.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 416/2020
24.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici po tužbi tužioca „CP DISTRIBUTION“ DOO Novi Sad, čiji je punomoćnik Branislav Travica, advokat u ..., protiv tuženog „BANCA INTESA“ AD Beograd, čiji je punomoćnik Miodrag Vojnović, advokat u ..., radi utvrđenja i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Pž 3966/19 od 21.05.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 24.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDA SE rešenje Privrednog apelacionog suda Pž 3966/19 od 21.05.2020. godine i predmet vraća drugostepenom sudu na dalji postupak.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Novom Sadu P 113/18 od 15.04.2019. godine stavom prvim izreke, utvrđeno je da je ništava odredba člana 8. stav 1. Ugovora o kreditu kreditna partija ... koja glasi:“ korisnik kredita je obavezan da odmah po prijemu obračuna plati banci naknadu predviđenu važećom tarifom naknada za usluge banke u visini od 1% od iznosa iskorišćenog kredita određenog u članu 1. ugovora, uvećano za pripadajuće javne dažbine (ukoliko je primenljivo) u skladu sa pozitivnim propisima Republike Srbije, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan obračuna predmetne provizije, s tim da će se zaduženja po osnovu naknade za usluge banke vršiti sukcesivno, u skladu sa puštenim iznosima tranši odobrenog kredita“, što je tužena dužna da trpi i prizna. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu plati iznos od 27.268,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.02.2017. godine pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu plati troškove parničnog postupka u iznosu od 88.852,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Protiv navedene presude žalba je izjavljena u ime tuženog 03.06.2019. godine.
Rešenjem Privrednog apelacionog suda Pž 3966/19 od 21.05.2020. godine odbačena je kao nedozvoljena žalba od 03.06.2019. godine, izjavljena u ime tuženog protiv presude Privrednog suda u Novom Sadu P 113/18 od 15.04.2019. godine, uz obrazloženje da je žalbu u ime tuženog izjavio AA, dok nije dostavio punomoćje iz koga bi proizlazilo da je ovlašćen za zastupanje tuženog na zakonom propisan način. Sud nalazi da neoverena fotokopija punomoćja ne može proizvoditi pravno dejstvo, a i s obzirom na sumnju zasnovanu na ručno napisanom datumu izdavanja punomoćja. Dalje u momentu izjavljivanja podnseka Alessio Cioni nije bio ovlašćen za zastupanje, jer je rešenjem registratora BD 66042/17 od 03.08.2017. godine brisan iz registra kao član izvršnog odbora tuženog.
Protiv navedenog drugostepenog rešenja, tuženi je izjavio posebnu reviziju radi ujednačavanja sudske prakse i razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, kao i davanja novog tumačenja prava.
S obzirom da je redovna revizija dozvoljena na osnovu člana 420. stav 3. Zakona o parničnom postupku(„Sl. glasnik RS“, br.72/11... 18/20), ista nije razmatrana kao posebna revizija.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje u granicama propisanim odredbom čl. 408. i 420. stav 6.Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11... 18/20), i odlučio da je revizija tuženog osnovana, jer razlozi pobijanog rešenja nisu pravilni.
Prema članu 90. Zakona o parničnom postupku stranka punomoćje izdaje u pisanom obliku. Odredbom člana 91. Zakona o parničnom postupku propisano je da je punomoćnik dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u postupku podnese punomoćje. Sud je dužan da u toku celog postupk pazi da li je lice koje se pojavljuje kao punomoćnik ovlašćeno za preduzimanje određene radanje, sud će da ukine parnične radnje koje je to lice preduzelo ako te radnje stranka nije naknadno odobrila. Prema odredbi člana 100. stav 1. Zakona o parničnom postupku, isprave koje se prilažu podnesku podnose se u izvorniku ili prepisu. Samim tim i punomoćje, kao isprava, može se podneti u izvorniku (originalu) ili prepisu odnosno kopiji. Prema stavu 2. i 3. istog člana ako je isprava priložena u prepisu ili kopiji, sud će na zahtev protivne stranke rešenjem da naloži podnosiocu da podnese sudu ispravu u izvorniku, a protivnoj stranci dozvoliće da se upozna sa njegovom sadržinom. Navedeno se odnosi i na punomoćje budući da je i ono isprava.
Prema stanju u spisima uz podnesak od 20.03.2018. godine priložena je neoverena fotokopija punomoćja od 23.02.2017. godine, kojim je AA ovlašćen za zastupanje tuženog u ovom postupku. Navedeno punomoćje je potpisano od strane predsednika izvršnog odbora BB i zamenika predsednika izvršnog odbora VV. S obirom da je punomoćje dostavljeno u fotokopiji i upis datuma, sud je ukoliko sumnja u saobraznost originalu trbalo da zatraži od tuženog da isti dostavi u originalu ili overenoj fotokopiji, što sud nije učinio. Stoga u konkretnom slučaju nije bilo uslova za donošenje rešenja o odbačaju žalbe, samo zato što je punomoćje u spisima dato u ftokopiji, odnosno postoji sumnja u njegovu sadržinu. Dalje, valjanost punomoćja ceni se s obzirom na ovlašćenje njegovog potpisnika u vreme izdavanja punomoćja.
Na osnovu izloženog i člana 415., u vezi člana 420. st. 3. i 6. Zakona o parničnom postupku Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija,
Branko Stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
