Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 438/2023
17.11.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Jasmine Stamenković, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., ul. ... br. .., koga zastupa Radovan Lopičić, advokat iz ..., protiv tuženog Stečajna masa Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju i prodaju građevinskog materijala „VOJVODA PRIJEZDA“ Stalać u stečaju, ul. Jug Bogdanova bb, koga zastupa Dušan Samardžić, advokat iz ..., radi utvrđenja osporenog potraživanja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 7430/21 od 01.12.2022. godine, na sednici veća održanoj dana 17.11.2023. godine, doneo je:
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 7430/21 od 01.12.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Kraljevu P 482/20 od 19.05.2021. godine u stavu I izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud utvrdi da je osnovano potraživanje tužioca prema tuženom u iznosu od 84.206.360,00 dinara kao neosnovan. U stavu II izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 87.705,00 dinara.
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 7430/21 od 01.12.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Privrednog suda u Kraljevu P 482/20 od 19.05.2021. godine.
Protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 7430/21 od 01.12.2022. godine, tužilac preko punomoćnika iz reda advokata je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Odgovor na reviziju nije podnet.
Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u skladu sa odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11...sa izmenama) i utvrdio da je revizija tužioca neosnovana.
U postupku donošenja pobijane odluke nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi službenoj dužnosti. Druge bitne povrede postupka se ne ističu.
Tužilac traži da se utvrdi da mu je osnovano potraživanje prema tuženom u iznosu od 84.206.360,00 dinara. Potraživanje se zasniva na ugovoru o zajmu od 08.03.2010. godine.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Privrednog suda u Kraljevu St 20/14 od 18.02.2015. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom ovde tuženim. Zaključkom o listi utvrđenih i osporenih potraživanja, osporeno je potraživanje tužioca u iznosu od 410.484.525,40 dinara. Potraživanje se zasniva na zaključenim ugovorima o zajmu od 08.03.2010. godine i 19.06.2014. godine. Utvrđeno je da je 08.11.2009. godine zaključen Ugovor o zajmu između tužiočevog oca sada pokojnog BB, bivšeg iz ..., kao zajmodavca i VV iz ..., kao zajmoprimca, te da je garant GG iz ... i Društvo za proizvodnju, trgovinu i usluge „Mašinac“ DOO iz Kraljeva. Ugovoreno je da je zajmodavac BB dao zajmoprimcu VV zajam u iznosu od 2.000.000,00 eura u dinarskoj protivvrednosti, te da se zajam daje za vreme od godinu dana i da će isti biti vraćen jednokratno u celosti dana 08.11.2010. godine. Garanti su se obavezali kao jemci platci da će zajmodavcu isplatiti obavezu zajmoprimca ukoliko isti svoju obavezu ne ispuni. Dana 08.03.2010. godine zaključen je Ugovor o zajmu između tužiočevog oca sada pokojnog BB bivšeg iz ... kao zajmodavca i VV iz ... kao zajmoprimca te da su garanti Društvo za proizvodnju, trgovinu i usluge „Mašinac“ DOO iz Kraljeva, Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju i prodaju građevinskog materijala „Vojvoda Prijezda“, Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju i trgovinu „Farmad“ i Društvo za građevinarstvo, spoljnu i unutrašnju trgovinu „Flux Group“ DOO. Istim ugovorom ugovoreno je da zajmodavac BB daje zajmoprimcu VV zajam u iznosu od 700.000,00 eura u dinarskoj protivvrednosti, te da se zajam ima vratiti jednokratno u celosti dana 08.11.2010. godine u dinarskoj protivvrednosti. Garanti su se obavezali kao jemci platci da će zajmodavcu isplatiti obavezu zajmoprimca ukoliko isti svoju obavezu ne ispuni.
Utvrđeno je da je između BB iz ... kao poklonodavca i AA iz ..., ovde tužioca kao poklonoprimca zaključen dana 01.03.2011. godine Ugovor o poklonu, kojim je konstatovano da je poklonodavac kao zajmodavac zaključio dana 08.11.2009. godine i 08.03.2010. godine ugovore o zajmu sa zajmoprimcem VV i garantima, da su kao sredstvo obezbeđenja date blanko solo menice sa meničnim ovlašćenjima, te da zajmoprimac nije ispunio svoju obavezu vraćanja dugovanih iznosa niti su garanti po istima izmirili obaveze za račun zajmoprimca. Članom 2. ugovoreno je da poklonodavac poklanja svom sinu sada tužiocu AA kao poklonoprimcu potraživanje koje ima prema VV kao zajmodavcu sa svim jemstvima i sredstvima obezbeđenja na osnovu napred navedenih ugovora o zajmu.
Utvrđeno je da je dana 19.06.2014. godine zaključen Ugovor o zajmu između tužioca AA iz ... kao zajmodavca i VV iz ... kao zajmoprimca, da su garanti Društvo za proizvodnju, trgovinu i usluge „Mašinac“ DOO iz Kraljeva, Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju i prodaju građevinskog materijala „Vojvoda Prijezda“, Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju i trgovinu „Farmad“. Navedenim ugovorom ugovorne strane saglasno utvrđuju da je zajmoprimac upoznat sa napred bliže opisanim ugovorom o poklonu, te da ugovorne strane definišu nove uslove povraćaja datog zajma kao i uslove novog zajma u iznosu od 507.000,00 evra. Članom 2. ugovoreno je da je zajmodavac AA dao zajmoprimcu VV do dana zaključenja ovog ugovora i novi zajam u iznosu od 507.000,00 evra tako da je zajmoprimcu dat i odobren zajam do dana zaključenja ovog ugovora u ukupnom iznosu od 3.207.000,00 evra. Zajam se ima vratiti jednokratno u celosti dana 21.07.2014. godine u dinarskoj protivvrednosti. Garanti su se obavezali kao jemci platci da će zajmodavcu isplatiti obavezu zajmoprimca ukoliko isti svoju obavezu ne ispuni.
Utvrđeno je da je zajmoprimac VV po osnovu navedenih ugovora o zajmu i dogovora sa zajmodavcem u periodu od 03.12.2010. godine do 15.12.2014. godine na račun pravnog prethodnika tuženog po osnovu pozajmice osnivača uplatio iznos od 130.586,33 evra odnosno 13.378.835,54 dinara. Utvrđeno je da je u predmetu Privrednog suda u Kraljevu P 504/15 kao tužilac drugog reda zajedno sa Društvom za proizvodnju, trgovinu i usluge „Jarčujak promet“ kao tužiocem prvog reda i Društvom sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju i trgovinu „Farmad“ kao tužioca trećeg reda podneo tužbu protiv ovde tužioca kao prvotuženog, VV kao drugotuženog, BB kao trećetuženog i GG kao četvrtotuženog radi utvrđenja ništavosti ugovora i pobijanja pravnih radnji stečajnog dužnika. Pravnosnažnom presudom Privrednog apelacionog suda Pž 5290/18 od 11.06.2020. godine, prvostepena presuda P 588/17 od 07.05.2018. godine, preinačena je u delu stava prvog izreke presude prema tuženima AA, ovde tužiocu i VV pa je utvrđeno da su odredbe člana 2. stav 1., odredba člana 6., odredba člana 7. stav 1., alineja 2., 3., i 4., odredba člana 8., odredba člana 9. stav 1. pod a, b, c, d, e, f, g, h kao i odredba člana 10. bliže opisanog Ugovora o zajmu od 19.06.2014. godine u celosti bez pravnog dejstva prema između ostalog stečajnom dužniku u stečajnoj masi Društva sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju i prodaju građevinskog materijala „Vojvoda Prijezda“ Stalać u stečaju ovde tuženom. Takođe drugim stavom navedene presude odbijena je žalba tužioca i potvrđena je presuda Privrednog suda u Kraljevu P 588/17 od 07.05.2018. godine u delu stava prvog izreke presude kojim je odbijen tužbeni zahtev prema AA ovde tužiocu i VV da se utvrdi da je odredba člana 1. stav 1., odredba člana 3., odredba člana 4. stav 1. alineja 2. i 3., odredba člana 7. i odredba člana 9. napred bliže opisanog Ugovora o zajmu od 08.03.2010. godine u celosti bez pravnog dejstva prema između ostalog tuženom.
Ocenom izvedenih dokaza, prvostepeni i drugostepeni sud zauzimaju stav da je zaključenjem Ugovora o zajmu od 19.06.2014. godine izvršena novacija obligacije kojom je obuhvaćen kompletan iznos datog zajma, definisani novi uslovi i rokovi vraćanja zajma. Stoga izvršenim prenovom raniji Ugovori o zajmu sa odredbama o jemstvu od 08.11.2009. godine i 08.03.2010. godine su izgubili svoju samostalnost, pa je jedini važeći Ugovor od 19.06.2014. godine, kojim je definisana nova obaveza, odnosno ukupan iznos obaveze, uslovi i rokovi vraćanja zajma i da je novi zajmodavac ovde tužilac AA.
Tuženi se obavezao kao jemac platac da će zajmodavcu ovde tužiocu isplatiti obavezu ugovorenu Ugovorom o zajmu od 19.06.2014. godine, ukoliko zajmoprimac svoju obavezu ne ispuni, ali je zaključenjem ovog ugovora prestalo je jemstvo po osnovu Ugovora iz 2009. i 2010. godine. Presudom Privrednog apelacionog suda 7Pž 5290/18 od 11.06.2020. godine pravnosnažno je utvrđeno da su odredbe Ugovora o zajmu od 19.06.2014. godine bez pravnog dejstva prema stečajnoj masi tuženog i to odredbe ugovora kojim zajmodavac, ovde tužilac, odobrava zajmoprimcu VV zajam prema rokovima i uslovima predviđenim ovim ugovorom, a jemci garantuju njegovu isplatu obavezujući se prema zajmodavcu kao solidarni dužnici jemci platci. Odredbom člana 2. ovog Ugovora konstatovano je da je odobren zajam u ukupnom iznosu od 3.207.000,00 EUR-a. Utvrđeno je da je bez dejstva prema stečajnoj masi ovde tuženog odredba člana 6. ovog Ugovora u pogledu sredstava obezbeđenja i odredba da tuženi kao jemac platac odgovara celokupnom svojom imovinom za obaveze zajmoprimca po osnovu ovog ugovora i da će na poziv zajmodavca izmiriti sve dospele, a neizmirene obaveze i da zajmodavac može ispunjenje bilo koje od obaveza iz ovog ugovora zahtevati bilo od zajmoprimca, bilo od tuženog, kao jemca platca. Takođe je utvrđeno da su bez dejstva prema stečajnoj masi tuženog i ugovorena sredstva obezbeđenja i instrumenti naplate potraživanja zajmodavca po ovom ugovoru. Utvrđeno je da je bez dejstva prema stečajnoj masi tuženog i člana 8. kojim se tuženi obavezao da će dostaviti nova sredstva obezbeđenja na zahtev zajmodavca u slučaju da zajmodavac iskoristi bilo koju solo menicu, ukoliko dođe do statusnih promena, promena lica ovlašćenih za potpisivanje, u slučaju promene pozitivnih zakonskih propisa vezanih za instrumente obezbeđenja i instrumente naplate potraživanja. Utvrđeno je da je bez dejstva i odredba člana 8. stav 3. kojim se tuženi obavezao celokupnom svojom imovinom kojom je garantovao blagovremenu otplatu ugovorene kamate i zajma u skladu sa ovim ugovorom, kao i svakim drugim iznosom koji proističe iz bilo koje izmene ovog ugovora. Takođe je utvrđeno da su bez dejstva prema stečajnoj masi i odredbe člana 9. stav 1. pod a., b., c., d., e., f., g., h. kojim je utvrđeno koji događaji predstavljaju povrede ovog ugovora. Utvrđeno je da je bez dejstva prema stečajnoj masi tuženog i odredba o pravu zajmodavca da jednostrano raskine ugovor, u kom slučaju svi iznosi zajedno sa kamatama postaju plativi. Ova presuda je doneta sa pozivom na odredbu člana 121. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“, br. 83/2014), jer je u tom postupku, koji je bio prethodno pitanje za ovu parnicu, utvrđeno da je zaključenjem navedenog Ugovora o zajmu od 19.06.2014. godine i jemčenjem tuženog za obaveze po tom ugovoru ovde tužiocu dato obezbeđenje koje on nije imao pravo da traži na način i u vreme kada je dato jer je u vreme zaključenja tog ugovora na snazi bio usvojen plan reorganizacije kojim nije bilo obuhvaćeno potraživanje ovde tužioca, kao zajmodavca, prema tuženom, kao jemcu, a nastalo je pre donošenja plana reorganizacije. Dakle, tužiocu AA dato je obezbeđenje u vidu jemstva na način i u vreme kada to nije bilo moguće, odnosno nije bilo u skladu sa usvojenim planom reorganizacije. Sa navedenih razloga odbijen je zahtev tužioca kao neosnovan.
Revident smatra da su ugovorom od 19.06 2014. godine samo uređeni odnosi između parničnih stranaka po osnovu više pozajmica koje su vršene od strane tužioca ali da tim ugovorom nije prestala obaveza tuženog kao jemca za vraćanje zajma koja obaveza je zasnovana po osnovu ugovora o zajmu od 08.03.2010. godine.
Navodi revizije tužioca su neosnovani.
Odredbom člana 348. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da obaveza prestaje ako se poverilac i dužnik saglase da postojeću obavezu zamene novom i ako nova obaveza ima različit predmet ili različit pravni osnov. Prema stavu 2. ove odredbe, sporazum poverioca i dužnika kojim se menja ili dodaje odredba o roku, o mestu ili načinu ispunjenja, zatim naknadni sporazum o kamati, ugovornoj kazni, obezbeđenju ispunjenja ili o kojoj drugoj sporednoj odredbi, kao i sporazum o izdavanju nove isprave o dugu ne smatraju se prenovom.
Iz navedene odredbe proizilazi da se stari obligacioni odnos koji je novacijom ugašen i novi koji je nastao moraju međusobno razlikovati prema predmetu ili prema osnovu obaveze. Nema novacije ako se sporazumom poverioca i dužnika menja odredba o roku, mestu ili načinu ispunjenja obaveze, ako se naknadno ugovara kamata, ugovorna kazna ili neko drugo osiguranje potraživanja, ako se ugovara davanje nove isprave o dugu i slično.
Ugovorm o zajmu od 19.06.2014. godine koji je zaključen između tužioca AA kao zajmodavca i VV iz Kraljeva kao zajmoprimca, po kome su garanti Društvo za proizvodnju, trgovinu i usluge „Mašinac“ DOO iz Kraljeva, Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju i prodaju građevinskog materijala „Vojvoda Prijezda“, Društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju i trgovinu „Farmad, ugovorne strane saglasno utvrđuju i definišu nove uslove povraćaja datog zajma kao i uslove novog zajma u iznosu od 507.000,00 evra. Ovim Ugovorm nije izmenjen predmet obaveze jer tuženi i dalje duguje novac, niti je promenjen osnov njegove obaveze (zajam), tako da nema novacije. Međutim, zaključenjem ovog ugovora prestali su da važe prethodni ugovori o zajmu, 08.11.2009. godine i 08.03.2010. godine, upravo zbog novih uslova ugovorenih za ispunjenje obaveze vraćanja zajma.
Prema oceni Vrhovnog suda kod činjenice da je pravosnažnom presudom utvrđeno da Ugovor o zajmu od 19.06.2014. godine nema dejstvo prema tuženom, a tužilac utvrđenje osnovanosti potraživanja zasniva na osnovu Ugovora od 08.03.2010. godine, koji je izgubio svoju samostalnost upravo zaključenjem Ugovora o zajmu od 19.06.2014. godine, (koji kako je utvrđeno nema dejstvo prema stečajnoj masi tuženog) u toj situaciji, pobijana drugostepena odluka je doneta pravilnom primenom materijalnog prava.
To su razlozi na osnovu kojih je Vrhovni sud na osnovu procesnih ovlašćenja iz člana 414. Zakona o parničnom postupku, odbio kao neosnovanu reviziju tužioca i odlučio kao u izreci presude.
Predsednik veća-sudija
Branko Stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković