ostale elemente i merila koji se uzimaju u obzir prilikom određivanja cena toplotne energije. Okolnost da je drugotuženi propustio da odluči o podnetim zahtevima prvotuženog, u skladu sa odredbom člana 10. tačka 3. uredbe u roku od 15 dana od prijema zahteva prvotuženog da o istom odluči na način što će odobriti ili neće odobriti cene, drugostepeni sud ne smatra okolnošću koja je u direktnoj uzročno-posledičnoj vezi sa štetom koja je tužilji pričinjena. Ovo iako je tačan žalbeni navod da je u skladu sa odredbom člana 26. stav 2. Zakona o komunalnim delatnostima jedinica lokalne samouprave u obavezi da prati kretanje cena komunalnih usluga, a naročito njihovu usklađenost sa principa utvrđenim zakonom.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata ove razloge drugostepenog suda za odbijanje tužbenog zahteva u odnosu na Grad Kragujevac za naknadu štete tužilji AA na ime nezakonitog uvećanja fiksnog dela cene toplotne energije.

Prema odredbama Zakona o energetici („Službeni glasnik RS“ br 145/2014 i 95/2018) koji je važio u pariodu na koga se odnosi tužbeni zahtev, Vlada donosi metodologiju za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom. Tom metodologijom se, između ostalog, uređuje procedura za podnošenje zahteva za promenu cena toplotne energije, pored elemenata za obračun i načina utvrđivanja maksimalne visine prihoda za obavljanje delatnosti proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnom energijom i elemenata za obračun i način obračuna cene pristupa sistemu za distribuciju toplotne energije (član 362.). Prema odredbi člana 363. tog zakona, energetski subjekt koja obavlja energetsku delatnost snadbedavanja toplotnom energijom utvrđuje cenu snabdevanja krajnjih kupaca na osnovu metodologije iz člana 362., a saglasnost na te cene daje jedinica lokalne samouprave, što je u konkretnom slučaju drugotuženi. Dakle, odredba zakona je da jedinica lokalne samouprave daje saglasnost na cene koje utvrđuje energetski subjekat i to na osnovu metodologije koju propisuje Vlada. Utvrđeno je da drugotuženi kao jedinica lokalne samouprave nije dao saglasnost na cene koje je utvrdio prvotuženi kao energetski subjekat za snabdevanje krajnjih kupaca, a da se za to prvotuženi obraćao drugotuženom 28.08.2015., 26.10.2015. i 16.08.2016. godine radi odobravanja odluke o cenama toplotne energije sa primenom tarifnog elementa metara kvadratnih umesto metar kubni, o kojima drugotuženi nije odlučio sve do 09.10.2017. godine.

Iz navedenog proizilazi da drugotuženi nije vršio zakonom predviđenu nadležnost, čime je doprineo da energetski subjekat, prvotuženi, primenjuje cene prema ranije datoj saglasnosti, koje su odstupale od cena predviđenih Uredbom, jer su za tarifni element imale metar kubni, umesto obračuna za fiksni deo po metru kvadratnom. Iz toga proizilazi uzročno posledična veza sa nastankom štete po tužilju AA, i osnov za solidarnu odgovornost drugotuženog sa prvotuženim da tu štetu naknadi, po osnovu iz člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Zbog toga je, na osnovu odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku, preinačena pobijana presuda u V stavu izreke, tako što je obavezan Grad Kragujevac da solidarno sa tuženim Energetika DOO Kragujevac isplati tužilji AA iznose za prvu polovinu marta 2016. godine 2.713,35 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.09.2018. godine do isplate, za drugu polovinu marta 2016. godine 2.394,05 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.09.2018. godine do isplate, za prvu polovinu aprila 2016. godine 1.434,72 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.09.2018. godine do isplate, za drugu polovinu aprila 2016. godine 798,49 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.09.2018. godine do isplate, za drugu polovinu oktobra 2016. godine 2.394,05 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.09.2018. godine do isplate, za prvu polovinu novembra 2016. godine 2.554,42 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.09.2018. godine do isplate, za drugu polovinu novembra 2016. godine 2.474,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.10.2018. godine do isplate, za prvu polovinu decembra 2016. godine 2.713,35 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.10.2018. godine do isplate, za drugu polovinu decembra 2016. godine 2.713,35 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.10.2018. godine do isplate, za prvu polovinu januara 2017.godine iznos od 2.713,35 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.08.2017. godine do isplate, za drugu polovinu januara 2017. godine iznos od 2.873,25 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.08.2017. godine do isplate, za prvu polovinu februara 2017. godine iznos od 2.713,35 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.09.2017. godine do isplate, za prvu polovinu marta 2017.godine iznos od 2.554,42 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.11.2018. godine do isplate, za drugu polovinu marta 2017.godine iznos od 2.015,27 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.11.2018. godine do isplate, za prvu polovinu aprila 2017. godine iznos od 1.595,07 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.06.2017. godine do isplate, za drugu polovinu aprila 2017.godine iznos od 1.278,64 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.06.2017. godine do isplate, odnosno za period do donošenja odluke drugotuženog o saglasnosti na izmenjene cene prvotuženog, od 09.10.2017. godine. U preostalom delu, tužbeni zahtev za naknadu štete za period nakon donošenja ove odluke, nema utemeljenja u utvrđenim činjenicama, te je u tom delu revizija odbijena kao neosnovana, primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Odbijena je revizija i u odnosu na stav VI izreke pobijane presude, u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, jer u odnosu na tuženi Grad Kragujevac prema uspehu u sporu, primenom člana 153. stav 2. Zakona o parničnom postupku tužilja treba da sama snosi svoje troškove postupka.

Obavezan je tuženi Grad Kragujevac da tužilji koja je uspela sa revizijom isplati naknadu troškova revizijskog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara za sastav revizije, koje troškove je tužilja opredelila, saglasno odredbama člana 153 i 163. Stav 1. I 2. Zakona o parničnom postupku, te prema važećoj advokatskoj tarifi.

U odnosu na odluku o troškovima postupka prema prvotuženom, revizija tužilje AA je ocenjena po odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku tako da nema uslova za izuzetnu dozvoljenost, jer odluka o troškovima postupka ne zahteva razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa, ili u interesu ravnopravnosti građanja, niti ujednačavanje sudske prakse ili novo tumačenje prava.

Nedozvoljena je revizija protiv odluke o troškovima postupka, kao sporednom zahtevu, te je ista odbačena. Na osnovu toga je odlučeno o reviziji tužilje AA protiv odluke o troškovima parničnog postupka u odnosu na prvotuženog, primenom odredaba člana 404. i člana 403. stav 3. i člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić