Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici po tužbi tužilaca Stečajna masa Jarčujak – Promet DOO Kraljevo - u stečaju, Stečajna masa Vojvoda Prijezdo DOO Stalać - u stečaju, Stečajna masa Farmad Vrdila DOO Vrdila - u stečaju, čiji je punomoćnik Dušan Samardžić, advokat u ..., protiv tuženih AA iz ..., čiji je punomoćnik Radovan Lopidžić, advokat u ... i BB iz ..., radi pobijanja pravnih radnji stečajnih dužnika, odlučujući o reviziji tuženog AA izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 7Pž 5290/18 od 11.06.2020. godine, u sednici veća održanoj 23.12.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog AA izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 7Pž 5290/18 od 11.06.2020. godine kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE revizija tuženog AA izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 7Pž 5290/18 od 11.06.2020. godine, kao nedozvoljena.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni sud u Kraljevu je doneo presudu 5P 588/2017 dana 17.05.2018. godine kojom je u I stavu izreke odbio tužbeni zahtev tužilaca prema tuženima VV, GG, AA i BB, da se utvrdi da su bez pravnog dejstva prema stečajnim masama, tužiocima, odredbe Ugovora o zajmu od 08.03.2010. godine i Ugovora o zajmu od 19.06.2014. godine navedene u tom stavu izreke prvostepene presude, što bi tuženi bili dužni priznati i trpeti; u II stavu izreke odbio tužbeni zahtev tužioca Stečajna masa Jarčujak- promet DOO Kraljevo - u stečaju prema tuženima AA i BB da se utvrdi da su bez pravnog dejstva prema stečajnoj masi tog tužioca založne izjave navedene u tom stavu izreke presude, te da na osnovu takvog određenja presuda koristi kao osnov za brisanje založnog prava – izvršnih vansudskih hipoteka na određenim nepokretnostima, što bi tuženi bili dužni priznati i trpeti; u III stavu izreke je odbačena tužba tužioca Stečajna masa Vojvoda Prijezda DOO Stalać - u stečaju prema tuženima AA i BB u delu tužbenog zahteva za utvrđenje da su založna izjava data od strane tog tužioca, rešenje o izvršenju i zaključci o prodaji i o dodeljivanju i predaji izvršitelja navedeni u tom stavu izreke u celosti bez pravnog dejstva prema stečajnoj masi stečajnog dužnika drugotužioca te da presuda služi kao osnov za brisanje založnog prava – izvršnih vansudskih hipoteka na osnovu iste založne izjave; u IV stavu izreke odbačena tužba u delu tužbenog zahteva tužioca Stečajne mase Vojvoda Prijezda DOO Stalać - u stečaju u delu tužbenog zahteva da se obaveže tuženi AA da u stečajnu masu drugotužioca vrati svu imovinsku korist stečenu na osnovu založne izjave, rešenja o izvršenju i zaključaka izvršitelja kako je to navedeno u tom stavu izreke presude; u V stavu izreke odbijen prigovor presuđene stvari i u VI stavu izreke obavezani tužioci da označenim tuženima solidarno isplate iznos od 432.900,00 dinara.

Presudom Privrednog apelacionog suda 7Pž 5290/18 od 11.06.2020. godine je u I stavu izreke preinačena presuda Privrednog suda u Kraljevu 5P 588/2017 od 07.05.2018. godine u delu stava I izreke kojim je odbijen tužbeni zahtev tužilaca prema tuženom AA i tuženom BB i u II stavu izreke i presuđeno tako što je usvojen tužbeni zahtev sva tri tužioca prema tuženom AA i tuženom BB i utvrđeno da je odredba člana 2. stav 1., člana 6., člana 7. stav 1. alineja 2., 3. i 4. i odredba člana 8., člana 9. stav 1. pod a, b, c, d, e, f, g, h, kao i odredba člana 10. Ugovora o zajmu koji je zaključen 19.06.2014. godine između tuženog AA u svojstvu zajmodavca, BB u svojstvu zajmoprimca, Mašinac DOO Kraljevo u svojstvu garanta broj 1, DOO Vojvoda Prijezda Stalać u svojstvu garanta broj 2, DOO Farmad Vrdila u svojstvu garanta broj 3 – u celosti bez pravnog dejstva prema stečajnoj masi stečajnog dužnika Stečajna masa Jarčujak promet DOO Društvo za proizvodnju, trgovinu i usluge Kraljevo - u stečaju, stečajnog dužnika Stečajna masa društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju i prodaju građevinskog materijala Vojvoda Prijezda Stalać - u stečaju i stečajnoj masi stečajnog dužnika Stečajna masa društvo za ograničenom odgovornošću za proizvodnju i trgovinu Farmad Vrdila - u stečaju, što su tuženi dužni priznati i trpeti i usvojio tužbeni zahtev prvotužioca prema tuženima AA i BB i utvrdio da su založna izjava koja je overena pred Osnovnim sudom u Kraljevu pod OvI .../... od 29.08.2014. godine, založna izjava koja je overena pred Osnovnim sudom u Kraljevu pod OvI .../... od 29.08.2014. godine, založna izjava koja je overena pred Osnovnim sudom u Kraljevu pod OvI .../... od 30.07.2014. godine, založna izjava koja je overena pred Osnovnim sudom u Kraljevu OvI .../... od 30.07.2014. godine i založna izjava overena pred Osnovnim sudom u Kraljevu OvI .../... od 02.07.2014. godine koje su sačinjene i date od strane Mašinac DOO Kraljevo radi obezbeđenja novčane naplate potraživanja prvotuženog od drugotuženog po Ugovoru o zajmu od 19.06.2014. godine u celosti bez pravnog dejstva prema stačajnoj masi prvotužioca, te da će ta presuda služiti kao osnov za brisanje založnog prava, izvršnih vansudskih hipoteka upisanih po osnovu navedenih založnih izjava na nepokretnostima koje su upisane u listu nepokretnosti broj ... KO ..., listu nepokretnosti broj ... KO ..., listu nepokretnosti broj ... KO ..., listu nepokretnosti broj ... KO ..., listu nepokretnosti broj ... KO ... i u listu nepokretnosti broj ... KO ..., što su tuženi dužni priznati i trpeti; u II stavu izreke odbijena je žalba tužilaca kao neosnovana i potvrđena presuda Privrednog suda u Kraljevu 5P 588/2017 od 07.05.2018. godine u delu stava I izreke kojim je odbijen tužbeni zahtev tužilaca prema tuženima AA i BB da se utvrdi da su navedene odredbe ugovora o zajmu koji je zaključen 08.03.2010. godine bez pravnog dejstva prema stečajnoj masi tužilaca i u delu III izreke kojim je odbačena tužba drugotužioca prema tuženima AA i BB da se utvrdi da su rešenje suda i zaključci izvršitelja navedeni u tom stavu izreke u celosti bez pravnog dejstva prema stečajnoj masi drugotužioca; i u III stavu izreke ukinuo presudu Privrednog suda u Kraljevu 5P 588/2017 od 07.05.2018. godine u delu III stava izreke kojim je odbačena tužba drugotužioca prema AA i BB da se utvrdi da založna izjava koja je overena pred Osnovnim sudom u Kruševcu pod Ov br .../... od 04.07.2014. godine, koja je sačinjena i data od strane drugotužioca radi obezbeđenja naplate novčanog potraživanja prvotuženog od drugotuženog po Ugovoru o zajmu od 19.06.2014. godine u celosti bez pravnog dejstva prema stečajnoj masi drugotužioca i da će presuda služiti kao osnov za brisanje založnog prava – izvršnih vansudskih hipoteka upisanih na osnovu te založne izjave na nepokretnostima drugotužioca u listu nepokretnosti broj ... KO ..., listu nepokretnosti broj ... KO ... – ... i listu nepokretnosti broj ... KO ..., što su tuženi dužni trpeti, i u stavu IV i VI izreke, i u tom delu je predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Protiv navedene drugostepene presude je tuženi AA podneo blagovremenu posebnu reviziju, pozivom na odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku, u kojoj je naveo da smatra da su od opšteg interesa, u interesu ravnopravnosti građana i da zahtevaju i novo tumačenje prava sledeća pravna pitanja:
1. mogućnost dvostrukog ukidanja prvostepene odluke,
2. pravni značaj i posledice odluke stečajnog upravnika o prihvatanju zahteva za izlučenje,
3. prava kupca nepokretnosti u izvršnom postupku u odnosu na postupak pobijanja pravnih radnji stečajnog dužnika i
4. prenov obligacije u slučaju zaključenja novog ugovora.

Prema odredbama člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br 72/2011 ... 18/2020), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Presuda Privrednog apelacionog suda 7Pž 5290/18 od 11.06.2020. godine pravnosnažna je u delu kojim je preinačena prvostepena presuda i odlučeno o tužbenom zahtevu tužilaca prema revidentu, tuženom AA, u I stavu izreke drugostepene presude i u II stavu izreke kojim je odbijena žalba tužilaca i odbijen tužbeni zahtev prema tuženima AA i BB. Pravnosnažno je drugostepeno rešenje sadržano u II stavu izreke pobijane presude kojim je potvrđeno rešenje sadržano u III stavu izreke prvostepene presude kojim je odbačena tužba drugotužioca u određenom delu. U III stavu izreke drugostepene odluke sadržano je rešenje kojim se ukida prvostepena presuda u delu stava III izreke, kojim je odbačena tužba, u stavu IV izreke i u stavu VI izreke i u tom delu je predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Dakle, u stavu III presude Privrednog apelacionog suda 7Pž 5290/18 od 11.06.2020. godine sadržano je rešenje, kojim postupak nije pravnosnažno okončan, te se protiv tog rešenja ne može izjaviti revizija, shodno odredbama člana 420. Zakona o parničnom potupku, pa ni posebna revizija pozivom na odredbu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Stoga, procesnopravno pitanje koje postavlja revident o mogućnosti dvostrukog ukidanja prvostepene odluke, koje se tiče rešenja sadržanog u III stavu izreke presude Privrednog apelacionog suda 7Pž 5290/18 od 11.06.2020. godine, nije pitanje zbog koga se može izuzetno dozvoliti revizija protiv odluke suda kojom se ne okončava pravnosnažno postupak.

Drugo pitanje koje ističe revident, o pravnom značaju i posledicama odluke stečajnog upravnika o prihvatanju zahteva za izlučenje, revident ističe u kontekstu odluke sadržane u III stavu presude Privrednog apelacionog suda 7Pž 5290/18 od 11.06.2020. godine, kojom je ukinuta prvostepena presuda i predmet vraćen na ponovno odlučivanje. Revident smatra da je odluka drugostepenog suda da ukine prvostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje u delu koji se tiče zahteva prema revidentu da se obaveže da u stečajnu masu drugutužioca vrati stvari koje su u njegovu korist i izlučene odlukom stečajnog upravnika, pogrešna. Međutim, kako se ovo pitanje ne tiče pravnosnažne odluke drugostepenog suda, to se zbog razmatranja tog pitanja ne može dozvoliti posebna revizija u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Treće pitanje koje postavlja revident takođe se tiče odluke drugostepenog suda sadržanog u III stavu izreke, kojom se ukida prvostepena presuda i predmet vraća na ponovno suđenje. To proizlazi iz navoda revizije da se ukidnim delom presude Privrednog apelacionog suda sugeriše prvostepenom sudu obavezivanje kupca stvari iz izvršnog postupka, da kupljene stvari vrati u stečajnu masu drugotužioca. Ni zbog ovog pitanja ne se može izuzetno dozvoliti revizija protiv nepravnosnažne odluke drugostepenog suda.

U odnosu na pravnosnažnu odluku drugostepenog suda o tužbenom zahtevu, od značaja bi moglo biti jedino pitanje koje revident definiše kao pitanje prenova obligacije u slučaju zaključenja novog ugovora. Redivent smatra da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je odlučio o tužbenom zahtevu tužilaca i utvrdio da su odredbe Ugovora o zajmu zaključenog 19.06.2014. godine bez pravnog dejstva prema stečajnoj masi tužilaca, što su tuženi dužni priznati i trpeti, te i da su založne izjave koje su sačinjene i date od strane Mašinac DOO Kraljevo, radi obezbeđenja novčane naplate potraživanja prvotuženog od drugotuženog po Ugovoru o zajmu od 19.06.2014. godine u celosti bez pravnog dejstva prema stečajnoj masi drugotuženog i da će presuda služiti kao osnov za brisanje založnog prava – izvršnih vansudskih hipoteka upisanih po osnovu tih založnih izjava na određenim nepokretnostima. Revident smatra da je pogrešno primenjeno materijalno pravo po pitanju da li su u konkretnom slučaju Ugovorom od 19.06.2014. godine novirani ugovori o jemstvu iz 2009. i 2010. godine. Dakle, pitanje se svodi na konkretno, na zaključivanje suda prema konkretnim okolnostima, da li je ugovorom od 19.06.2014. godine noviran ugovor o jemstvu iz 2009. godine i iz 2010. godine. Revident obrazlaže da je ugovorom iz 2014. godine samo obuhvaćen kompletan iznos datog zajma po ugovorima iz 2009. i 2010. godine i samo definisani novi rokovi vraćanja. U vezi sa tim poziva se na odredbu člana 348. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima prema kojoj sporazum poverioca i dužnika kojim se menja odredba o roku, se ne smatra prenovom. U konkretnom slučaju po navodima revidenta ne postoji razlika među ugovorima ni po predmetu ni po osnovu. Dalje ističe da je u konkretnom slučaju očigledno da namera noviranja obligacije nije nesumnjivo izražena ugovorom iz 2014. godine, pozivajući se na odredbu iz člana 349. Zakona o obligacionim odnosima da se prenov ne pretpostavlja, pa da bi u ugovoru iz 2014. godine postojale odredbe u smislu da prethodni ugovori ne važe, ili nešto slično, da su ugovorne strane imale nameru da noviraju obligaciju. Sve to revident ističe da bi ukazao da ugovorom od 19.06.2014. godine nisu novirane obaveze po ugovorima o jemstvu iz 2009. i 2010. godine, da nije prestala ranija obaveza, a nastala nova. Tada nema mesta pobijanju odredaba ugovora iz 2014. godine, i sledom toga ni pobijanju založnih izjava i radnji u postupku izvršenja datih na osnovu tog ugovora.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da odredbe Zakona o obligacionim odnosima o prenovu (novacija), sadržane u Glave IV Prestanak obaveza u Odseku 3 Odeljak 3 Ostali načini prestanka obaveze, same po sebi ne iziskuju novo tumačenje prava, niti se takva potreba uočava iz razloga navedenih u reviziji tuženog. Naprotiv, revident ponavlja sadržinu normi Zakona o obligacionim odnosima bez ukazivanja na potrebe novog tumačenja tih odredaba. Takođe, ne ukazuje na potrebe za razmatranjem određenih pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana u vezi sa primenom pravila o prenovu (novaciji) kao načinu prestanka obaveze. Razlozi revizije svode se na ispitivanje konkretne primene poznatih i nesumnjivih pravila novacije, od strane drugostepenog suda na konkretnu situaciju. To je pitanje pravilne primene materijalnog prava, ali prthodno, da bi se po reviziji moglo ispitivati da li je pravilno primenjeno materijalno pravo u donošenju pobijane odluke, potrebno je da revizija bude dozvoljena. U konkretnom slučaju nije ukazano na valjane razloge za izuzetnu dozvoljenost revizije u ovoj parnici, u odnosu na pravnosnažnu odluku Privrednog apelacionog suda 7Pž 5290/18 od 11.06.2020. godine, u stavu I njene izreke.

Revident ne ukazuje, niti pruža dokaze o postojanju sudske prakse kojom je na drugačiji način primenjen institut prenova (novacije), kao načina prestanka obaveze u istovetnoj činjenično-pravnoj situaciji.

To su razlozi zbog kojih je Vrhovni kasacioni sud odlučio da ne dozvoli odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao posebnoj, u stavu jedan izreke ovog rešenja.

Pobijana presuda doneta je u sporu male vrednosti, našta ukazuje i revident, a što proizilazi i iz sadržine pobijane odluke, u njenom pravnosnažnom delu i označene vrednosti predmeta spora u tužbi, od 10.000,00 dinara. Radi se o sporu male vrednosti po odredbi člana 468. stav 4. Zakona o parničnom postupku. Prema odredbi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, protiv odluke drugostepenog suda donete u sporu male vrednosti nije dozvoljena revizija. To je razlog odluke Vrhovnog kasacionog suda sadržane u drugom stavu izreke ovog rešenja, donete po odredbi člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić