Protiv pravnosnažne drugostepene presude blagovremenu i dozvoljenu reviziju izjavio je tuženi, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

U odgovoru na reviziju tužilac je predložio da se revizija odbije kao neosnovana.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11...sa izmenama) i odlučio da revizija tuženog nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenim činjenicama, tužilac je nosilac međunarodno registrovanog žiga SUDOCREM reg.br. .. sa važenjem na teritoriji Republike Srbije. Tužilac navedeni žig koristi za obeležavanje proizvoda, kreme za negu kože dece SUDOCREM. Navedeni proizvod na osnovu ovlašćenja tužioca od 14.07.2016. godine stavlja u promet u Republici Srbiji treće lice privredno društvo „Actavis“ DOO Beograd. Dalje je utvrđeno da je tuženi tokom 2016. godine predmetne proizvode uvezao iz Grčke od izvoznika “JUMBO” iz Atine i stavljao u promet proizvoda koji su obeležni zaštićenim znakom u trgovinskom objektu „JUMBO“ u okviru super marketa „SUPER VERO“ u ulici Milutina Milankovića br.86a bez prethodne saglasnosti tužioca. Nije sporno da je tužilac nosilac prava na predmetnom žigu i da se radi o njegovom ekskluzivnom proizvodu, kao i da je tužiočev proizvod zaštićen žigom tuženi stavljao u promet.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica, nižestepeni sudovi su zaključili da tužilac ima pravo na zaštitu u smislu člana 38 i 73a Zakona o žigovima, jer je tuženi povredio pravo na žig čiji je vlasnik tužilac na taj način što je neovlašćeno i bez saglasnosti tužioca uvozio, nudio na prodaju i stavljao u promet proizvode obeležen žigom SUDOCREM. Zato je usvojen tužbeni zahtev.

U reviziji se ističe da tuženi nije izvršio povrede žiga propisane članom 38. Zakona o žigovima i da nije bilo mesta primeni iz člana 72, 73. 73a Zakona o žigovima. Navodi i da je sud pogrešno primenio odredbu člana 40. Zakona o žigovima.

Navodi revizije nisu osnovani.

Pravilno drugostepeni sud polazi od odredbe člana 72. Zakona o žigovima, kojim je propisano da se povredom prava smatra svako neovlašćeno korišćenje zaštićenog znaka od strane bilo kog učesnika u prometu u smislu člana 38. i 43. stav 2. Zakona o žigovima. Prema članu 38. stav 1. Zakona o žigovima, nosilac žiga ima isključivo pravo da znak zaštićen žigom koristi za obeležavanje robe, odnosno usluga, na koje se taj znak odnosi. Neovlašćeno korišćenje žiga po članu 38. stav 3. tačka 2 i 3. daje pravo nosiocu žiga da u smislu stava 2. ovog člana zabrani i nuđenje robe, njeno stavljanje u promet ili njeno skladištenje u te svrhe, ili obavljanje usluga pod zaštićenim znakom i uvoz ili izvoz robe pod zaštićenim znakom.

U konkretnom slučaju tuženi je neovlašćno koristio žig tužioca SUDOCREM reg.br. .. kojim se označavaju proizvodi tužioca za negu kože kod dece, tako što je tokom 2016. godine neovlašćeno i bez saglasnosti tužioca uvezao, nudio na prodaju i stavljao u promet proizvod obeležen navedenim žigom u trgovinskom objektu „JUMBO” u okviru supermarketa “SUPER VERO” u ulici Milutina Milankovića br.86a. Imajući u vidu navedeno, kao i napred citiranu odredbu kojom je propisano pravo tužioca da zabrani stavljanje u promet robe pod zaštićenim znakom, kao i uvoz robe pod zaštićenim znakom, sledi da tužilac ima pravo da zabrani tuženom uvoz, nuđenje i stavljanje u promet proizvoda obeleženih njegovim zaštićenim žigom SUDOCREM.

S obzirom na navedeno, pravilnom primenom odredbe člana 72. u vezi člana 38. stav Zakona o žigovima usvojen je tužbeni zahtev za utvrđenje povrede žiga i da tužilac ima pravo da zabrani tuženom uvoz, nuđenje i stavljanje u promet proizvoda obeleženih njegovim zaštićenim žigom SUDOCREM.

Neosnovani su navodi revizije tuženog da je sud pogrešno primenio odredbu člana 40. Zakona o žigovima. Članom 40. stav1. Zakona o žigovima propisano je da nosilac žiga nema pravo da zabrani korišćenje žigom zaštićenog znaka u vezi sa robom koja je njime obeležena, a koju je u Republici Srbiji stavio u promet nosilac žiga ili lice koje je on ovlastio.

Kada je roba legalno pribavljena na inostranoj teritoriji i uvezena u Republiku Srbiju, njen promet je nedozvoljen odnosno povređuje se žig nosioca žiga ukoliko je nosilac žiga sa takvim prometom nesaglasan. Tužilac nije stavio u promet spornu robu, već je to bez njegovog odobrenja učinio tuženi, odnosno tuženi je izvršio uvoz proizvoda ali iste nije kupio niti uvezao od ovlašćenog distributera, niti je pribavio ovlašćenje za uvoz i distribuciju, kao ni saglasnost tužioca ili distributera za prodaju. Sledi da nosilac žiga ovde tužilac ima pravo da zabrani korišćenje žigom zaštićenog znaka, a što su nižestepeni sudovi pravilno utvrdili i pravilno primenili materijalno pravo. Zato što tužilac kao nosilac žiga ima isključivo pravo da koristi predmetni žig, kao i da ovlasti svako drugo lice na vršenje prava iz žiga i da povreda tog prava postoji i kad lice koje povredu vrši preduzima radnje kojima protivzakonito koristi u prometu zaštićeni žig zakonitog nosioca, a radi obeležavanja svoje robe i usluga.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. Zakona o parničnom postupku odbio reviziju tuženog kao neosnovanu.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić