.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 469/2021
09.09.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, dr Ilije Zindovića i Jasmine Stamenković, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA PR, Servis za opravku i održavanje automobila „Auto klime freš“ Kruševac, Jasički put bb, čiji je punomoćnik Časlav Radulović, advokat u ..., protiv tuženog Komercijalna banka AD Beograd, ul. Svetog Save br.14, čiji je punomoćnik dr Nemanja Aleksić, advokat u ..., radi utvrđenja ništavosti i isplate, vrednost predmeta spora 15.402,53 dinara, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 6Pž 5634/20 od 21.05.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 9. septembra 2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 6Pž 5634/20 od 21.05.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 6Pž 5634/20 od 21.05.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Kraljevu P 189/2020 od 15.09.2020. godine u stavu I utvrđeno je da je apsolutno ništav član 5. stav 1. tačka 5.1 Ugovora o investicionom kreditu, kreditna partija br. .. zaključen dana 12.05.2014. godine između tužioca kao korisnika kredita i tužene kao davaoca kredita, te da je bez pravnog dejstva obavezivanje korisnika kredita da plati banci na ime troškova obrade kreditnog zahteva, što je tužena dužna priznati i trpeti. U stavu II izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime neosnovanog obogaćenja isplati iznos od 15.402,53 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 12.05.2014. godine pa do dana isplate. U stavu III izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 21.300,00 dinara.
Presudom Privrednog apelacionog suda 6Pž 5634/20 od 21.05.2021. godine odbijena je žalba tuženog pa je potvrđena navedena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tužioca izjavljene na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.
Predmet pravne zaštite o kojoj je odlučeno pobijanom odlukom, odnosi se na utvrđenje ništavosti odredbe iz ugovora o kreditu kojom je predviđeno pravo banke da naplati naknadu za obradu kreditnog zahteva po stopi od 1% od iznosa odobrenog kredita.
Izraženo stanovište drugostepenog suda u skladu je sa pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanog 22.05.2018. godine. Navedenim pravnim stavom izrečeno je da banka ima pravo na naplatu troškova i naknadu bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati jednokratnu naknadu na ime obrade kreditnog zahteva nije ništava ukoliko je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o toj naknadi. Naknade koje banka obračunava prilikom odobravanja kredita ili koje banka obračunava klijentu u toku realizacije kredita mogu biti posebno iskazane ugovorom o kreditu kao obaveza korisnika kredita, bilo u procenutalnom iznosu ili u apsolutnoj vrednosti, ali uslov je da moraju biti navedeni u ponudi banke, tako jasno i nedvosmisleno da korisnik kredita ni jednog trenutka ne bude doveden u zabludu o kojim troškovima i naknadama je reč. U situaciji kada tužena banka nije postupila na opisani način, to predstavlja njenu nesavesnost koja vodi ništavosti imovinskog prava ugovorenim takvim postupanjem u sopstvenu korist, zbog čega nema povrede pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda. Takođe, u konkretnom slučaju nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba za novim tumačenjem prava.
Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 18/20) i našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu 15.05.2020. godine. Vrednost predmeta spora je 15.402,53 dinara.
Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, ako ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Prema odredbi stava 3. istog člana, kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo, ne prelazi isti iznos.
Odredbom člana 479. stav 6. ZPP je propisano da u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud nalazi da izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. istog zakona nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
