.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 427/2022
13.10.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici po tužbi tužioca KVALITET AD Niš – u stečaju, čiji je punomoćnik Željko Ivetić, advokat u ..., protiv tuženog REPUBLIKA SRBIJA, MINISTARSTVO ODBRANE, Beograd, koga zastupa Vojno pravobranilaštvo Beograd – Odeljenje u Nišu, radi utvrđenja prava svojine, vrednost predmeta spora 900.000,00 dinara odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 5517/20 od 08.12.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 13. oktobra 2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 5517/20 od 08.12.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 5517/20 od 08.12.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Nišu P 414/2020 od 06.10.2020. godine utvrđeno je da je tužilac vlasnik poslovnog prostora, lokala broj .., površine 23 m2, u Beogradu, ul. ... broj .., na k.p. broj .., upisan u List nepokretnosti broj .. KO ..., što je tuženi dužan da prizna i trpi, te da će presuda poslužiti tužiocu kao osnov za upis prava svojine na istoj nepokretnosti u Katastar nepokretnosti. Tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 91.200,00 dinara.
Privredni apelacioni sud je presudom Pž 5517/20 od 08.12.2021. godine odbio žalbu tuženog kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o njegovoj reviziji odlučuje na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... sa izmenama) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmetni spor je pravnosnažno presuđen na taj način što je utvrđeno pravo svojine tužioca na poslovnom prostoru, po osnovu održaja. Prema datom obrazloženju, drugostepena odluka je zasnovana na članovima 20. stav 1, 28. stav 2. i 72. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Utvrđeno je tokom postupka da tužilac ima pravni osnov za sticanje prava svojine na predmetnom lokalu - Ugovor o prodaji nepokretnosti od 06.08.1991. godine koji je zaključio sa tuženim, te da je tužilac zakonit i savestan držalac predmetnog poslovnog prostora, koga nesmetano koristi preko 20 godina, a da je tuženi u Katastru nepokretnosti upisan kao vlasnik objekta u kome se nalazi lokal i samog lokala. Među parničnim strankama je sporno da li je tužilac tuženom isplatio kupoprodajnu cenu, te da li je tuženi tužiocu predao lokal u svojinu i državinu. Tuženi ne daje razloge koji opravdavaju odlučivanje o izjavljenoj reviziji sa razloga propisanih članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revizijom se ne ukazuje na postojanje drugačije odluke donete u sporu zasnovanom na istom ili bitno sličnom činjeničnopravnom osnovu. Ne ukazuje se na postojanje šireg društvenog ili pravnog značaja zbog kojeg bi trebalo dozvoliti odlučivanje o posebnoj reviziji u cilju razmotranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Takođe, ne navodi se ni to da postoji potreba za novim tumačenjem materijalnog prava primenjenog u pobijanoj presudi.
Suštinski, revident iznosi svoje viđenje činjeničnopravnih pojedinosti konkretnog slučaja, odnosno ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, usled pogrešne ocene dokaza, što se ne može prihvatiti kao relevantan osnov da se dozvoli odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj. Eventualna pogrešna primena materijalnog prava, sama po sebi takođe ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije. Posebna revizija služi kao izuzetno i krajnje pravno sredstvo, čiji cilj nije da se preispituju pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Navedeno u ovom postupku nije slučaj.
Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije tuženog u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da nije dozvoljena.
Odredbom člana 485. Zakona o parničnom postupku je propisano da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je dana 03.08.2020. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude iznosi 900.000,00 dinara, odnosno 7.653,89 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi revizijski cenzus od 100.000,00 dinara, propisan članom 485. Zakona o parničnom postupku, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da revizija tuženog nije dozvoljena.
Na osnovu izloženog, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.
Predsednik veća-sudija
Branko Stanić s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
