U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Tomislav Dikosavić, advokat u ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Tešanović, advokat u ..., radi utvrđenja ništavosti i opoziva poklona, vrednost predmeta spora 137.797.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 2Pž 5998/23 od 29.02.2024. godine, u sednici veća održanoj 31.10.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

Revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 2Pž 5998/23 od 29.02.2024. godine ispravljene rešenjem istog suda 2Pž 5998/23 od 05.04.2024. godine ODBIJA SE kao neosnovana u delu kojim je potvrđena presuda Privrednog suda u Novom Sadu 12P 158/2023 od 15.09.2023. godine u drugom stavu izreke.

Revizija tužioca SE DELIMIČNO USVAJA, UKIDAJU SE presuda Privrednog apelacionog suda 2Pž 5998/23 od 29.02.2024. godine ispravljena rešenjem istog suda 2Pž 5998/23 od 05.04.2024. godine u delu kojim je potvrđena presuda Privrednog suda u Novom Sadu 12P 158/2023 od 15.09.2023. godine u prvom, trećem, četvrtom i petom stavu izreke i presuda Privrednog suda u Novom Sadu 12P 158/2023 od 15.09.2023. godine u prvom, trećem, četvrtom i petom stavu izreke, i u tom delu se predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni sudu u Novom Sadu je doneo presudu 12P 158/2023 dana 15.09.2023. godine kojom je u prvom stavu izreke usvojio prigovor presuđene stvari u odnosu na deo tužbe po eventualnom tužbenom zahtevu; u drugom stavu izreke odbio primarni tužbeni zahtev kojim tužilac traži da se utvrdi da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo poklon koji je tužilac učinio tuženom Ugovorom o prenosu udela od 15.10.2015. godine, overenom u Novom Sadu od strane Javnog beležnika Siniše Sora pod posl. br. UOP 2720-2015 dana 21.10.2015. godine, kojim je tužilac preneo bez naknade tuženom svoj celokupan udeo od 50% u privrednom društvu AUTO CENTAR INTERSREM EXPORT-IMPORT DOO Veternik, te da se utvrdi da je tužilac na osnovu ove presude ponovo vlasnik-član sa 50% udela u navedenom privrednom društvu, što bi tuženi bio dužan priznati i trpeti da se na osnovu ove presude u odgovarajućoj evidenciji Agencije za privredne registre izvrši izmena podataka o članovima i njihovim udelima u navedenom privrednog društvu, tako što će se kao član sa udelom od 50% ponovo upisati ovde tužilac i tuženi kao član sa udelom od 50% u navedenom privrednom društvu; u trećem stavu izreke odbacio tužbu u delu eventualnog zahteva kojim tužilac traži opoziv poklona koji je tužilac učinio tuženom Ugovorom o prenosu udela od 15.10.2015. godine, overenom u Novom Sadu od strane Javnog beležnika Siniše Sora pod posl. br. UOP 2720-2015 dana 21.10.2015. godine, kojim je tužilac preneo bez naknade tuženom svoj celokupan udeo od 50% u privrednom društvu AUTO CENTAR INTERSREM EXPORT-IMPORT DOO Veternik, te da se utvrdi da je tužilac na osnovu ove presude ponovo vlasnik-član sa 50% udela u navedenom privrednom društvu, što bi tuženi bio dužan priznati i trpeti da se na osnovu ove presude u odgovarajućoj evidenciji Agencije za privredne registre izvrši izmena podataka o članovima i njihovim udelima u navedenom privrednog društvu, tako što će se kao član sa udelom od 50% ponovo upisati ovde tužilac i tuženi kao član sa udelom od 50% u navedenom privrednom društvu; u četvrtom stavu izreke obavezao tužioca da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 347.250,00 dinara i u petom stavu izreke odbio zahtev tuženog za naknadu troškova preko dosuđenog iznosa.

Protiv navede pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio dozvoljenu i blagovremenu reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011…10/2023. – dr. zakon) i zaključio da je revizija osnovana u delu u kojem je odlučeno o prigovoru presuđene stvari i odbačena tužba u delu eventualnog tužbenog zahteva, jer je u tom delu odluka zasnovana na bitnoj povredi odredaba parničnog postupka.

U delu kojim se pobija pravnosnažna presuda doneta u drugom stepenu o primarnom tužbenom zahtevu, revizija nije osnovana.

U delu u kojem je odlučeno o primarnom tužbenom zahtevu presuda je doneta bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka kako se u reviziji ističe.

Ne stoje navodi revizije da drugostepeni sud nije ispitivao prvostepenu presudu u granicama razloga navedenih u žalbi, ni po službenoj dužnosti, na povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. i 7. ZPP. I revizijski sud je ocenio da nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

U navedenom delu presuda je doneta na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog od strane prvostepenog suda, prema kome je tužilac imao nameru da raspolaže imovinom za života, radi čega je tražio stručnu pomoć advokata kako bi uz najmanje troškova podelio tu imovinu među svojom decom. Sačinjen je, od strane advokata, dopis upućen privrednom društvu DOO AUTO CENTAR INTERSREM EXPORT-IMPORT Veternik, direktoru AA i zastupniku BB, pod naslovom „Predlog radnji u cilju sprovođenja ugovora o raspodeli imovine“ u kome je navedeno da u cilju sprovođenja dogovora oko raspodele imovine koji je postignut, advokat predlaže da se istovremeno zaključe nabrojani ugovori. Dana 01.09.2015. godine su tužilac i tuženi sačinili ugovor o osnivanju DOO ACIS NS Novi Sad, sa sedištem na adresi ..., čiji su oni članovi sa udelom od po 50%. Dalje, tužilac i tuženi su zaključili ugovor o prenosu udela u društvu DOO AUTO CENTAR INTERSREM EXPORT-IMPORT Veternik, kojim tužilac prenosi tuženom bez naknade celokupan udeo u društvu. Ugovor je potpisan od ugovornih strana i overen 21.10.2015. godine pred javnim beležnikom Sinišom Sorom 21.10.2015. godine pod broj UOP 2720.2015. Dana 28.10.2015. godine je u registru APR brisan AA kao član tog društva, a upisan BB sa udelom od 100%. U privrednom društvu DOO ACIS NS Novi Sad upisane su promene članova, te je upisana VV kao član društva sa 100% udela, 14.12.2015. godine, a zatim je brisano društvo iz registra 13.06.2016. godine. Sa DOO ACIS NS Novi Sad je preneto pravo svojine u korist VV na bliže određenim nepokretnostima – poslovnom prostoru. Između tužioca i tuženog došlo je do narušenih odnosa i pogoršanja odnosa kao oca i sina, u toku 2018. godine. Tuženi je i tokom perioda kada su bili narušeni odnosi sa tužiocem, tužiocu i majci tuženog uplaćivao mesečne iznose od po 100.000,00 dinara. Po tužbi istog tužioca doneta je pravnosnažna presuda Privrednog suda u Novom Sadu P 1120/2019 dana 31.10.2019. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se opozove Ugovor o poklonu kao osnova zaključenog Ugovora o prenosu udela od 15.10.2015. godine, solemnizovanog u Novom Sadu pod OUP 2722-2015 dana 21.10.2015. godine.

Ocenom iskaza tuženog i svedoka VV, utvrđenje je prvostepenog suda da je tužilac dobrovoljno prepisao tuženom 50% udela u društvu Intersrem export-import Veternik, a da je lokal koji je nekada bio vlasništvo tog društva, tužilac preneo na VV, sestru tuženog. Tužilac je želeo da tuženom prenese svoj udeo u društvu, a da sestra tuženog dobije lokal u ulici ... . Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja je prvostepeni sud našao da primarni tužbeni zahtev nije osnovan.

Na osnovu utvrđenja da je među parničnim strankama postojala volja da zaključe ugovor o prenosu udela tužioca u privrednom društvu DOO Auto centar Intersrem Export-Import tuženom bez naknade, posebno volje tužioca da besteretno prenese udeo tuženom, prvostepeni sud je zaključio da predmetni ugovor nije simulovan, niti je ništav, nije protivan prinudnim propisima, dobrim običajima ili javnom poretku u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, i ima dopušten osnov.

Drugostepeni sud je prihvatio za pravilnu odluku prvostepenog suda o primarnom tužbenom zahtevu, zasnovanu na primeni odredaba člana 51, 66. i 103. Zakona o obligacionim odnosima i članu 160. i 175. Zakona o privrednim društvima. Posebno, obrazlaže da ugovor nije prividan u smislu člana 66. Zakona o obligacionim odnosima, te da je volja ugovornih strana bila prilikom zaključenja da tužilac prenese udeo tuženom, posebno da jasno proizlazi da je postojala volja tužioca da besteretno prenese udeo tuženom.

Revident pobija pravilnost pravnosnažne odluke o primarnom tužbenom zahtevu iz razloga pogrešene primene materijalnog prava, tako što tvrdi da tuženi nije ispunio stavke predviđene u predlogu radnji u cilju sprovođenja dogovora o raspodeli imovine od 11.05.2015. godine, dok je tužilac ispunio najvredniju obavezu, a to je prenos udela u privrednom društvu na tuženog. Time opredeljujući motiv i pobuda za prenos udela u privrednom društvu od strane tužioca tuženom, a to je raspodela imovine po navedenim stavkama sadržanim u predlogu radnji, nisu ostvareni, što pobijani ugovor o poklonu udela čini ništavim. Kako motiv čini osnov ugovora o poklonu, a konkretan motiv nije darivanje imovine, već namera da se regulišu imovinski odnosi između parničnih stranaka i cele porodice i izvrši svojevrsna raspodela imovine za života u porodici, učinjeni poklon je istovremeno prividan, ništav i bez dejstva. Osim toga, smatra i da je činjenično stanje pogrešno utvrđeno, što nije dozvoljeni revizijski razlog po odredbi člana 407. ZPP. Isto se odnosi i na pobijanje pravilnosti ocene izvedenog dokaza od strane prvostepenog suda, pismena u spisima predmeta na strani 15. i iskaza svedoka GG.

Navodi revizije nisu osnovani. Prvostepeni sud je pravilno raspravio na osnovu utvrđenih činjenica da je tužilac imao volju da tuženom pokloni, prenese bez naknade udeo u društvu. Motiv takvog poklona jeste deoba imovine za života, ali to ne menja na stvari, odnosno prirodi pravnog posla. I dalje stoji zaključak da je tužilac dobrovoljno i svesno poklonio, preneo bez naknade tuženom udeo u društvu. U tom pravcu je i iskaz svedoka VV, sestre tuženog, na čijoj sadržini je prvostepeni sud, između ostalog, izveo zaključak o volji da tuženom besteretno pokloni udeo u društvu, a svedokinji lokal u ... . Motivi za darivanje tuženom nisu neostvareni, kako to tužilac tvrdi u reviziji. Iz utvrđenih činjenica proizlazi da je tuženi preduzeo pravne poslove na osnovu kojih je sestra stekla poslovni prostor u ulici ... . Protivno tvrdnji tuženog, prvostepeni sud je utvrdio, između ostalog i iz iskaza tužioca, da je sve što je bilo predmet dogovora realizovano na kraju.

Vrhovni sud prihvata ocenu nižestepenih sudova da nema osnova za utvrđenje da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o poklonu koji je tužilac učinio tuženom Ugovorom o prenosu udela od 15.10.2015. godine, overenim pod OUP 2720-2015 dana 21.10.2015. godine. Tužilac je nesumnjivo imao volju da učini poklon tuženom, i ovaj pravni posao nije prikrivao kakav teretni pravni posao. Motiv poklona jeste raspodela imovine tužioca, što i jeste u prirodi poklona, kojim predmet poklona voljom poklonodavca dobročino, besteretno prelazi iz imovine poklonodavca u imovinu poklonoprimca. Na punovažnost konkretnog ugovora o poklonu nema uticaja sadržina predloga koji je prethodio zaključenja ugovora, prema kojoj je tuženi trebalo da za slučaj svoje smrti pre svog oca, ovde tužioca, tužiocu zavešta isti predmet poklona, za šta tužilac u reviziji ističe da nije učinjeno, zato što takav uslov nema značaj kauze ugovora o poklonu u konkretnom slučaju, jer nije razlog obavezivanja poklonodavca.

Prema iznetom, predmetni ugovor je valjan, nije prividan u smislu odredbe člana 66. ZOO, ima dopušten osnov, u smislu odredbe člana 51. ZOO, motiv, odnosno pobuda darivanja nije otpala, tako da nema razloga za ništavost.

Iz tih razloga je odbijena revizija tužioca kojim pobija pravnosnažnu odluku donetu u drugom stepenu, o primarnom tužbenom zahtevu, primenom odredbe člana 414. ZPP.

Sa druge strane, osnovana je revizija u delu kojim se pobija odluka o prigovoru presuđene stvari presudom Privrednog suda u Novom Sadu P 1120/2019 od 31.10.2019. godine, o tužbenom zahtevu za opoziv poklona koji tužilac ističe u ovoj parnici. Pogrešan je zaključak da se radi o presuđenoj stvari, kada je tužbeni zahtev za opoziv poklona zasnovan na novim činjenicama, nastalim nakon zaključenja glavne rasprave u prethodnoj parnici, pa i ako se radi o pogoršanju već ranije narušenih odnosa. Nema utemeljenja shvatanje drugostepenog suda da se tužba zasniva na činjenicama koje nisu do zaključenja glavne rasprave u pomenutoj parnici dokazane, već se prema sadržini tužbe tužbeni zahtev za opoziv poklona zasniva i na navodima o verbalnim uvredama tužiocu od 23.11.2021. godine i na okolnosti da tuženi i nadalje ne komunicira i ne želi da vidi tužioca, odnosno da su porodični odnosi parničnih stranaka i do podnošenja ove tužbe poremećeni, što svakako može predstavljati nov kvalitet i težinu odnosa koje treba preispitati sa aspekta razloga za opoziv poklona. Zbog pogrešnog zaključka da se radi o presuđenoj stvari, izostalo je raspravljanje i meritorno odlučivanje o eventualnom tužbenom zahtevu.

Iz tih razloga usvojena je revizija i ukinute su prvostepena i drugostepena presuda u delu odluke o odbacivanju tužbe u delu eventualnog tužbenog zahteva, za opoziv poklona i posledično u delu odluke o troškovima postupka, i predmet je u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, po odredbi člana 415. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković