Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici po tužbi tužioca „Veritimo“ DOO Rogača, čiji je punomoćnik dr Milorad Vasić, advokat u ..., protiv tuženog „Niš ekspres“ AD Niš, čiji je punomoćnik Predrag Tomović, advokat u ..., radi duga, vrednost predmeta spora 51.102.590,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Pž 6146/19 od 13.02.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 24.12.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Pž 6146/19 od 13.02.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Privrednog suda u Beogradu P 815/2010 od 16.09.2019. godine odbačen je predlog tužioca oda 02.11.2017. godine za ponavljanje postupka i odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po vanrednom pravnom leku.

Rešenjem P 815/2010 od 25.09.2019. godine ispravljeno je navedeno rešenje u pogledu dana donošenja, tako što je u četvrtom redu zaglavlja rešenja i u sedmom redu uvoda rešenja umesto: „16.09.2019. godine“ uneto: „ 20.06.2019. godine“.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda Pž 6146/19 od 13.02.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno rešenje Privrednog suda u Beogradu P 815/2010 od 16.09.2019. godine, ispravljeno rešenjem istog suda P 815/2010 od 25.09.2019. godine

Protiv drugostepenog rešenja blagovremenu i dozvoljenu reviziju izjavio je tužilac, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

U odgovoru na reviziju tuženi je predložio da se revizija odbije kao neosnovana.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 399. u vezi sa članom 412. stav 5. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11...18/20), i odlučio da revizija tužioca nije osnovana.

Pobijano rešenje nije zahvaćeno bitnom povredom iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano je ukazivanje revidenta na bitnu povredu iz člana 361. stav 1. u vezi čl. 8. Zakona o parničnom postupku. Ovo iz razloga, što drugostepeni sud nije izvodio dokaze, niti utvrđivao drugačije činjenično stanje, već je svoju odluku zasnovao na činjeničnom stanju utvrđenom u toku prvostepenog postupka.

Neosnovano je ukazivanje revidenta na bitnu povredu iz člana 361. stav 1. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, učinjenu u drugostepenom postupku. Drugostepeni sud je ispitao prvostepeno rešenje u granicama žalbenih razloga. Ocenio je sve relevantne žalbene navode i dao jasne razloge za donetu odluku.

Prema stanju u spisima, tuženi je dana 02.11.2017. godine podneo predlog za ponavljanje postupka koji je pravnosnažno okončan presudom Privrednog apelacionog suda Pž 1064/12 od 04.04.2012. godine, kojom je odbijena žalba tužioca i potvrđena presuda Privrednog suda u Beogradu P 815/2010 od 07.09.2011. godine. Vrhovni kasacioni sud je presudom Prev 134/2012 od 23.08.2012. godine odbio reviziju tužioca izjavljenu protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 1064/12 od 04.04.2012. godine.

Tužilac je podneo predlog za ponavljanje postupka pozivom na razlog predviđen članom 422. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.125/04 i 111/09), sa navodima da punomoćnik tuženog nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice. U predlogu je naveo da je u određenom dužem vremenskom periodu tuženog zastupalo lice koje nije imalo punomoćje da zastupa tuženog i da je u ime tuženog neovlašćeno lice dana 06.02.2007. godine izjavilo žalbu protiv međupresude Trgovinskog suda u Nišu P 1114/06 od 26.12.2006. godine.

Prvostepeni sud je predlog za ponavljanje postupka odbacio kao nedozvoljen, nalazeći da ponavljanje postupka iz razloga predviđenog članom 422. tačka 2. Zakona o parničnom posutpku može zahtevati ona stranka koju u postupku nije zastupalo ovlašćeno lice, ili punomoćnik te stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, ukoliko vođenje parnice, odnosno vršenje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno, dakle, ako se ovi nedostaci odnose na stranku koja je izjavila predlog za ponavljanje postupka. Po razlozima prvostepenog rešenja to proizlazi iz odredbe člana 422. stav 2. u vezi sa članom 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku. Dakle, u pogledu parničnog subjekta koji može izjaviti vanredni pravni lek, prvostepeni sud zaključuje da je isti ograničen samo na stranku koja je neovlašćeno zastupana, te da stranka ne može izjaviti vanredni pravni lek iz razloga što je protivna stranka bila neuredno zastupana, usled čega je odbacio predlog kao nedozvoljen.

U postupku po žalbi tuženog, drugostepeni sud je potvrdio prvostepeno rešenje iz drugog razloga, nalazeći da je predlog za ponavljanje postupka neblagovremen. Tužilac je dana 21.11.2007. godine podneo predlog za ponavljanje postupka. Kao zakonski razlog za ponavljanje postupka, u predlogu je naveo neovlašćeno zastupanje tuženog podnošenjem žalbe 06.02.2007. godine protiv međupresude Privrednog suda u Nišu P 1114706 od 26.12.006. godine, od strane lica koje koje nije bilo ovlašćeno da zastupa tuženog. Prema stanovištu drugostepenog suda tužiocu je u momentu dostavljanja žalbe tuženog, izjavljene 06.02.2007. godine, mogla biti poznata činjenica da je žalbu izjavilo lice koje za to nije imalo potrebno ovlašćenje, te je tužilac podneo predlog za ponavljanje postupka nakon isteka propisanog roka od 30 dana.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan je zaključak prvostepenog suda da je nedozvoljeno izjavljivanje konkretnog predloga za ponavljanje postupka.

Odredbom člana 422. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku propisano je da se postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen, može po predlogu stranke ponoviti ako je u postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku, ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice, ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomoćnik stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, ukoliko vođenje parnice, odnosno vršenje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno.

Prema odredbi člana 423. istog zakona, iz razloga navedenih u članu 422. tač. 1. do 3. tog zakona ne može se zahtevati ponavljanje postupka ako je taj razlog bio bez uspeha iznet u ranijem postupku. Dakle, to podrazumeva da je istaknuti razlog uopšte mogao biti iznet u ranijem postupku.

Odredbom člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku propisano je da bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako je u postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku, ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice, ili ako parnično nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomoćnik stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, ukoliko vođenje parnice, odnosno vršenje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno, ako se ovi nedostaci odnose na stranku koja je izjavila žalbu.

Pravilno je tumačenje odredbe člana 422. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku u vezi sa odredbom člana 423. i člana 361. stav 2. tačka 9. istog zakona. Ponavljanje postupka koji je odlukom suda pravnosnažno završen, sa razloga što punomoćnik stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, može zahtevati samo ona stranka na koju se ti nedostaci odnose. Kako odredba člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku predviđa mogućnost izjavljivanja žalbe, kao redovnog pravnog leka, sa ovih razloga samo od strane neovlašćeno zastupanog lica, tako to ograničenje važi i kod izjavljivanja predloga za ponavljanje postupka, kao vanrednog pravnog leka. Tumačenjem navedenih odredaba prvostepeni sud je izveo pravilan zaključak da se predlog za ponavljanje postupka ne može izjaviti iz razloga što je protivna stranka bila neuredno zastupana.

To su razlozi zbog kojih je trebalo odbaciti predlog za ponavljanje postupka, kao nedozvoljen, po odredbi člana 426. Zakona o parničnom postupku, jer predlagaču, ovde tužiocu, razlog za ponavljanje postupka u nezakonitom zastupanju protivne stranke, tuženog, nije dat zakonom, odredbama člana 422. stav 1 tačka 2. i 424. Zakona o parničnom postupku. Stoga i nema mesta oceni da li su navodi podnosioca predloga istiniti, jer u navednoj situaciji ponavljanje postupka ne bi bilo dozvoljeno, sve i da su istiniti navodi predloga, o izostanku ovlašćenja punomoćnika protivne stranke za preduzimanje određenih radnji u postupku.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tužioca kao neosnovanu i odlučio kao u izreci rešenja na osnovu člana 405. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić