.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 566/2020
04.03.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, dr Ilije Zindovića i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici po tužbi tužioca „DEKAPOLIT“ DOO Valjevo, čiji je punomoćnik Veran Panić, advokat u ..., protiv tuženog GRAD VALJEVO, GRADSKA UPRAVA ZA LOKALNI RAZVOJ, PRIVREDU, URBANIZAM I KOMUNALNE POSLOVE Valjevo, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Valjeva, radi duga, vrednost predmeta spora 1.305.989,58 dinara, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 2413/19 od 02.09.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 04.03.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 2413/19 od 02.09.2020. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 2413/19 od 02.09.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Valjevu P 434/17 od 14.02.2019. godine u stavu prvom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca te obavezan tuženi da tužiocu na ime duga plati iznos od 1.075.520,83 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti potraživanja po svakom računu pojedinačno pa do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu u kome je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu plati iznos preko dosuđenog od 204.861,11 dinara do traženog iznosa od 435.329,86 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.08.2017. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 169.552,10 dinara.
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 2413/19 od 02.09.2020. godine stavom prvim izreke, delimično je odbijena žalba tuženog kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke u kome je obavezan tuženi da tužiocu plati iznos od 614.583,33 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti potraživanja po svakom računu pojedinačno do isplate. Stavom drugim izreke, odbijena je žalba tužioca kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog i u stavu trećem izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu isplati po osnovu računa br. ...-... od 10.06.2017. godine, iznos od 230.468,75 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.06.2017. godine do isplate i po računu broj računa br. ...-... od 10.07.2017. godine iznos od 230.468,75 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.07.2017. godine do isplate, kao neosnovan. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.
Protiv odluke iz stava drugog i trećeg izreke drugostepene presude tužilac je izjavio reviziju na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku zbog pogrešne primene materijalnog pravana.
Prema članu 404. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11... 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije izjavljene na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana.
Predmet tužbenog zahteva revizijom pobijanog dela drugostepene presude je novčano potraživanje na ime naknade za izvršene usluge obezbeđenja po računima br. ...-... od 10.06.2017. godine i br. ...-... od 10.07.2017, kao i deo potraživanja po računu br. ...-... od 10.08.2017. Prema nalaženju drugostepenog suda tužilac nema pravo da potražuje naknadu za izvršene usluge koje nisu bile obuhvaćene ugovorom od 10.04.2017. godine, po uslovima i cenama navedenim u tom ugovoru. Imajući u vidu da uslovi dodatnog plaćanja, odnosno proširenje obima posla tužioca, kao ponuđača nije bilo predviđeno u konkursnoj dokumentaciji povodom sprovedene javne nabavke, te da bi naplatom predmetnih usluga tužilac bio stavljen u pogodniji položaj u odnosu na ostale ponuđače, sudovi su odbili tužbeni zahtev u ovom delu.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. U reviziji se ukazuje na drugačiji odluku, međutim, to nužno ne ukazuje na drugačiji pravni stav. Pobijanom presudom nije odstupljeno od sada važeće sudske prakse da tužilac nema pravo da potražuje naknadu za izvršene usluge koje nisu bile predmet javne nabavke sprovedene u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Stoga ne postoji potreba za odlučivanjem o izuzetnoj reviziji tužioca radi ujednačavanja sudske prakse niti potreba za novim tumačenjem prava.
Sa iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredaba člana 410. u vezi sa članom 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11... 18/20) i odlučio da revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv odluke protiv koje se ne može izjaviti.
Prema odredbi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena. Odredbom člana 480. stav 2. Zakona propisano je da, ako u odredbama ove glave nije drugačije propisano, u postupku u privrednim sporovima shodno se primenjuju ostale odredbe ovog zakona. U privrednim sporovima, sporovi male vrednosti, po članu 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba-predlog za izvršenje je podneta dana 05.09.2017. godine. Vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude iznosi 1.305.989,58 dinara, što je na dan podnošenja tužbe protivvrednost ispod 30.000 evra. Kako se radi o sporu male vrednosti revizija tužioca nije dozvoljena.
Nema mesta ni primeni člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku koji propisuje da je revizija uvek dozvoljena kada drugostepeni sud preinači presudu i odluči o zahtevima stranaka. Radi se o sporu male vrednosti kada se navedena odredba ne primenjuje jer revizija nije dozvoljena zbog prirode spora po posebnim odredbama Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu izloženog i člana 413. Zakona o parničnom postupku, revizijski sud je reviziju odbacio kao nedozvoljenu.
Predsednik veća - sudija
Branko Stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
