Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od 5 sudija, prema odredbi člana 404. stav 2. ZPP. Ove odredbe primenjuju se shodno u vanparničnom postupku, po odredbi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“ br. 46/95- dr. zakon, 18/2005-dr. zakon, 85/2012, 45/2013-dr. zakon, 55/2014, 6/2015 i 106/2015-dr. zakon).

Predlagač je predlogom tražio da sud naloži protivniku predlagača da predlaču omogući pristup aktima i dokumentima društva koji su bliže određeni u izreci prvostepenog rešenja. Prvostepeni sud je utvrdio da je predlagač član Privrednog društva Mirotin doo Vrbas sa udelom od 33,33% u osnovnom kapitalu, te da je društvo Mirotin doo Vrbas kontrolni akcionar ovde protivnika predlagača, sa udelom od 81,29685% u osnovnom kapitalu društva. Na osnovu navedenog, prvostepeni sud zaključuje da je predlagač kao član kontrolnog akcionara aktivno legitimisan za podnošenje predmetnog zahteva i ima pravo na informisanje i uvid u dokumentaciju protivnika predlagača. Nalazeći da su ispunjeni uslovi za uvid u akta tuženog društva prvostepeni sud je primenom odredbe člana 466. Zakona o privrednim društvima usvojio zahtev predlagača.

Drugostepeni sud nije prihvatio materijalnopravni zaključak prvostepenog suda o ispunjenosti uslova propisanih za uvid u akta i dokumenta privrednog društva. Stanovišta je da kod činjenice da predlagač nije član protivnika predlagača, odnosno da nema neposredno kapital učešće u osnovnom kapitalu protivnika predlagača, nije aktivno legitimisan da zahteva da mu se omogući uvid u akte i dokumente protivnika predlagača. Prema nalaženju drugostepenog suda, to pravo se zakonom isključivo priznaje članu društva, te kako predlagač nije član društva – protivnika predlagača, drugostepeni sud je preinačio prvostepeno rešenje i odbio predlog za uvid u akta i dokumenta protivnika predlagača.

Imajući u vidu predmet tražene pravne zaštite, način odlučivanja drugostepenog suda, kao i razloge na kojima je zasnovano pobijano drugostepeno rešenje, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Pre svega, nema potrebe za novim tumačenjem ključnih odredaba zakona koje su od značaja za ostvarivanje prava akcionara na uvid u akta i dokumenta društva. Takođe, i prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, to pravo rezervisano je isključivo za članove, odnosno akcionare društva, a ne i za lica koja posredno, preko kapital učešća u članu društva – protivnika predlagača, imaju određenih interesnih sfera u samom društvu – protivniku predlagača, ali ne i prava člana. Revizijski navodi kojima se tumače relevantne zakonske odredbe, uključujući odredbe koje se odnose na grupu društava i ovlašćenja kontrolnog društva, predstavljaju tumačenje predlagača koje nije od značaja za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Nije od uticaja na ujednačavanje sudske prakse ni odluka Višeg trgovinskog suda Pž 3705/05 od 16.06.2005. godine koju je revident priložio uz reviziju, iz razloga što je pobijana odluka drugostepenog suda u ovoj pravnoj stvari doneta u skladu sa stanovištem Vrhovnog kasacionog suda i primenom relevantnih zakonskih odredbi Zakona o privrednim društvima koji, šta više, nije bio na snazi u vreme donošenja odluke Višeg trgovinskog suda na koju revident ukazuje. Svakako, jedna odluka ne znači preovlađujuću sudsku praksu u bitno istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.

To su razlozi zbog kojih Vrhovni kasacioni sud ne nalazi da su ispunjeni uslovi za izuzetnu dozvoljenost revizije predlagača, pa je odlučio kao u prvom stavu izreke primenom odredbe člana 404. stav 1. i 2. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11... 18/20) i našao da revizija predlagača nije dozvoljena.

Revizija je u vanparničnom postupku dozvoljena po odredbama Zakona o vanparničnom postupku iz člana 27., u vanparničnom postupku u kome se odlučuje o statusnim stvarima i o vanparničnim stvarima koje se odnose na stanarsko pravo, a u postupku u kome se odlučuje o imovinskopravnim stvarima, dozvoljena je pod uslovima pod kojima se po Zakonu o parničnom postupku može izjaviti revizija u imovinskopravnim sporovima.

Imajući u vidu da u konkretnom slučaju vanparnični postupak nije imovinskopravne prirode, niti se radi o statusnim stvarima ili stanarskom pravu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da revizija predlagača nije dozvoljena.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud primenom procesnih ovlašćenja iz člana 413. Zakona o parničnom postupku je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić