Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23) revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tuženi naknadi štetu u iznosu od 10.689.279,73 dinara sa zateznom kamatom. Prema utvrđenom činjeničnom stanju usled obilnih padavina koje su se dogodile dana 15.05.2014. godine, došlo je do izlivanja Topčiderske reke, pa je tom prilikom poplavljeno područje u kojem je smešten i proizvodni pogon tužioca, koji je usled poplave pretrpeo štetu u utuženom iznosu. Nižestepeni sudovi su stanovišta da je do štete došlo usled više sile – prirodnog događaja koji se nije mogao predvideti, niti sprečiti, te da se šteta ne može pripisati u krivicu tuženog. Iz navedenih razloga nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev za naknadu štete.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene presude, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Pogrešna primena materijalnog prava na koju revident ukazuje, sama po sebi ne može biti dovoljan razlog za odlučivanje o reviziji kao posebnoj, a imajući u vidu sadržinu odredbe člana 404. stav 1. ZPP-a. U reviziji se ne ukazuje na drugačije pravnosnažne sudske odluke povodom iste ili slične činjeničnopravne situacije, pa stoga nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse. Nema potrebe u konkretnom sporu za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava. Navodi revizije tiču se dokazivanja da li je tuženi preduzeo mere radi sprečavanja poplave, odnosno smanjenja štetnog uticaja izlivanja vode prilikom poplave, što je u domenu činjenog stanja, a ne pravilnosti primene materijalnog prava kao razloga za dozvoljenost posebne revizije.

Iz navedenih razloga primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP-a odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 485. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu dana 12.05.2017. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 10.689.279,73 dinara, što predstavlja protivrednost od 86.765,18 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da u ovom privrednom sporu, vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude ne prelazi zakonom propisani cenzus od 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud zaključuje da revizija tužioca nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković