Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici po tužbi tužioca AA iz ..., Ulica ... broj .., čiji je punomoćnik Miloš Spasić, advokat u ..., protiv tuženog „Jugobanka“ AD Beograd - u stečaju, čiji je punomoćnik Dimitrije Đorđević, advokat u ..., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, te isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 5Pž 3639/20 od 20.10.2021. godine, u sednici veća održanoj 20.10.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

Revizija tužioca SE USVAJA, UKIDAJU SE presuda Privrednog apelacionog suda 5Pž 3639/20 od 20.10.2021. godine i presuda Privrednog suda u Beogradu P 7066/19 od 16.06.2020. godine i predmet se vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni apelacioni sud je doneo presudu 5Pž 3639/20 dana 20.10.2021. godine kojom je odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Privrednog suda u Beogradu P 7066/19 od 16.06.2020. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog broj .. od 25.01.2017. godine o prestanku radnog odnosa tužiocu radi sticanja prava na penziju, da se obaveže tuženi da tužioca vrati na poslove i radne zadatke koje je obavljao pre donošenja rešenja ili na poslove i radne zadatke u okviru njegove stručne spreme i tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da tužiocu za period od 25.01.2017. godine do povratka na rad ili do 09.10.2020. godine, kada tužilac ispunjava uslove za odlazak u starosnu penziju, isplati iznos od 3.140.000,00 dinara sa zakonskim zateznim kamatama na pojedinačne mesečne iznose od određenih datuma do isplate i obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 163.500,00 dinara.

Protiv navedene drugostepene presude tužilac je izjavio dozvoljenu i blagovremenu reviziju, kojom presudu pobija zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužioca.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br 72/2011 ... 18/2020) i zaključio da je revizija tužioca osnovana.

Prema činjeničnom stanju od strane prvostepenog suda, na kome su zasnovane nižestepene presude, tužilac je sa tuženim 19.01.2002. godine zaključio ugovor o radu kojim je određeno da se tužilac zadržava na radu i zasniva radni odnos na poslovima sprovođenja stečajnog postupka, na određeno vreme do okončanja tih poslova, odnosno dok traje potreba za zadržavanjem zaposlenog na radu, o čemu odlučuje tuženi. Dana 25.01.2017. godine je tuženi doneo rešenje .. kojim tužiocu, zaposlenom u stečaju na poslovima sprovođenja stečajnog postupka, prestaje radni odnos zaključno sa 25.01.2017. godine „radi sticanja prava na penziju“. U obrazloženju rešenja tuženi se pozvao na član 175. stav 2. Zakona o radu i naveo da je tužilac dana 25.01.2017. godine ima preko 61 godinu života i navršava 41 godinu i 6 meseci staža osiguranja, te u smislu člana 19b. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ispunjava uslove za sticanje prava na penziju.

Prema razlozima iznetim u pravnosnažnoj drugostepenoj presudi, tužilac i tuženi su se zaključenjem ugovora o radu sporazumeli da se radni odnos zasniva na određeno vreme do okončanja poslova iz stečajnog postupka, odnosno dok traje potreba za zadržavanjem zaposlenog na radu, o čemu odlučuje tuženi. Tužilac nije osporavao navode tuženog da je u stečaju prestala potreba za njegovim radom, iz čega prema stanovištu drugostepenog suda proizilazi da su bili ispunjeni uslovi za donošenje rešenja o prestanku radnog odnosa tužiocu, bez obzira na činjenicu što se tuženi u obrazloženju osporenog rešenja pozvao na ispunjenost uslova iz člana 175. tačka 2. Zakona o radu. U razlozima drugostepene presude navodi se i da je tuženi u postupku naveo da je, u fakticitetu, radni odnos tužioca prestao iz razloga prestanka potrebe za njegovim radom u stečaju, a formalno na osnovu preporuke dobijene od Fonda penzijskog i invalidsnog osiguranja, radi lakšeg ostvarivanja daljih prava lica koja na ovaj način ostaju bez zaposlenja, iz razloga ispunjenosti uslova za penziju. Tužilac nije osporavao ovu činjeničnu tvrdnju tuženog. U takvoj situaciji drugostepeni sud zaključuje pozivom na odredbu člana 63. Zakona o stečajnom postupku, da je bez obzira što je u rešenju naveden drugi razlog, osnovano doneto osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu. Stoga nalazi da prvostepeni sud pravilno zaključuje da je otvaranje stečajnog postupka razlog za otkaz ugovora o radu koji se po odredbi člana 63. Zakona o stečajnom postpku nakon otvaranja stečajnog postupka primenjuje na ugovore o radu kao lex specialis, te da je cilj istog zadržavanje određenih radnika nakon otvaranja postupka stečaja.

Zakonom o stečajnom postupku („Službeni glasnik RS“ br 84/04, 85/05 i 104/09) po kojem se sprovodi postupak stečaja nad tuženim, u kom je i zaključen i ugovor o radu između tužioca i tuženog, predviđeno je, u stavu 1, da je pokretanje stečajnog postupka razlog za otkaz ugovora o radu koji je stečajni dužnik zaključio sa zaposlenim. Stečajni upravnik odlučuje o otkazu ugovora o radu. Stečajni upravnik može, pored zaposlenih kojima nije dat otkaz ugovora o radu, da zaposli potreban broj lica radi okončanja započetih poslova i radi vođenja stečajnog postupka uz saglasnost stečajnog sudije. Ovim odredbama, uređen je poseban razlog za otkaz ugovora o radu – pokretanje stečajnog postupka. U konkretnoj situaciji radi se o otkazu ugovora o radu tužiocu koga je stečajni upravnik zaposlio radi obavljanja poslova sprovođenja stečajnog postupka. Tačno je da, prema citiranim odredbama, stečajni upravnik odlučuje o otakazu ugovora o radu i sa razloga pokretanja stečajnog postupka i zbog okončanja poslova za koje je zaposlio određena lica, po pokretanju stečajnog postupka. Međutim, u konkretnom slučaju, osporeno rešenje doneto je sa određenih razloga navedenih u obrazloženju tog rešenja, propisan odredbom člana 175. stav 1. tačka 2. Zakona o radu i pozivom na taj otkazni razlog. Razlozi otkaza konkretizovani su obrazloženjem, navodom da tužilac dana 25.01.2017. godine ima preko 61 godinu života i navršava 41 godinu i 6 meseci staža osiguranja, te u smislu člana 19b. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ispunjava uslove za sticanje prava na penziju, te je razlog za otkaz ispunjavanje uslova za sticanja prava za odlazak tužioca u prevremenu penziju.

Prema takvim konkretnim razlozima za donošenje osporenog rešenja, za pravilnu odluku o tužbenom zahtevu potrebno je raspraviti da li je tužilac po odredbama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“ br 34/03 ... 142/14) ostvario pravo na prevremenu starosnu penziju (član 19b.) podnošenjem zahteva za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju, danom prestanka radnog odnosa po osporenom rešenju, čime bi bio ostvaren osnov sa kog je rešenje doneto. Od toga zavisi zakonitost konkretnog osporenog rešenja.

Sa iznetog je doneta odluka u izreci, po odredbi člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić