U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Republika Srbija, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede iz Beograda, koju zatupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, protiv tuženog AA banka a.d. ..., Glavna filijala ... iz ..., koga zastupa punomoćnik Božidar Beronja, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti, vrednost spora 30.118.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 1373/18 od 13.06.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 26.09.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 1373/18 od 13.06.2018. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž br. 1373/18 od 13.06.2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je prvostepena presuda Privrednog suda u Novom Sadu P br. 126/17 od 26.02.2018.godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti Sporazuma zaključenog pred Opštinskim sudom u Vrbasu, između založnog poverioca AA banka a.d. iz ..., Glavna filijala ... iz ... i založnog dužnika DOO BB iz ... I br. 435/04 od 27.09.2004.godine, kojim je doneto rešenje da se uknjiži založno pravo u korist ovde tuženog na nepokretnostima iz zemljišno knjižnog uloška broj .., koje odgovaraju nepokretnostima u listu nepokretnosti broj .. KO .., na parcelama bliže navedenim u izreci i obavezan tužilac da tuženom naknadi parnične troškove.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude blagovremenu i dozvoljenu reviziju izjavio je tužilac, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka12. ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju. Osporio je revizijske navode i predložio odbijanje revizije kao neosnovane. Troškove odgovora na reviziju je tražio i opredelio za sastav odgovora na reviziju 90.000,00 dinara i taksu po odluci suda.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/2011 ... 55/2014), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona i odlučio da revizija tužioca nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revizijom tužioca ne ukazuje se na postojanje drugih bitnih povreda postupka koje mogu biti revizijski razlog. Bitna povreda iz člana 361. stav 2. tačka 12. ranije važećeg ZPP na koju se poziva revident, a koja odgovara bitnoj povredi iz člana 374. stav 2. tačka 12. važeg ZPP, nije propisana kao revizijski razlog odredbom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenim činjenicama, tuženi je u svojstvu garanta sa DOO VV iz ... zaključio 22.09.2004.godine ugovor o izdavanju bankarske garancije, kojim se obavezao da korisniku garancije Agenciji za privatizaciju iz Beograda izda garanciju broj .. na iznos od 3.118.000,00 dinara, radi obezbeđenja obaveze svog nalogodavca po ugovoru o prodaji društvenog kapitala, koji je zaključen 09.09.2004.godine sa Agencijom za privatizaciju iz Beograda. Radi obezbeđenja potraživanja tuženog po navedenom osnovu između tuženog i DOO VV iz ... i založnog dužnika DOO BB DD iz ... pred Opštinskim sudom u Vrbasu pod I br. 435/04 od 27.09.2004.godine sačinjen je i prihvaćen Sporazum o zasnivanju založnog prava prvog reda na nepokretnostima založnog dužnika upisanim u ZKUL broj .. KO ... . Založno pravo je u korist tuženog upisano u javnim knjigama i u momentu zasnivanja založnog prava navedene parcele su bile u isključivoj privatnoj svojini sa udelom 1/1 založnog dužnika. Pravnosnažnom presudom Trgovinskog suda u Novom Sadu P br. 2496/08 od 17.02.2009.godine, koja je postala pravnosnažna 25.11.2010.godine, utvrđen je ništavim Sporazum o prenosu prava vlasništva na istom zemljištu zaključen 21.02.2003.godine između DP GG iz ... i OZZ DD iz ..., sa kojima je založni dužnik zaključio kupoprodajne ugovore i bio upisan kao vlasnik predmetnih nepokretnosti. Po osnovu utvrđene ništavosti sporazuma o prenosu vlasništva na istom zemljištu od 21.02.2003.godine, tužilac je tužbom tražio utvrđenje ništavosti Sporazuma zaključenog između tuženog i založnog dužnika, smatrajući da založni dužnik nije mogao opteretiti hipotekom predmetno zemljište budući da nije ni mogao biti uknjižen kao titular prava svojine na istom.

Kod ovako utvrđenih činjenica, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev. Prvostepeni sud se pozvao na načela javnosti evidencije o neporetnostima i konstitutivnosti upisa prava na nepokretnostima, načela pretpostavke tačnosti izvršenog upisa i pouzdanja u upisane podatke, koji su sadržani u članovima 4, 5. i 6. Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima važećem u vreme zasnivanja založnog prava. Drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu, smatrajući da utvrđena ništavost Sporazuma o prenostu nepokretnosti od 21.02.2003.godine, nema za posledicu automatsku ništavost svih docnijih pravnih poslova. Stoga je tužilac bio dužan da dokaže da je tražio utvrđenje ništavosti onog pravnog posla na osnovu koga je založni dužnik postao vlasnik predmetnih nepokretnosti. Kako tužilac to nije tvrdio ni dokazao, ocenio je neprihvatljivim njegove navode da su svi kasniji upisi prava svojine na predmetnoj nepokretnosti bez pravnog dejstva. Obzirom da je u momentu zasnivanja založnog prava u korist tuženog založni dužnik nesporno bio upisan kao vlasnik založenih nepokretnosti sa pravom svojine 1/1, mogao je istima da raspolaže. Zbog toga je drugostepeni sud zaključio da nije ništav Sporazum zaključen pred Opštinskim sudom u Vrbasu u predmetu I br. 435/04 od 27.09.2004.godine i potvrdio odbijanje tužbenog zahteva.

Revizijskim navodima osporava se izneto stanovište drugostepenog suda da pravnosnažno utvrđenje ništavosti Sporazuma o prenosu prava vlasništva od 21.02.2003.godine nema za posledicu nepunovažnost docnijih pravnih poslova. Revident smatra da sudovi nisu mogli odluke zasnovati isključivo na oceni savesnosti tuženog kod uspostavljanja hipoteke u njegovu korist bez ispitivanja razloga ništavosti svih daljih raspolaganja i opterećenja nepokretnosti do strane lica koje je nekretninu steklo na osnovu ništavog Sporazuma. Pozvao se na odredbu člana 103. stav 1. i 104. stav 1. ZOO obzirom da založni dužnik nije mogao biti vlasnik predmetne nepokretnosti, što znači da je na istom zemljištu izvršeno raspolaganje od strane nevlasnika protivno zakonu i bez saglasnosti organa Republike Srbije, kao vlasnika. Smatra da su pogrešno primenjene odredbe Zakona o državnom premeru i katastru koje propisuju zaštitu savesnog lica. Po mišljenju revidenta tužilac je lice na koje je trebalo primeniti zakonsku odredbu iz člana 63 da niko ne može snositi štetne posledice netačnog upisa. Osporio je i pravilnost utvrđenja savesnosti tuženog kao hipotekarnog poverioca. Osim pouzdanja u stanje u javnim knjigama nije cenjeno da li je proverio stanje poseda, niti da li je od založnog dužnika tražio odluku skupštine o raspolaganju imovinom velike vrednosti i da li je tuženi previše obezbedio svoje potraživanje. Ukazao je i na nemogućnost realizacije hipoteke, jer je založni dužnik prestao da postoji. Aktiviranje hipoteke predstavljalo bi prodaju državne svojine, koja je pod posebnim režimom i to bi predstavljalo razlog za proglašenje izvršenja nedopuštenim.

Izneti revizijski navodi nisu osnovani. Načela sadržana u članovima 4, 5. i 6. Zakona o državnom premeru i katastru i upisima prava na nepokretnostima, koji je važio u spornom periodu, a sadrži ih i sadašnji zakon, nalažu da odluka u predmetnom sporu mora biti zasnovana na javnoj evidenciji o upisu stvarnih prava na nepokretnostima. Prema javnim podacima, na dan uspostavljanja založnog prava, u korist tuženog je uspostavljena hipoteka na nepokretnosti u privatnoj svojini založnog dužnika. Pravilnom primenom materijalnog prava nižestepeni sudovi zaključuju da je tuženi založno pravo stekao u sudskom izvršnom postupku, kao savestan sticalac, od u to vreme zakonito upisanog vlasnika. Činjenica da je u kasnije pravnosnažno okončanom postupku utvrđena ništavost pravnog posla na osnovu koga su prodavci hipotekarnog dužnika stekli pravni osnov sticanja svojine ne znači automatsku ništavost svih kasnijih pravnih poslova i radnji u situaciji kada su treća savesna lica pouzdavši se u tačnost upisa u javnim knjigama stekla određena stvarna prava na nepokretnostima. Nesporno je da su založene nepokretnosti u trenutku konstituisanja založnog prava u korist tuženog bile upisane u katastru nepokretnosti kao vlasništvo privrednog društva DOO BB DD iz ... . Stoga Vrhovni kasacioni sud smatra da se u konkurenciji neosporenog upisa prava vlasništva na hipotekovanim nepokretnostima u korist davaoca založne izjave ne može sporiti savesnost titulara hipotekarnog prava na tim nepokretnostima. Savesnost tuženog, vodi zaključku da tuženi ne može trpeti štetne posledice naknadno utvrđene ništavosti u prometu nepokretnosti u drugim odnosima ako se pouzdao u javne podatke o upisanim pravima na nepokretnostima. Stoga pozivanje revidenta na odredbe Zakona o obligacionim odnosima koje regulišu ništavost ugovora i restituciju kao posledicu ništavosti nije osnovano.

Nije osnovano ni ukazivanje revidenta da sudovi kod ocene savesnosti tuženog nisu imali u vidu postupak donošenja odluke o raspolaganju imovinom velike vrednosti. Ovo sa razloga što Zakon o privrednim društvima važeći u vreme raspolaganja nije propisivao ništavost raspolaganja kao posledicu nepoštovanja procedure za raspolaganje imovinom velike vrednosti. Po sada važećem zakonu poništaj pravnog posla predviđen je kao mogućnost ali samo po zahtevu društva i akcionara privrednog društva koje je raspolagalo, a ne trećih lica. Međutim i kod odlučivanja o poništaju pravnog posla ili pravne radnje raspolaganja imovinom velike vrednosti relevantna je savesnosti druge strane u pravnom poslu, odnosno lica prema kome je radnja izvršena. Tuženi je prema utvrđenju veštaka savesno postupio i kod odobravanja kredita u smislu pravilne ocene rizika i u cilju smanjenja rizika od gubitka zbog nenaplativosti potraživanja uspostavio predmetnu hipoteku, pa je revizijski navod i u ovom delu neosnovan.

Bez uticaja je i navod revidenta da je hipoteka u konkretnom slučaju neizvršiva jer je založni dužnik brisan iz registra imajući u vidu da se hipoteka uspostavlja na nepokretnosti i da ne prestaje bez obzira na eventualnu promenu titulara prava svojine na nepokretnosti.

Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. ZPP, odbio reviziju tužioca kao neosnovanu.

Na osnovu ovlašćenja iz člana 165. stav 1. ZPP, odbijen je zahtev tuženog za nakandu troškova odgovora na reviziju, jer se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja parnice u smislu člana 154. istog zakona.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić