U tom slučaju stranka mora imati punomoćnika koji je advokat. Zato se samo predlogom za ponavljanje podnetim od strane advokata može inicirati postupak po tom vanrednom pravnom leku. Pri tome, predlog podnet od strane neovlašćenog lica ne može se naknadno osnažiti i postati dozvoljen. To nije moguće učiniti ni naknadnim dostavljanjem punomoćja od strane advoakta i izjavom istog da on odobrava predlog koji je sudu prethodno dostavljen od neovlašćenog lica za njegovo podnošenje. Predlog podnet od strane neovlašćenog lica ne može se smatrati dozvoljenim ni u situaciji kada je u prethodno vođenom i pravnosnažno okončanom postupku podnosilac istog bio zastupan od strane advokata. Ovo iz tog razloga što je pravo značenje odredbe člana 85. stav 6. ZPP jezički neupitno, zbog čega nema mesta tumačenju ove odredbe. Pravo značenje ove odredbe nedvosmisleno ukazuje da se svako obraćanje sudu podnošenjem vanrednog pravnog leka može pravno valjano izvršiti samo putem podnesaka sačinjenih i podnetih sudu od strane ovlašćenog punomoćnika advokata. Samo izuzetno to može učiniti i stranka lično koja je advokat.

Sledom iznetog pravno je irelevantno da li je podnosilac predloga u pravnosnažno okončanom postupku čije se ponavljanje traži bio zastupan od strane advokata. Osim toga, pravno je neutemeljeno i revizijsko stanovište po kome je sud u konkretnom slučaju morao postupiti u skladu sa odredbom člana 85. stav 10. ZPP i upozoriti podnosioca predloga na pravne posledice zbog neangažovanja punomoćnika advokata. Naime, tačno je da se tom odredbom konstituiše obaveza suda da upozori stranku koja nema punomoćnika i koja iz neznanja ne koristi pravila koja joj po zakonu pripadaju da može angažovati punomoćnika u skladu sa zakonom. Međutim, ta odredba ima za cilj da se u toku postupka obezbedi ravnopravnost svih učesnika. To se postiže obezbeđenjem stručnog – pravno kvalifikovanog zastupanja svih stranaka za sve vreme trajanja postupka. Otuda se i citiranom odredbom ustanovljena obaveza suda odnosi na upoznavanje stranke da u cilju obezbeđenja kvalifikovanog zastupanja njenih interesa u toku parničnog postupka može angažovati advokata. Međutim, ta obaveza nije propisana i u slučaju podnošenja vanrednih pravnih lekova od strane neovlašćenog lica, odnosno stranke koja nije advokat. Osim toga, u konkretnom slučaju podnosilac predloga je već bio zastupan od strane stručnog lica – advokata. Pretpostavka je da stranka koja je angažovala advokata za svog punomoćnika može dobiti stručnu pomoć od tog lica ne samo za vreme trajanja postupka do njegovog pravnosnažnog okončanja već i kasnije u slučaju izjavljivanja vanrednih pravnih lekova.

Pravno je neutemeljena i revizijska tvrdnja da je pobijana odluka doneta uz povredu odredbe člana 101. ZPP. Tom odredbom se konstituiše obaveza suda da pouči neuku stranku kako da otkloni procesne manjkavosti sudu upućenog podneska zbog njegove nerazumljivosti ili nepotpunosti. U konkretnom slučaju predlog tuženog-protivžioca nije nerazumljiv ni nepotpun, već je podnet od strane lica koja nema postulacionu sposobnost. Dakle, ne radi se o nerazumljivom ili nepotpunom podnesku već o podnesku koji je podnet od strane neovlašćenog lica. Međutim, odredbom člana 101. ZPP nije dopuštena mogućnost otklanjanja propusta koji se tiču nedostatka postulacione sposobnosti podnosioca određenog podneska. Stoga ne postoji obaveza suda da pozivom na odredbu člana 101. ZPP preduzima bilo kakve procesne radnje usmerene na otklanjanje postulacione sposobnosti lica koja nema ovlašćenje za podnošenje predloga za ponavljanje postupka.

To su razlozi zbog kojih je Vrhovni kasacioni sud na temelju odredbe člana 414. stav 1. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić