.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 54/2024
27.06.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca „INFINCO“ doo Niš, koga zastupa punomoćnik Vojkan Simić, advokat u ..., protiv tuženog, AA PR ... iz ..., koga zastupa punomoćnik Miloš Ilić, advokat u ..., radi naknade štete, vrednost predmeta spora 1.098.244,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 1522/23 od 12.10.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 27.06.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 1522/23 od 12.10.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Nišu P 578/2021 od 13.12.2022. godine, u stavu prvom izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti Privrednog suda u Nišu. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezan tuženi da tužiocu, na ime naknade materijalne štete usled neosnovanog popisa i plenidbe pokretnih stvari tužioca isplati: iznos od 81.744,00 dinara na ime isplaćenih otpremnina za dva zaposlena radnika; iznos od 471.544,25 dinara na ime angažovanja drugih privrednih društava radi obrade nameštaja; iznos od 36.000,00 dinara na ime troškova angažovanja advokata i iznos od 143.824,18 dinara na ime izmakle koristi za tri meseca obustave rada tužioca, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana podnošenja tužbe 03.08.2017. godine do isplate. U stavu trećem izreke, odbijen je tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete na ime angažovanja drugih privrednih društava radi obrade nameštaja, i to za razliku od dosuđenih 471.544,25 dinara do traženih 566.500,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 130.133,00 dinara.
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 1522/23 od 12.10.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i delimično je odbijena žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda u stavu trećem i drugom izreke u delu kojim je obavezan tuženi da tužiocu, na ime naknade materijalne štete usled neosnovanog popisa i plenidbe pokretnih stvari tužioca isplati: iznos od 81.744,00 dinara na ime isplaćenih otpremnina za dva zaposlena radnika, iznos od 471.544,25 dinara na ime angažovanja drugih privrednih društava radi obrade nameštaja i iznos od 12.000,00 dinara, na ime troškova angažovanja advokata sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana podnošenja tužbe 03.08.2017. godine do isplate. Preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, u delu kojim je obavezan tuženi da na ime naknade materijalne štete usled neosnovanog popisa i plenidbe pokretnih stvari tužioca isplati iznos od 24.000,00 dinara na ime troškova angažovanja advokata i iznos od 143.824,18 dinara na ime izmakle koristi za tri meseca obustave rada tužioca, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana podnošenja tužbe 03.08.2017. godine do isplate i u stavu četvrtom izreke, i presuđeno tako da se odbija tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu, na ime naknade materijalne štete usled neosnovanog popisa i plenidbe pokretnih stvari tužioca, isplati iznos od 24.000,00 dinara na ime troškova angažovanja advokata i iznos od 143.824,18 dinara na ime izmakle koristi za tri meseca obustave rada tužioca, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana podnošenja tužbe 03.08.2017. godine do isplate. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude u preinačujućem delu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju sa pozivom na odredbu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost revizije u skladu sa članom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23-dr.zakon), Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena. Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je dana 03.08.2017. godine, a vrednost predmeta spora iznosi 1.098.244,00 dinara.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi zakonom propisani cenzus od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud zaključuje da revizija tužioca nije dozvoljena.
Tužilac u reviziji nije predložio da se o istoj odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj u skladu sa odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku, iz kog razloga revizijski sud nije ispitivao ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji iz te zakonske odredbe. Bez uticaja na dozvoljenost revizije je to što je prvostepena presuda u pobijanom delu preinačena odlukom drugostepenog suda, imajući u vidu da u sporovima male vrednosti revizija nije dozvoljena na osnovu izričite zakonske odredbe, a zbog prirode spora, pa stoga nije moguće primeniti odredbu člana 403. stav 2. tačka 2 Zakona o parničnom postupku na koju odredbu se revident poziva.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
