Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu drugotuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o njegovoj reviziji odlučuje na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... sa izmenama) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmetni spor je pravnosnažno presuđen na taj način što je utvrđeno vanknjižno pravo svojine tužioca na poslovnom prostoru, po osnovu održaja. Prema datom obrazloženju, drugostepena odluka je zasnovana na članovima 4. stav 3. Zakona o prometu nepokretnosti („Sl. glasnik RS“ broj 53/95) i 20. stav 1, 28. stav 2. i 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Utvrđeno je tokom postupka da tužilac ima pravni osnov za sticanje prava svojine na predmetnom magacinskom prostoru - Ugovor o prodaji nepokretnosti od 04.03.1997. godine, koji je zaključio sa prvotuženim, da su potpisi ugovarača overeni 20.07.2005. godine pred Opštinskim sudom u Novom Sadu po brojem Ov 11-1860/2005 te da je tužilac zakonit i savestan držalac predmetnog poslovnog prostora, koji je protekom roka od 10 godina, odnosno 20.07.2015. godine stekao pravo svojine na predmetnom prostoru. Prvotuženi je u Listu nepokretnosti upisan kao vlasnik tog objekta, sada označenog pod brojem .. Nižestepeni sudovi nalaze da činjenica da je drugotuženi pokrenuo postupak izvršenja, tj. da je u predmetu Privrednog su u Novom Sadu II 308/17 dana 12.07.2017. godine doneto rešenje o izvršenju, da je nakon toga donet i Zaključak II 498/17 od 20.07.2017. godine, te da je u Katastru nepokretnosti uneta zabeležba rešenja o izvršenju Privrednog suda u Novom Sadu II 308/17 dana 12.07.2017. godine, pre nego što je tužilac podneo zahtev za upis promene imaoca prava na predmetnoj nepokretnosti u katastru, dana 03.07.2018. godine, nije od značaja u okolnostima kada je tužilac pre pokretanja postupka izvršenja postao vlasnik predmetne nepokretnosti. Sa tim u vezi, nižestepeni sudovi su utvrdili i da je izvršenje na poslovnom prostoru nedopušteno.

Drugotuženi ne daje razloge koji opravdavaju odlučivanje o izjavljenoj reviziji sa razloga propisanih članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revizijom se ne ukazuje na postojanje drugačije odluke donete u sporu zasnovanom na istom ili bitno sličnom činjeničnopravnom osnovu. Ne ukazuje se na postojanje šireg društvenog ili pravnog značaja zbog kojeg bi trebalo dozvoliti odlučivanje o posebnoj reviziji u cilju razmotranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Takođe, ne navodi se ni to da postoji potreba za novim tumačenjem materijalnog prava primenjenog u pobijanoj presudi.

Suštinski, revident iznosi svoje viđenje činjeničnopravnih pojedinosti konkretnog slučaja, odnosno ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, usled pogrešne ocene dokaza, što se ne može prihvatiti kao relevantan osnov da se dozvoli odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj. Eventualna pogrešna primena materijalnog prava, sama po sebi takođe ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije. Posebna revizija služi kao izuzetno i krajnje pravno sredstvo, čiji cilj nije da se preispituju pravnosnažne presude shodno pojedinostima konkretnog slučaja, već da se kroz konkretni slučaj reši pitanje od posebnog (šireg) interesa, a koje se može podvesti pod jedan od osnova iz 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Navedeno u ovom postupku nije slučaj.

Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije tuženog u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da nije dozvoljena.

Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba za utvrđenje podneta je 11.09.2018. godine, a pobijana drugostepena presuda doneta je 17.11.2022. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 500.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe iznosi 4.224,85 evra.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stava 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Tatjana Matković Stefanović s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić