U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca LOGMAXX ALPHA AD Stara Pazova, čiji je punomoćnik Dušan Bratić, advokat u ..., protiv tuženog KONSTRUKTOR KONSALTING DOO Beograd, čiji je punomoćnik Svetlana Anđelković Milošević, advokat u ..., radi činidbe, vrednost predmeta spora 192.000.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 2375/21 od 07.07.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 27.01.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda 2375/21 od 07.07.2021. godine, kao neosnovana.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P 3749/2019 od 19.01.2021. godine u stavu I izreke konstatovano je da se delimično usvaja tužbeni zahtev i obavezan je tuženi da tužiocu preda overene kopije građevinskog dnevnika i građevinske knjige za izgradnju druge faze objekta „AA“, koji je građen po Ugovoru o generalnom izvođenju radova, zaveden kod tuženog pod oznakom KK .../... i Aneksu 5 Ugovora i da preda original ili overene kopije atesta za fasadne izolacione panele marke „Brucha“ tip „...“ ugrađene u drugu fazu objekta „AA“, koji je građen po Ugovoru o generalnom izvođenju radova, zaveden kod tuženog pod oznakom KK .../... i Aneksu 5 Ugovora o glavnom izvođaču radova. Stavom II izreke je odbijen tužbeni zahtev da sud obaveže tuženog da tužiocu preda original građevinskog dnevnika i građevinske knjige za izgradnju druge faze objekta „AA“, koji je građen po Ugovoru o generalnom izvođenju radova, zaveden kod tuženog pod oznakom KK .../.. i Aneksu 5 Ugovora, kao neosnovan. Stavom III izreke obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 805.880,00 dinara.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 2375/21 od 07.07.2021. godine usvojena je žalba tuženog i preinačena prvostepena presuda u I i III stavu izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da preda tužiocu overene kopije građevinskog dnevnika i građevinske knjige za izgradnju II faze objekta „AA“, koji je građen po Ugovoru o generalnom izvođenju radova, zaveden kod tuženog pod oznakom KK .../... i Aneksu 5 ugovora i da preda original ili overene kopije atesta za fasadne izolacione panele marke „Brucha“ tip „...“ ugrađene u II fazu objekta „AA“, koji je građen po Ugovoru o generalnom izvođenju radova, zaveden kod tuženog pod oznakom KK .../... i Aneksu 5 Ugovora o glavnom izvođenju radova, kao i zahtev da mu naknadi troškove parničnog postupka, te je obavezan tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 703.120,00 dinara. Obavezan je tužilac da tuženom plati na ime troškova drugostepenog postupka iznos od 496.780,00 dinara.

Protiv navedene drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju, kojom presudu pobija zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene pred drugostepenim sudom, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju, sa zahtevom da sud obaveže tužioca da mu naknadi troškove revizijskog postupka.

Ispitujući pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

Nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revident ne ukazuje određeno na bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene pred drugostepenim sudom. Tuženi nije priznao tužbeni zahtev podneskom od 04.02.2020. godine, u smislu odredbe člana 348. stav 1. Zakona o parničnom postupku, već je naveo da je tužbeni zahtev potpuno neosnovan i osporio činjenične navode tužioca. Navodima da se na isti način tuženi odrekao zastarelosti, tužilac ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava od strane drugostepenog suda, o čemu će dalje biti reči. Isto se odnosi i na navod revizije da se drugostepeni sud nije osvrnuo na navode revidenta koji su isticani u prvostepenom postupku, od značaja za odluku o prigovoru zastarelosti.

Revident ne ukazuje određeno ni u kom delu je činjenično stanje pogrešno utvrđeno. Drugostepeni sud je prihvatio za pravilno utvrđeno činjenično stanje koje je utvrdio prvostepeni sud. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke bile su u poslovnom odnosu po osnovu Ugovora o glavnom izvođenju radova, koji je kod tuženog zaveden pod oznakom KK .../... od 07.07.2014. godine, tužilac u svojstvu naručioca posla, a tuženi u svojstvu izvođača radova na izgradnji novogradnje logističkog centra „AA“ u ... . Shodno izdatoj građevinskoj dozvoli bila je omogućena gradnja predmetnog objekta u dve faze. Tuženi je uputio izjavu tužiocu o jednostranom raskidu ugovora, te je dana 15.04.2016. godine sačinjen Zapisnik o izvršenoj primopredaji radova i o konstatovanom stepenu završenosti pojedinih pozicija. Zapisnikom je konstatovano da su radovi izvršeni u ugovorenom roku i kvalitetu, ali nije konstatovano da je predata i prateća dokumentacija. Utvrđeno je da nakon toga izvođenje radova na istom objektu nastavlja drugo privredno društvo u skladu sa ugovorom zaključenim sa tužiocem. Rešenjem MUP RS – Sektora za vanredne situacije 09 broj 217-386/18 od 28.05.2018. godine odbijena je žalba tužioca kao neosnovana, izjavljena protiv rešenja MUP-a RS – Sektora za vanredne situacije, Odeljenje za vanredne situacije u Sremskoj Mitrovici pod brojem 09/30/2 broj 217- 1677/18 od 15.03.2017. godine, kojim je utvrđeno da nisu sprovedene mere zaštite od požara predviđene tehničkom dokumentacijom za izgrađenu II fazu Logističkog centra – regalnog skladišta sa izgrađenom hladnjačom unutar jednog dela objekta. Iz obrazloženja rešenja proizlazi da nije dostavljen građevinski dnevnik, kojim bi se dokumentovali izvedeni radovi na izgradnji fasadnih panela, atesti overeni od strane naručioca ispitivanjem, kao ni izjava o ugradnji fasadnih panela u II fazi.

Prema stanovištu prvostepenog suda, u oceni prigovora zastarelosti, tužilac je prekinuo tok zastarevanja tužbom pred Upravnim sudom, podnetom dana 31.07.2017. godine, u vezi sa istom pravnom stvari kao u ovom postupku, pa kako je tužba u ovom postupku podneta 09.07.2019. godine, prigovor zastarelosti je neosnovan. Dalje, prvostepeni sud zaključuje da je postojala dužnost tuženog, pre svega vođenja, a nakon primopredaje radova i predaje kopije građevinskog dnevnika naručiocu posla, odnosno investitoru. Kopija predstavlja drugi originalni primerak građevinskog dnevnika. Tuženi nije ispunio ovu obavezu predajom običnih fotokopija. U pogledu obaveze predaje atesta, prvostepeni sud zaključuje da ona takođe proizilazi iz ugovornih odredbi, pa stoga usvaja eventualni tužbeni zahtev i obavezuje tuženog na predaju overene kopije građevinskog dnevnika i atesta.

Drugostepeni sud ne prihvata ovakvo stanovište prvostepenog suda, nalazeći da je prvostepeni sud na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio odredbe materijalnog prava koje se odnose na zastarelost potraživanja. Prema stanovištu drugostepenog suda, a u smislu člana 374. i 388. Zakona o obligacionim odnosima, radnja mora biti usmerena neposredno i direktno prema dužniku, kako bi se moglo smatrati da je poverilac njome prekinuo tok zastarelosti potraživanja prema istom dužniku. Konkretan upravni spor, kako obrazlaže drugostepeni sud, pokrenut je radi ispitivanja pravilnosti i zakonitosti rešenja upravnog organa i ne radi se o radnji koja je preduzeta protiv ovde tuženog, kao protiv dužnika, pred sudom ili drugim nadležnim organom, u cilju utvrđivanja, obezbeđenja ili ostvarenja potraživanja. Stoga, drugostepeni sud zaključuje da pokretanje upravnog spora protiv rešenja upravnog organa o zatvaranju dela objekta ne može prekinuti tok zastarelosti prema tuženom. Drugostepeni sud zaključuje da iz sadržine ugovora o generalnom izvođenju radova, konkretno odredbe člana 2.2., proizlazi obaveza tuženog na predaju svih dokumenata potrebnih za prijavu završetka gradnje, stavljanje u pogon i korišćenje predmetnog objekta, među kojima su izričito navedeni atesti, kao i kopije građevinskog dnevnika i pripadajuća foto – dokumentacija, kao i da je odredbom člana 18.4 ugovorena obaveza za izvođača radova - tuženog da preda naručiocu posla sva dokumenta koja su sačinjena u vezi sa ugovorenim uslugama, a pravo zadržavanja je isključeno u svakom slučaju. Kako je međusobni poslovni odnos prekinut nakon izgradnje prve faze radova, dospela je i obaveza tuženog da između ostalog, ispuni i obaveze vezane za predaju ugovorene dokumentacije. U momentu primopredaje radova, dana 15.04.2016. godine, tužiocu je moglo biti poznato da mu nije predata sva ugovorom predviđena dokumentacija, pa je prema zaključku drugostepenog suda, to momenat kada je od tuženog mogao tražiti ispunjenje obaveze. Istovremeno, to je i dan početka toka zastarelosti. Kako je tužba u ovoj parnici podneta dana 09.07.2019. godine, a kod činjenice da nije bilo prekida toka zastarevanja, proizlazi da je podneta po isteku trogodišnjeg roka, te tužilac nema pravo sudskim putem da zahteva ispunjenje ove konretne obaveze. Iz navedenih razloga, prvostepena presuda je preinačena u stavu I i III izreke.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je drugostepeni sud pravilno odlučio kada je preinačio prvostepenu presudu u stavu I izreke i u tom delu odbio tužbeni zahtev, premda nalazi da je tužbeni zahtev delom neosnovan iz drugih razloga.

Odredbama Pravilnika o sadržini i načinu vođenja knjige inspekcije, građevinskog dnevnika i građevinske knjige („Sl. Glasnik RS“ broj 22/2015), predviđeno je da se građevinski dnevnik, kao dokument o toku gradnje (član 10.) vodi na gradilištima na kojima se grade objekti za koje je propisano pribavljanje građevinske dozvole, od dana početka izvođenja radova do dana završetka izgradnje objekta, odnosno radova i predaje objekta investitoru. Vođenje građevinskog dnevnika zaključuje se danom izvršene primopredaje svih objekata i radova između izvođača radova i investitora (član 2.) Građevinski dnevnik obezbeđuje i vodi odgovorni izvođač radova (član 3). U članu 5. određeno je da izvođač radova čuva građevinski dnevnik do isteka garantnog roka za izgrađeni objekat, odnosno izvedene radove, i da izvođač radova predaje knjigu inspekcije i građevinski dnevnik, po isteku garantnog roka, investitoru, i dalje, stavom 3. je predviđeno da investitor čuva knjigu inspekcije i građevinski dnevnik. Nadalje, članom 17. Pravilnika je definisano da se original građevinskog dnevnika čuva kod odgovornog izvođača radova, a kopija se čuva kod lica koje vrši stručni nadzor, za sve vreme građenja objekta. Građevinska knjiga je dokument u koji se upisuju tačni podaci o količinama stvarno izvedenih radova, koji služi kao dokaz za obračun i naplatu radova, ako je ugovorom o izvođenju radova predviđen takav način obračuna.

Zaključak je da je obaveza tuženog da tužiocu preda građevinski dnevnik, predviđena članom 5. Pravilnika o sadržini i načinu vođenja knjige inspekcije, građevinskog dnevnika i građevinske knjige, kako revident ukazuje, ali tek nakon isteka svih garantnih rokova. Prvostepeni sud je zaključio da nisu protekli garantni rokovi, te je zahtev tužioca za predaju originala građevinskog dnevnika i građevinske knjige odbio, u kom delu je prvostepena presuda pravnosnažna. Time je odlučeno o zakonskoj obavezi tuženog prema tužiocu. Revizijom se pobija odluka o tužbenom zahtevu za predaju overene kopije građevinskog dnevnika i građevinske knjige, dakle ne originala, što je uređeno navedenim Pravilnikom i o čemu je pravnosnažno presuđeno. Utvrđeno je da je ugovorom predviđena obaveza tuženog da kopije građevinskog dnevnika preda tužiocu, ali je utvrđeno i da mu je kopiju dao. Overena kopija, koja zamenjuje original, u istom je propisanom režimu kao i original, kako je napred navedeno. Zato je pravilno odbijen tužbeni zahtev za predaju overene kopije građevinskog dnevnika. Kod prirode građevinske knjige, kao dokaza za obračun i naplatu radova i kod odsustva ugovorene obaveze tuženog da tužiocu preda overenu kopiju građevinske knjige, pravilno je odbijen tužbeni zahtev i u ovom delu.

Tačno je da iz sadržine Ugovora o generalnom izvođenju radova, konkretno odredbe člana 2.2. proizlazi obaveza tuženog na predaju svih dokumenta potrebnih za prijavu završetka gradnje, stavljanje u pogon i korišćenje predmetnog objekta, među kojima su izričito navedeni atesti, kao i da je odredbom člana 18.4 ugovorena obaveza za izvođača radova - tuženog da preda naručiocu posla sva dokumenta koja su sačinjena u vezi sa ugovorenim uslugama, a da je pravo zadržavanja isključeno u svakom slučaju. Pravilno zaključuje drugostepeni sud da je u ovom delu zastarelo potraživanje tužioca. Tužilac traži ateste za fasadne izolacione panele koje je tuženi postavio na celokupnom objektu (koji je bio predmet ugovora), a tokom postupka nije bilo sporno da je iste tuženi dobio atest za iste, to bi konkretno isti imao obavezu da ih preda tužiocu. Međutim, bitno je to da su stranke sačinile zapisnik o izvršenoj primopredaji radova i konstatovanom stepenu završenosti pojedinih pozicija 15.04.2016. godine, dakle tada je tužilac primio ispunjenje od tuženog u pogledu panela za koje traži predaju atesta. Pravilno drugostepeni sud od tada računa zastarni rok od 3 godine propisan odredbom člana 374. Zakona o obligacionim odnosima za zastarevanje potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga. Ovo zato što je 15.04.2016. godine tužilac od tuženog iz konkretnog ugovora primio isporuku panela i izvršeni rad u vezi sa njihovim postavljanjem i mogao da traži da mu tuženi preda ateste u skladu sa navedenom odredbom člana 2.2 ugovora. Na to ne utiče okolnost da je ugovor raskinut, jer se predaja atesta traži za primljene radove. Zastarelost je počela teći 16.04.2016. godine i nastupila je 16.04.2019. godine, dakle pre podnošenja tužbe 09.07.2019. godine. Pravilno je drugostepeni sud zaključio da zastarelost nije prekinuta tužbom u upravnom sporu. Stoga je pravilno odbijen tužbeni zahtev u ovom delu, saglasno odredbama člana 360. Zakona o obligacionim odnosima.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale revizijske navode, ali je našao da kod napred obrazloženih stavova isti ne bi bili od uticaja na odluku, te ih nije posebno obrazlagao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je u izreci presude odbio reviziju tužioca, kao neosnovanu primenom odredbe člana 414. st. 1 Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu ovlašćenja iz člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova u vezi sa podnetim odgovorom na reviziju kao u stavu drugom izreke ove odluke, jer se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja parnice u smislu člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić