Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 55/2017
10.03.2017. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Branka Stanića i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici po tužbi tužioca AA, ..., ..., koga zastupa punomoćnik Dragoljub Ćosović, advokat iz ..., protiv tuženog BB, ..., koga zastupa punomoćnik Dragomir Dimitrijević, advokat iz ..., radi povrede žiga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 2755/16 od 12.05.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 10. marta 2017. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 2755/16 od 12.05.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Beogradu P 1307/2014 od 18.02.2016. godine, u stavovima I, II, III i IV izreke, odbijeni su tužbeni zahtevi tužioca za utvrđenje povrede registrovanog žiga tužioca broj ..., za zabranu vršenja radnji povrede, za naknadu troškova uništenja proizvoda kojima je povreda izvršena i za objavljivanje presude u dnevnom listu ''...'' izdanje za Srbiju o trošku tuženog. U stavu V izreke, odbijen je predlog tužioca za određivanje privremene mere sadržane kao u izreci. U stavu VI izreke, tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove postupka u iznosu od 81.000,00 dinara.
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 2755/16 od 12.05.2016. godine, žalba tužioca odbijena je kao neosnovana i potvrđena navedena presuda Privrednog suda u Beogradu.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz navedene zakonske odredbe.
Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku, žig broj Ž... registarski broj ..., registrovan je na tužioca, na osnovu prijave podnete 06.07.2009. godine, sa pravom prvenstva od 06.07.2009. godine i važnošću do 06.07.2019. godine. U klasi 33 žig je registrovan za alkoholna pića gorkog ukusa. Od strane tržišne inspekcije dana 28.01.2014. godine u postupku kontrole od tuženog je oduzeta i zadržana roba – alkoholna pića koja su pakovana u staklenim bocama zelene boje, a na kružnom prstenu plastificirano na samom grliću boce odštampani naziv ''Gorki Gorki''. Uvidom u fotografije, utvrđeno je da se na staklenim bocama u kojima su proizvodi pakovani, na grliću boce na kružnom prstenu nalazi plastificirana odštampana etiketa sa nazivom ''Gorki''. Ugovor o licenci za žig ''Gorki Gorki'' zaključen 02.07.2014. godine između tužioca kao davaoca licence i Privrednog društva VV u svojstvu sticaoca licence. Ugovorom je dato ekskluzivno pravo korišćenje žiga u Srbiji u odnosu na robe i usluge na koje se registracija odnosi. Ugovor je zaključen na period od godinu dana uz pravo svake ugovorne strane na otkaz sa otkaznim rokom od 30 dana od dana davanja izjave o prestanku važenja ugovora preporučenom poštom. Privredno društvo VV, izvršilo je isporuku robe ''Gorki gorki'' u količini od 15 komada Privrednom društvu GG, ... . DD priznat je dizajn pod nazivom ''boca'' po prijavi podnetoj 27.10.2009. godine, sa važnošću do 27.10.2034. godine, a isto lice podnelo je prijavu za unošenje u evidenciju deponovanja autorskih dela i predmeta srodnih prava pod nazivom ''idejno rešenje boce'', a na bocama po obodu boce u gornjoj trećini treba da bude ugravirano ''Gorki Gorki''.
Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava tužbeni zahtev odbili.
Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da se u konkretnom slučaju radi o sličnim vrstama robe, s obzirom da je tužilac žig zaštitio za sličnu vrstu robe, alkoholna pića gorkog ukusa u odnosu na robu koja je tuženom oduzeta.
Pravilnom primenom odredbe člana 73. Zakona o žigovima, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je uslov za postojanje verovatnoće zabune potrošača da se u prometu nalaze proizvodi obeleženi suprotstavljenim znacima, znakom koji je zaštićen i znakom koji mu je sličan, odnosno da je žig korišćen.
Prema odredbi člana 73. stav 3. Zakona o žigovima, tužba zbog povrede žiga se može podneti pod uslovom da je žig korišćen u smislu člana 64. Zakona o žigovima.
Tužilac žig nije koristio, a nižestepeni sudovi pravilno zaključuju da zaključenje ugovora o licenci od 02.07.2014. godine i stavljanje u promet 15 komada proizvoda obeleženih zaštićenim znakom od strane sticaoca licence trećem subjektu, ne predstavlja dokaz korišćenja žiga, jer ne predstavlja dokaz o prepoznatljivosti proizvoda kod relevantnog dela potrošača, kao uslov nastanka zabune u odnosu na proizvode obeležene suprotstavljenim znacima.
Kako tužilac predmetni žig nije koristio, bez obzira što nije protekao rok za prestanak žiga u smislu člana 64. Zakona o žigovima, nižestepeni sudovi pravilno zaključuju da nekorišćenje žiga u pravnom prometu isključuje izazivanje zablude prosečnog potrošača da se radi o istim proizvodima, te da u konkretnom slučaju prava tužioca nisu povređena.
Za svoju odluku nižestepeni sudovi su dali valjane razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud.
Iz navedenih razloga neosnovani su navodi revizije da je pogrešno primenjena odredba člana 73. stav 3. Zakona o žigovima, što je posledica pogrešno primenjene odredbe člana 64. Zakona o žigovima o nekorišćenju, jer rok od pet godina nije protekao u vreme podnošenja tužbe.
Prema odredbi člana 64. stav 1. Zakona o žigovima odluka o prestanku žiga može se doneti pod uslovom da bez opravdanog razloga žig nije ozbiljno korišćen na domaćem tržištu za obeležavanje robe, odnosno usluge na koje se odnosi u neprekidnom vremenskom periodu od pet godina, računajući od dana registrovanja žiga, odnosno od dana kad je žig poslednji put korišćen.
Tužilac, kao nosilac žiga, nije dokazao da je žig ozbiljno korišćen na domaćem tržištu za obeležavanje robe, te su neosnovani suprotni navodi revizije da se u konkretnom slučaju radi o ozbiljnoj upotrebi žiga.
Sa izloženog, a na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća sudija
Dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić