U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković i Tatjane Đurica, članova veća, u parnici po tužbi tužioca- protivtuženog K&K Electronics DOO Beograd, u stečaju, matični broj ... čiji je punomoćnik Mihajlo Srdić, advokat u ..., protiv tuženog-protivtužioca T-Property DOO Beograd, čiji je punomoćnik Nikola Šijan, advokat u ..., radi utvrđenja i pobijanja pravnih radnji stečajnog dužnika, vrednost predmeta spora po tužbi 119.706.533,84 dinara i po protivtužbi 119.706.533,84 dinara, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 9Pž 3633/23 od 30.01.2024. godine, u sednici veća održanoj 09.04.2026. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE revizija tuženog protiv presude Privrednog apelacionog suda 9Pž 3633/23 od 30.01.2024. godine u I stavu izreke u delu u kome je odbijena žalba tuženog kao neosnovana i potvrđena presuda Privrednog suda u Beogradu P 1016/23 od 03.04.2023. godine u stavu III izreke u delu kojim je odbijen protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca za utvrđenje da je nosilac prava korišćenja na parceli broj 15671/2 upisanoj u List nepokretnosti broj 22151 KO Zrenjanin I (ukupna površina parcele 11701 m2) i to: na 2727/5920 idealnih delova zemljišta pod zgradom i drugim objektom, broj dela 1, u ulici Barska u Zrenjaninu, površine 4551 m2, vrsta zemljišta gradsko građevinsko zemljište, na 2727/5920 idealnih delova zemljišta pod zgradom i drugim objektom, broj dela 2, u ulici Barska u Zrenjaninu, površine 139 m2, vrsta zemljišta gradsko građevinsko zemljište i na 2727/5920 idealnih delova zemljišta uz zgradu i drugi objekat, broj dela 3, u ulici Barska u Zrenjaninu, površine 7011 m2, vrsta zemljišta gradsko građevinsko zemljište i da je tužilac-protivtuženi dužan trpeti da se tuženi-protivtužilac na osnovu presude kod nadležnog organa – RGZ Služba za katastar nepokretnosti Zrenjanin, odnosno drugog nadležnog organa i službi upiše kao sukorisnik na zemljištu, i u delu kojim je odbijen protivtužbeni zahtev da se obaveže tužilac-protivtuženi da sa tuženim-protivtužiocem zaključi i overi pred nadležnim organom za overu potpisa (javnim beležnikom) Aneks Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti od 16.11.2012. godine overenog pod Ov3 br 4907/2012 od 03.12.2012. godine, na taj način što će se izmeniti član 1, stav 1. navedenog ugovora, tako da isti glasi: „Ugovorne strane saglasno konstatuju da je prodavac zemljišno knjižni vlasnik i nosilac prava svojine na nepokretnosti i to 2727/5920 idealnih delova na objektu - zgrada poslovnih usluga (objekat preuzet iz zemljišne knjige) broj zgrade 1, površine 4551 m2, koja se nalazi u ulici Barska u Zrenjaninu, sagrađena na parceli broj 15671/2 upisane u list nepokretnosti broj 22151 KO Zrenjanin I, 2727/5920 idealnih delova na objektu – zgrada poslovnih usluga (objekat preuzet iz zemljišne knjige) broj zgrade 2, površine 139 m2, koja se nalazi u ulici Barska u Zrenjaninu, sagrađena na parceli broj 15671/2 upisane u list nepokretnosti broj 22151 KO Zrenjanin I, kao i nosilac prava korišćenja na parceli broj 15671/2 upisane u listu nepokretnosti broj 22151 KO Zrenjanin I (ukupna površina parcele 11.701 m2) i to: na 2727/5920 idealnih delova zemljišta pod zgradom i drugim objektom broj dela 1 u ulici Barska u Zrenjaninu, površine 4551 m2, vrsta zemljišta gradsko-građevinsko zemljište, na 2727/5920 idealnih delova zemljišta pod zgradom i drugim objektom broj dela 2, u ulici Barska u Zrenjaninu, površine 139 m2, vrsta zemljišta gradsko-građevinsko zemljište i na 2727/5920 idealnih delova zemljišta uz zgadu i drugi objekat broj dela 3 u ulici Barska u Zrenjaninu, površine 7011 m2, vrsta zemljišta gradsko-građevinsko zemljište, te ukoliko u ostavljenom roku tužilac-protivtuženi ne pristupi zaključenju predmetnog aneksa u skladu sa stavom 3. izreke ova presude zamenjuje Aneks Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti od 16.11.2012. godine, overen pod Ov3 br 4907/2012 od 03.12.2012. godine, i predstavlja osnov za uknjižbu tuženog-protivtužioca u katastru nepokretnosti i drugim evidencijama o nepokretnostima i pravima na njima i to: prava svojine u 2727/592 idealnih delova na objektu zgrada poslovnih usluga (objekat preuzet iz zemljišne knjige) broj objekta 1 površine 4551 m2, koja se nalazi u ulici Barska u Zrenjaninu, sagrađena na parceli broj 15671/2, upisane u listu nepokretnosti broj 22151 KO Zrenjanin I, prava svojine u 2727/5920 idealnih delova na objektu – zgrada poslovnih usluga (objekat preuzet iz zemljišne knjige) broj objekta 2 površine 139 m2, koja se nalazi u ulici Barska u Zrenjaninu, sagrađena na parceli broj 15671/2 upisane u list nepokretnosti broj 22151 KO Zrenjanin I, prava korišćenja na parceli broj 15671/2 upisane u listu nepokretnosti broj 22151 KO Zrenjanin I (ukupna površina parcele 11701 m2) i to na 2727/5920 idealnih delova zemljišta pod zgradom i drugim objektom, broj dela 1 u ulici Barska u Zrenjaninu, površine 4551 m2, vrsta zemljišta gradsko-građevinsko zemljište; na 2727/5920 idealnih delova zemljišta pod zgradom i drugim objektom, broj dela 2 u ulici Barska u Zrenjaninu površine 139 m2, vrsta zemljišta gradsko-građevinsko zemljište; na 2727/5920 idealnih delova zemljišta uz zgradu i drugi objekat broj dela 3 u ulici Braska u Zrenjaninu površine 7011 m2, vrsta zemljišta gradsko-građevinsko zemljište, pa je tužilac-protivtuženi dužan priznati i trpeti da tuženi-protivtužilac na osnovu presude može izvršiti katastarski upis prava susvojine i sukorišćenja u svoju korist bez prisustva i saglasnosti tužioca- protivtuženog, kao neosnovana.

USVAJA SE revizija, UKIDAJU SE presuda Privrednog apelacionog suda 9Pž 3633/23 od 30.01.2024. godine u I stavu izreke u delu u kome je odbijena žalba tuženog-protivtužioca kao neosnovana i potvrđena presuda Privrednog suda u Beogradu P 1016/23 od 03.04.2023. godine u stavu I i u preostalom delu stava III izreke, i presuda Privrednog suda u Beogradu P 1016/23 od 03.04.2023. godine u stavu I i u preostalom delu stava III izreke, i u tom delu se predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje; i UKIDA SE presuda Privrednog apelacionog suda 9Pž 3633/23 od 30.01.2024. godine u stavu II, u stavu III i u stavu IV izreke i u tom delu se predmet vraća Privrednom apelacionom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni sud u Beogradu je doneo presudu 38P 1016/2023 dana 03.04.2023. godine kojom je u I stavu izreke usvojio tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog (u daljem tekstu „tužilac“) i utvrdio da je prestao da postoji pravni odnos između tužioca i tuženog-protivtužioca (u daljem tekstu „tuženi“) po osnovu Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti od 16.11.2012. godine, overenog pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu pod Ov3 br. 4907/2012 od 03.12.2012. godine, usled raskida označenog ugovora izjavom prodavca, ovde tužioca od 11.06.2013. godine; u II stavu izreke odbio tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje da je tužilac nosilac prava susvojine sa udelom od 2727/5920 idealnih delova zgrade poslovnih usluga – objekat preuzet iz zemljišnih knjiga, broj 1, površine 4551 m2, broj etaža u prizemlju: 1 ulica Barska u Zrenjaninu, sagrađen na katastarskoj parceli 15671/2 broj dela 1 KO Zrenjan I upisan u listu nepokretnosti 22151 KO Zrenjanin I; nosilac prava susvojine sa udelom od 2727/5920 idealnih delova zgrade poslovnih usluga – objekat preuzet iz zemljišnih knjiga broj 2, površine 139 m2, broj etaža u prizemlju: 1, broj etaža nad zemljom: 1, broj etaža u potkrovlju: 1, ulica Barska u Zrenjaninu sagrađen na katastarskoj parceli 15671/2 broj dela: 2, KO Zrenjanin I, upisan u listu nepokretnosti 22151 KO Zrenjanin I; nosilac prava korišćenja na katastarsoj parceli 15671/2 KO Zrenjanin I, ukupne površine 11701 m2, broj dela parcele: 1, zemljište pod zgradom i drugim objektom – gradsko građevinsko zemljište površine 4551 m2, sa udelom od 2727/5920 idealnih delova upisano u listu nepokretnosti 22151 KO Zrenjanin I; nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli 15671/2 KO Zrenjanin I ukupne površine 11701 m2, broj dela parcele: 2 KO Zrenjanin I zemljište pod zgradom i drugim objektom gradsko građevinsko zemljište površine 139 m2, sa udelom od 2727/5920 idealnih delova upisano u listu nepokretnosti 22151 KO Zrenjanin I; nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli 15671/2 KO Zrenjanin I ukupne površine 11701, broj dela parcele 3 KO Zrenjanin I zemljište uz zgradu i drugi objekat – gradsko građevinsko zemljište površine 7011 m2 sa udelom od 1727/5920 idealnih delova upisano u listu nepokretnosti 22151 KO Zrenjanin I, kao i da se obaveže tuženi da navedene nepokretnosti preda u posed tužiocu; u III stavu izreke odbio protivtužbeni zahtev tuženog za utvrđenje da je tuženi nosilac prava svojine na nepokretnosti i to na: 2727/5920 idealnih delova na objektu – zgrada poslovnih usluga (objekat preuzet iz zemljišne knjige), broj objekta 1, površine 4551 m2, koja se nalazi u ulici Barska u Zrenjaninu, sagrađena na parceli broj 15671/2, upisana u list nepokretnosti broj 22151 KO Zrenjanin I, 2727/5920 idealnih delova na objektu – zgrada poslovnih usluga (objekat preuzet iz zemljišne knjige) broj objekta 2, površine 139 m2, koja se nalazi u ulici Barska u Zrenjaninu sagrađena na parceli broj 15671/2, upisana u list nepokretnosti broj 22151 KO Zrenjanin I, kao i nosilac prava korišćenja na parceli broj 15671/2 upisane u listu nepokretnosti broj 22151 KO Zrenjanin I, (ukupna površina parcele 11701 m2) i to: na 2727/5920 idealnih delova zemljišta pod zgradom i drugim objektom, broj dela 1, u ulici Barska u Zrenjaninu, površine 4551 m2, vrsta zemljišta gradsko-građevinsko zemljište, na 2727/5920 idealnih delova zemljište pod zgradom i drugim objektom, broj dela 2, u ulici Barska u Zrenjaninu, površine 139 m2, vrsta zemljišta gradsko građevinsko zemljište, na 2727/5920 idealnih delova zemljišta uz zgradu i drugi objekat broj dela 3, u ulici Barska u Zrenjaninu, površine 7011 m2, vrsta zemljišta gradsko građevinsko zemljište i da je tužilac dužan trpeti da se tuženi na osnovu presude kod nadležnog organa RGZ Služba za katastar nepokretnosti Zrenjanin, odnosno drugog nadležnog organa i službi upiše kao suvlasnik i sukorisnik na nepokretnostima (objektima i zemljištu) kao i protivtužbeni zahtev da se obaveže tužilac da sa tuženim zaključi i overi pred nadležnim organom za overu potpisa (javnim beležnikom) Aneks Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti od 16.11.2012. godine overen pod Ov3 br 4907/2012 od 03.12.2012. godine, na taj način što će se izmeniti član 1, stav 1. navedenog ugovora, tako da isti glasi: „Ugovorne strane saglasno konstatuju da je prodavac zemljišno knjižni vlasnik i nosilac prava svojine na nepokretnosti i to 2727/5920 idealnih delova na objektu - zgrada poslovnih usluga (objekat preuzet iz zemljišne knjige) broj zgrade 1, površine 4551 m2, koja se nalazi u ulici Barska u Zrenjaninu, sagrađena na parceli broj 15671/2 upisane u list nepokretnosti broj 22151 KO Zrenjanin I, 2727/5920 idealnih delova na objektu – zgrada poslovnih usluga (objekat preuzet iz zemljišne knjige) broj zgrade 2, površine 139 m2, koja se nalazi u ulici Barska u Zrenjaninu, sagrađena na parceli broj 15671/2 upisane u list nepokretnosti broj 22151 KO Zrenjanin I, kao i nosilac prava korišćenja na parceli broj 15671/2 upisane u listu nepokretnosti broj 22151 KO Zrenjanin I (ukupna površina parcele 11701 m2) i to: na 2727/5920 idealnih delova zemljišta pod zgradom i drugim objektom broj dela 1 u ulici Barska u Zrenjaninu, površine 4551 m2, vrsta zemljišta gradsko-građevinsko zemljište, na 2727/5920 idealnih delova zemljišta pod zgradom i drugim objektom broj dela 2, u ulici Barska u Zrenjaninu, površine 139 m2, vrsta zemljišta gradsko-građevinsko zemljište i na 2727/5920 idealnih delova zemljišta uz zgadu i drugi objekat broj dela 3 u ulici Barska u Zrenjaninu, površine 7011 m2, vrsta zemljišta gradsko-građevinsko zemljište, te ukoliko u ostavljenom roku tužilac-protivtuženi ne pristupi zaključenju predmetnog aneksa u skladu sa stavom 3. izreke ova presude zamenjuje Aneks Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti od 16.11.2012. godine, overen pod Ov3 br 4907/2012 od 03.12.2012. godine, i predstavlja osnov za uknjižbu tuženog-protivtužioca u katastru nepokretnosti i drugim evidencijama o nepokretnostima i pravima na njima i to: prava svojine u 2727/592 idealnih delova na objektu zgrada poslovnih usluga (objekat preuzet iz zemljišne knjige) broj objekta 1 površine 4551 m2, koja se nalazi u ulici Barska u Zrenjaninu, sagrađena na parceli broj 15671/2, upisane u listu nepokretnosti broj 22151 KO Zrenjanin I, prava svojine u 2727/5920 idealnih delova na objektu – zgrada poslovnih usluga (objekat preuzet iz zemljišne knjige) broj objekta 2 površine 139 m2, koja se nalazi u ulici Barska u Zrenjaninu, sagrađena na parceli broj 15671/2 upisane u list nepokretnosti broj 22151 KO Zrenjanin I, prava korišćenja na parceli broj 15671/2 upisane u listu nepokretnosti broj 22151 KO Zrenjanin I (ukupna površina parcele 11701 m2) i to na 2727/5920 idealnih delova zemljišta pod zgradom i drugim objektom, broj dela 1 u ulici Barska u Zrenjaninu, površine 4551 m2, vrsta zemljišta gradsko-građevinsko zemljište; na 2727/5920 idealnih delova zemljišta pod zgradom i drugim objektom, broj dela 2 u ulici Barska u Zrenjaninu površine 139 m2, vrsta zemljišta gradsko-građevinsko zemljište; na 2727/5920 idealnih delova zemljišta uz zgradu i drugi objekat broj dela 3 u ulici Braska u Zrenjaninu površine 7011 m2, vrsta zemljišta gradsko-građevinsko zemljište, pa je tužilac dužan priznati i trpeti da tuženi na osnovu presude može izvršiti katastarski upis prava susvojine i sukorišćenja u svoju korist bez prisustva i saglasnosti tužioca; u IV stavu izreke rešio da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Privredni apelacioni sud je presudom 9Pž 3633/23 od 30.01.2024. godine, u I stavu izreke delimično odbio žalbu tužioca kao neosnovanu i odbio žalbu tuženog kao neosnovanu, i potvrdio presudu Privrednog suda u Beogradu P 1016/23 od 03.04.2023. godine u stavu I izreke, u stavu II izreke u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje da je tužilac nosilac prava susvojine sa udelom od 2727/5920 idealnih delova nepokretnosti bliže određenih u tom stavu izreke upisanim u listu nepokretnosti broj 22151 KO Zrenjanin I i nosilac prava korišćenja na katastarskoj parceli 15671/2 KO Zrenjanin I bliže opisanoj u tom stavu izreke sa udelom od 2727/5920 idealnih delova, upisanoj u listu nepokretnosti 22151 KO Zrenjanin I, kao i u stavu III izreke presude; u II stavu izreke preinačio prvostepenu presudu u delu stava II izreke tako što je obavezao tuženog da tužiocu preda u posed nepokretnosti suvlasnički udeo od 2727/5920 idealnih delova zgrade poslovnih usluga – objekat preuzet iz zemljišnih knjiga, objekat broj 1 površine 4551 m2, broj etaža u prizemlju: 1, ulica Barska u Zrenjaninu sagrađena na katastarskoj parceli 15671/2 broj dela 1 KO Zrenjanin I upisan u listu nepokretnosti 22151 KO Zrenjanin I, idealni deo od 2727/5920 zgrade poslovnih usluga – objekat preuzet iz zemljišnih knjiga, objekat broj 2, površine 139 m2, broj etaže u prizemlju: 1, broj etaža nad zemljom: 1, broj etaža u potkrovlju: 1, ulica Barska u Zrenjaninu, sagrađena na katastarskoj parceli 15671/2 broj dela: 2 KO Zrenjanin I upisan u listu nepokretnosti 2251 KO Zrenjanin I, sukorisnički udeo od 2727/5920 katastarske parcele 15671/2 KO Zrenjanin I ukupne površine 11701 m2, broj dela parcele: 1, zemljište pod zgradom i drugim objektom gradsko-građevinsko zemljište površine 4551 m2, upisan u list nepokretnosti 22151 KO Zrenjanin I, broj dela parcele: 2 KO Zrenjanin I, zemljište pod zgradom i drugim objektom – gradsko građevinsko zemljište površine 139 m2, upisane u list nepokretnosti 22151 KO Zrenjanin I, i broj dela parcele: 3 KO Zrenjanin I zemljište uz zgradu i drugi objekat – gradsko građevinsko zemljište površine 7011 m2, upisane u list nepokretnosti 22151 KO Zrenjanin I; u III stavu izreke preinačio prvostepenu presudu u stavu IV izreke tako što je obavezao tuženi da tužiocu isplati iznos od 3.691.700,00 dinara, na ime troškova parničnog postupka i u IV stavu izreke obavezao tuženog da tužiocu naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 1.012.273,00 dinara.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio dozvoljenu i blagovremenu reviziju kojom presudu pobija u stavu I izreke izuzev u delu u kome je potvrđen stav II prvostepene presude u odbijajućem delu, u stavu II, u stavu III i IV izreke, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS, br.. 72/2011 ... 10/2023) i zaključio da je revizija delimično osnovana.

Presuda je doneta bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koje Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, te bez povreda odredaba parničnog postupka koje bi u smislu odredbe člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku bile od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude u delu u kome je revizija odbijena.

Prema činjeničnom stanju koga je utvrdio drugostepeni sud na osnovu rasprave pred tim sudom, parnične stranke su zaključile Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti 16.11.2012. godine, overen pod Ov3 4907/2012 pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu 03.12.2012. godine, čiji je predmet 2727/5920 idealnih delova na objektu sagrađenom na katastarskoj parceli 15671/2 ukupne površine 11701 m2, i označeni idealni deo zemišta na istoj katastarskoj parceli, upisani u List nepokretnosti 22151 KO Zrenjanin I, za kuporpodajnu cenu od 1.063.750,77 evra što predstavlja protivvrednost 119.706.533,84 dinara na dan 20.11.2012. godine, po srednjem kursu NBS. Tuženi kupuje predmetnu nepokretnost po ugovorenoj kupoprodajnoj ceni. Ugovorom je konstatovano da tužilac ima dospela, a neizmirena dugovanja prema tuženom, da će deo kupoprodajne cene u iznosu od 332.220,77 evra tuženi izmiriti putem kompenzacije, a da će ostatak kupoprodajne cene od 731.500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja isplatiti na račun tužioca. U ugovoru je konstatovano da je tužilac uveo tuženog u slobodan i nesmetani posed predmetne nepokretnosti oslobođene od lica i stvari. Ugovor sadrži klauzulu intabulandi, sa pravom tuženog da upiše svoje pravo vlasništva na predmetnim nepokretnostima kod nadležne Službe za katastar nepokretnosti na osnovu ugovora. U ugovoru je konstatovano da je tužilac predao tuženom svu originalnu dokumentaciju vezanu za predmet kupoprodaje i da je tuženi upoznat sa upisanim teretima iz izvoda iz Lista nepokretnosti broj 22151 KO Zrenjanin I. Prethodno je tužilac, dana 28.02.2008. godine, radi kupovine iste nepokretnosti zaključio sa bankom Banca Intesa AD Beograd ugovor o dugoročnom kreditu u iznosu od 1.400.000 evra. Zaključio je i ugovor o izdavanju garancije 22.04.2008. godine, koji je izmenjen aneksom broj 1 i aneksom broj 2. Aneksom broj 2 od 06.12.2012. godine je izmenjen instrument obezbeđenja po osnovu ugovora tako što je dodat novi – sadužništvo tuženog sa kojim je predviđeno da banka zaključi ugovor o jemstvu. Tuženi je sa Banca Intesa AD Beograd, zaključio 06.12.2012. godine, ugovor o jemstvu, kojim je jemčio da će tužilac izmiriti obaveze po ugovoru o izdavanju garancije od 22.04.2008. godine, koji je zaključen na iznos od 1.400,000 evra uvećan za kamatu i ostale troškove po ugovoru o kreditu, i to kao solidarni dužnik i jemac platac. Tuženi je izvršio isplatu banci Banca Intesa u iznosu od 704.071,18 evra u dinarskoj protivvrednosti, koji iznos predstavlja ukupnu obavezu tužioca prema banci na dan isplate, te je banka izdala potvrdu 25.03.2013. godine da je tuženi izmirio sve obaveze koje je tužilac imao prema banci. Račun tužioca je bio blokiran u periodu od 26.06.2012. do 27.06.2012. i od 29.11.2012. do 30.11.2012. godine, pa zatim od 03.12.2012. do otvaranja stečaja nad tužiocem 01.04.2013. godine. Stranke su potpisale izjavu o kompenzaciji za iznos duga tužioca prema tuženom od 37.385.634,12 dinara 03.12.2012. godine. Tužilac je podneo zahtev za uknjižbu prava svojine na nepokretnostim iz ugovora 06.02.2013. godine, a zaključkom od 14.05.2013. godine, je naloženo tuženom da dostavi aneks ugovora o kupoprodaji nepokretnosti kojim bi nepokretnosti bile označene istovetno kako su evidentirane u katastru nepokretnosti, te se tuženi obratio tužiocu sa zahtevom za zaključenje aneksa ugovora, ali je tužilac 11.06.2013. godine tuženom dao izjavu o raskidu ugovora o kupoprodaji nepokretnosti od 16.11.2012. godine. U izjavi je naveo da tuženi u pretežnom delu nije ispunio svoju ugovornu obavezu na isplatu kupoprodajne cene (u razlozima drugostepene presude navedeno: „u visini od 731,00 evra) te poziva tuženog da preda u neposrednu i mirnu državinu predmetne nepokretnosti koje ulaze u stečajnu masu tužioca. Tužilac se nakon prijema izjave o raskidu ugovora 09.07.2013. godine obratio tužiocu zahtevom za zaključenje aneksa ugovora. Katastarska parcela 15671/2 ukupne površine 11701 m2 u ulici Barskoj u Zrenjaninu je gradsko-građevinsko zemljište u vlasništvu Republike Srbije, na toj parceli Univereksport EKS-Impo DOO ima pravo korišćenja sa udelom od 3193/5920, a tužilac pravo korišćenja sa udelom od 2727/5920 i to na delovima parcele broj 1, 2 i 3. Na parceli se nalaze objekat broj 1, zgrada poslovnih usluga i objekat broj 2, zgrada poslovnih usluga i na oba objekta upisano je pravo svojine Univereksport EKS-Impo DOO sa udelom 3193/5920 i pravo svojine tužioca sa udelom od 2727/5920. Tuženi je u stečajnom postupku nad tužiocem podneo prijavu potraživanja u iznosu od 119.706.533,84 dinara, sa izjavom o prebijanju, koje potraživanje mu je osporeno, pa je podneo tužbu za utvrđenje tog potraživanja sa predlogom da se potraživanje utvrdi i prebije sa potraživanjem tužioca po ugovoru o kupoprodaji nepokretnosti, po kojoj tužbi se vodi parnični postupak pred Privrednim sudom u Beogradu pod P 8347/13 i isti je u prekidu do pravnosnažnog okončanja ovog parničnog postupka. Kupoprodaja predmetne nepokretnosti između parničnih stranaka je dogovorena na sastanku sa Banca Intesa, nakon što je banka uputila protest tuženom kao solidarnom jemcu za neizmirene obaveze tužioca po ugovoru o kreditu. Tekst ugovora o kupoprodaji je sačinila banka, a tuženi nije imao mogućnost da menja tekst ugovora. Tuženi je u svojstvu jemca isplatio do 19.03.2013. godine obaveze tužioca prema banci po ugovoru o kreditu i po ugovoru o izdavanju garancije u ukupnom iznosu od 704.071,18 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, zaključak je drugostepenog suda da je tužilac svoju ugovornu obavezu po ugovoru o kupoprodaji nepokretnosti ispunio, tako što je predmet kupoprodaje označen u ugovoru predao u posed tuženom, i tuženom dao klauzulu intambulndi za upis prava svojine u katastru nepokretnosti, a da tuženi nije ispunio svoju ugovornu obavezu na isplatu kupoprodajne cene u celini. Izjava u preboju međusobnih potraživanja stranaka za iznos od 37.385.634,12 dinara dana 03.12.2012. godine je po zaključku drugostepenog suda suprotna članu 46. Zakona o platnom prometu („Službeni list SRJ“ broj 3/02, 5/03, „Službeni glasnik RS“ br 43/04 ... 31/11) koji je važio u momentu davanja izjava. Navedenu izjavu o prebijanju drugostepeni sud smatra zahvaćenu posledicom ništavosti u smislu člana 103. Zakona o obligacionim odnosima.

Ovi zaključci drugostepenog suda se ne mogu prihvatiti za pravilne. Osnovano u reviziji tuženi ukazuje da se ne može smatrati ispunjenom obaveza prodavca nepokretnosti prema kupcu samo predajom poseda nepokretnosti i ugovaranjem klauzule intabulandi. Tuženi jeste podneo zahtev za uknjižbu prava svojine na osnovu pravnog posla - predmetnog ugovora o kupoprodaji, radi sticanja prava svojine na prometovanim nepokretnostima, što je pravo kupca i kauza ugovora. Prema utvrđenim činjenicama RGZ SKN Zrenjanin je, po zahtevu za uknjižbu prava svojine, tužiocu zaključkom od 14.05.2013. godine naložio da dostavi aneks ugovora o kupoprodaji nepokretnosti kojim bi nepokretnosti bile označene istovetno kako su evidentirane u katastru nepokretnosti. Drugostepeni sud nije raspravio da li bi se nemogućnost uknjižbe prava svojine tuženog zbog nesaglasnosti u određenju nepokretnosti u ugovoru i u katastru nepokretnosti mogla smatrati propustom tužioca, u ispunjenju njegovih obaveza iz ugovora da tuženom prenese pravo svojine na prometovanoj nepokretnosti. Za sada je prema utvrđenim činjenicama zaključak da se na osnovu ugovorene klauzule intabulandi nije moglo upisati pravo svojine tuženog na osnovu ugovora. Ova činjenica je bitna zbog toga što strana koja nije verna ugovoru i ne ispunjava ugovor ne može tražiti raskid ugovora zbog neispunjenja obaveze druge strane.

Nadalje, zaključak o neispunjenju ugovorne obaveze sa strane tuženog u izmirenju iznosa od 37.385.634,12 dinara na ime ugovorene kupoprodajne cene kompenzacijom, je preuranjen. Nije raspravljeno tačno vreme izjave i vreme nastanka blokade. Drugostepeni sud nije raspravio vreme davanja izjave o kompenzaciji, koja je mogla biti istog dana, 03.12.2012. godine, kada je došlo do blokade računa tužioca, ali pre blokade. Nije raspravljeno da li je blokada bila radi izvršenja prinudne naplate. Dakle, nedostaju činjenice prema kojima bi mogao biti izveden pravilan zaključak o eventualnoj ništavosti kompenzacije, kojom je izmiren deo kupoprodajne cene. Nadalje, ukoliko je izjava o kompenzaciji data u trenutku, kako to određuje odredba člana 46. stav 3. Zakona o platnom prometu važećeg u vreme izjave, kada su računi tužioca bili blokirani radi izvršenja prinudne naplate, tada je kompenzacija po toj izjavi zabranjena. U tom slučaju, sudovi bi morali voditi računa o tome da za razlog ništavosti kompenzacije nije kriv tuženi, te da se ne može njemu staviti na teret neizmirenje kupoprodajne cene zbog blokade računa tužioca. Iz spisa predmeta proizilazi da ni stečajni upravnik tužioca nije smatrao ništavom kompenzaciju, već podobnom za pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika. Osim toga, iz utvrđenih činjenica i ne proizilazi da je tužilac dao izjavu o raskidu ugovora zbog neizmirenja obaveze u iznosu od 37.385.634,12 dinara na ime kupoprodajne cene, koliko je iznosio njegov dug prema tuženom koji je trebalo kompenzovati. Prema utvrđenim činjenicama proizilazi da je tužilac dao izjavu o raskidu ugovora zbog neplaćanja iznosa od 731.500,00 evra, dakle drugog dela kupoprodajne cene.

U vezi sa drugim delom kupoprodajne cene, drugostepeni sud je u presudi izneo razloge da taj deo kupoprodajne cene tuženi nije uplatio u korist računa tužioca kako je to ugovoreno Ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti. Drugostepeni sud smatra neosnovanim navode tuženog da je tu ugovornu obavezu izmirio tako što je banci Banca Intesa izmirio obavezu tužioca, po ugovorima o kreditu i izdavanju garancije sa bankom. Ovo stoga, što drugostepeni sud nalazi da takav sporazum među parničnim strankama nije postojao. Smatra da bi iz činjenice izmirenja tužiočevih obaveza prema banci po punovažnom ugovoru o jemstvu tuženi stekao pravo na naknadu isplaćenog, sa kamatom od dana isplate, ali niti prema odredbama zaključenog Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, niti prema odredbama ugovora o jemstvu, to ne smatra izmirenjem kupoprodajne cene. Nije došlo do preboja potraživanja tužioca prema tuženom na ime kupoprodajne cene, sa potraživanjem tuženog kao jemca koji je isplatio obaveze tužioca, niti je do toga moglo doći jer je račun tužioca bio u blokadi. Da je to tako, za drugostepeni sud potvrđuje i činjenica da je sam tuženi u postupku stečaja nad tužiocem prijavio svoje potraživanje po osnovu isplaćenog iznosa ugovora o jemstvu, sa izjavom o prebijanju prijavljenog potraživanja sa potraživanjem za kupoprodajnu cenu, koje tužilac ima prema tuženom. Na osnovu toga, nižestepeni sudovi su smatrali osnovanim raskid ugovora izjavljen sa strane tužioca, i doneli odluku kojom su utvrdili da je prestao pravni odnos između tužioca i tuženog po osnovu ugovora o kupoprodaji, usled raskida.

Vrhovni sud zaključuje da je pogrešan pristup nižestepenih sudova u oceni da li su ispunjeni uslovi za raskid ugovora sa strane tužioca. Pored navedenog da je tužilac ugovorna strana koja nije ispunila svoje ugovorne obaveze, i da raskid ugovora nije izjavio zbog eventualne ništavosti kompenzacije, te da nisu raspravljene sve činjenice od značaja za eventualnu ništavost te kompenzacije, stoji i to da drugostepeni sud nije raspravio saglasnu volju ugovornih strana kod zaključenja ugovora o kupoprodaji. Utvrđeno je da je banka, poverilac tužioca kao glavnog dužnika i tuženog kao jemca platca, direktno učestvovala u pregovorima o zaključenju ugovora, što upućuje na povezanost obaveze tužioca prema banci i obaveze tuženog po predmetnom ugovoru. Prema utvrđenim činjenicama, pismenim ugovorom o kupoprodaji je određeno da će preostali iznos na ime kupoprodajne cene od 731.500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja tuženi isplatiti na račun tužioca. Ovo je odredba o načinu ispunjenja obaveze kupca na ime kupoprodajne cene prodavcu, a prema odredbi člana 71. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, biće punovažna i istovremene usmene pogodbe o sporednim tačkama, o kojima u formalnom ugovoru nije ništa rečeno, ukoliko nisu u suprotnosti sa njegovom sadržinom ili ako nisu protivne cilju zbog koga je forma propisana. Ako je među parničnim strankama istovremeno postignut sporazum o načinu ispunjenja obaveze tuženog prema tužiocu za iznos kupoprodajne cene od 731.500 evra tako što će u svojstvu jemca isplatiti obaveze tužioca prema banci, kako to tvrdi tuženi, onda je od značaja činjenica da je tuženi izmirio sve obaveze tužioca prema banci, u iznosu od 704.071,18 evra. Ovo je od značaja za zaključak da li su ispunjeni uslovi za raskid ugovora sa strane tužioca. Ako je saglasna volja ugovornih strana da se obaveza kupca izmiri na određeni način i kupac postupi po takvom sporazumu, to jeste od značaja za mogućnost raskida ugovora zbog neispunjenja. U tom kontekstu od značaja je da, prema do sada utvrđenim činjenicama, tužilac kao poverilac nije pozvao tuženog na izmirenje onog dela kupoprodajne cene za koju smatra da nije izmirena, a rok za isplatu u ugovoru nije određen. Ovo takođe upućuje na mogućnost da jeste postignut sporazum da se preostali iznos na ime kupoprodajne cene izmiri plaćanjem banci na ime obaveza tužioca.

Prema odredbi člana 324. Zakona o obligacionim odnosima dužnik dolazi u docnju kada ne ispuni obavezu u roku određenom za ispunjenje. Ako rok za ispunjenje nije određen, dužnik dolazi u docnju kad ga poverilac pozove da ispuni obavezu, usmeno ili pismeno, vansudskom opomenom ili započinjanjem nekog postupka čija svrha da se postigne ispunjenje obaveze. Prema odredbi člana 124. Zakona o obligacionim odnosima, u dvostranim ugovorima kad jedna strana ne ispuni svoju obavezu druga strana može, ako nije što drugo određeno, zahtevati ispunjenje obaveza ili, pod uslovima predviđenim u idućim članovima tog zakona, raskinuti ugovor prostom izjavom, ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu. Odredbom člana 126. Zakona o obligacionim odnosima, kad ispunjenje obaveze u određenom roku nije bitni sastojak ugovora, dužnik zadržava pravo da i posle isteka roka ispuni svoju obavezu, a poverilac da zahteva njeno ispunjenje (stav 1.). Ali ako poverilac želi raskinuti ugovor, mora ostaviti dužniku primeren naknadni rok za ispunjenje (stav 2.). Ako dužnik nije ispunio obavezu u naknadnom roku, nastupaju iste posledice kao i u slučaju kada je rok bitni sastojak ugovora. Prema odredbi člana 127. Zakona o obligacionim odnosima, poverilac može raskinuti ugovor bez ostavljanja dužniku naknadnog roka za ispunjenje ako iz dužnikovog držanja proizlazi da on svoju obavezu neće izvršiti ni u naknadnom roku. Nižestepeni sudovi nisu primenili navedene odredbe zakona, na šta osnovano ukazuje revident. Nije raspravljeno kada je tužilac pozvao tuženog na ispunjenje novčane obaveze na ime preostalog dela kupoprodajne cene, ni da li mu je po proteku ostavljenog roka ostavio primeren naknadni rok za ispunjenje. Nisu utvrđene činjenice prema kojima je tužilac mogao raskinuti ugovor bez ostavljanja tuženom naknadnog roka za ispunjenje. Ovo za slučaj da se utvrdi da tužilac jeste pozvao tuženog na ispunjenje, kao i ako se uzme da je obaveza na ispunjenje nastala tek otvaranjem stečajnog postupka nad tužiocem po odredbi člana 81. stav 1. i člana 70. stav 1. tačka 6. Zakona o stečaju.

To su pitanja zbog kojih je Vrhovni sud zaključio da je odluka nižestepenih sudova o utvrđenju da je prestao da postoji pravni odnos između tužioca i tuženog po osnovu ugovora o kupoprodaji nepokretnosti od 16.11.2012. godine, usled raskida izjavom tužioca od 11.06.2013. godine, preuranjena, zasnovana na nedovoljno raspravljenom činjeničnom stanju za pravilnu primenu materijalnog prava na koje napred ukazano, u kom delu je presuda ukinuta i predmet vraćen na ponovno suđenje prvostepenom sudu.

Prema razlozima drugostepene presude, odbijen je protivtužbeni zahtev za utvrđenje da je tuženi nosilac prava svojine na objektima i nosilac prava korišćenja na parceli – zemljištu pod zgradom i drugim objektom, broj dela 1, 2 i 3, gradskom- građevinskom zemljištu, sa razloga što tuženi za sticanje prava ne poseduje pravni osnov. Razlozi su zasnovani na prethodno izvedenom zaključku i odluci drugostepenog suda da je prestao pravni osnov raskidom ugovora o kupoprodaji nepokretnosti sa strane tužioca, a nezavisno od činjenice da protivtužbom nije obuhvaćen drugi suvlasnik na nepokretnostima i sukorisnik, kao i vlasnik parcele – Republika Srbija. Razlozi su delimično pravilni. Pravilno je odbijen protivtužbeni zahtev za utvrđenje prava korišćenja tuženog na zemljištu, u situaciji kada u parnici ne učestvuje Republika Srbija kao vlasnik, čija prava se ograničavaju ovim tužbenim zahtevom. Međutim, u pogledu protivtužbenog zahteva za utvrđenje svojinskog udela na objektima u meri u kojoj je taj udeo predmet raspolaganja ugovorom između tužioca i tuženog, razlozi drugostepenog suda se svode na pitanje da li je ugovor o kupoprodaji raskinut i odluka zavisi od raspravljanja tog pitanja. Nije od značaja postojanje drugog suvlasnika objekata, neparničara, jer se spor vodi samo o suvlasničkom udelu tužioca. Zbog navedenog je revizija u odbijajućem delu u odnosu na protivtužbeni zahtev koji se tiče zemljišta odbijena, kao neosnovana, a delom je odluka, u pogledu protivtužbenog zahteva za utvrđenje prava svojine tuženog na objektima ukinuta i predmet vraćen prvotepenom sudu na ponovno suđenje.

Ukinuta je preinačujuća drugostepena odluka o tužbenom zahtevu za predaju nepokretnosti za koje je zaključak drugostepenog suda da ih je, kako su opisane u izreci presude, tužilac predao tuženom u ispunjenju ugovora o kupoprodaji za koga je utvrđeno da je raskinut. Kako je odluka o tužbenom zahtevu za utvrđenje raskida ugovora ukinuta, doveden je u pitanje osnov i ovom tužbenom zahtevu, te je iz tih razloga ukinuta odluka i u ovom delu i predmet je vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje po odredbama člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Pravilna je odluka o odbijanju protivtužbenog zahteva za obavezivanje tužioca da sa tuženim zaključi aneks Ugovora o kupoprodaji od 16.11.2012. godine overen pod Ov 3 4907/2012. dana 03.12.2012. godine, sa sadržinom kao u protivtužbenom zahtevu i da u protivnom presuda zamenjuje takav aneks Ugovora i predstavlja osnov za uknjižbu prava tuženog. Zaključenje ugovora i njegove izmene u domenu je saglasne volje i slobode ugovaranja ugovornih strana, te ovakav zahtev za sudsku zaštitu nije osnovan.

Ovo su razlozi prema kojima je revizija delimično usvojena, te predmet delom vraćen na ponovno suđenje drugostepenom sudu - u delu u kome je prvostepena presuda preinačena, delom prvostepenom sudu na ponovno suđenje, po odredbi člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku, a delimično odbijena kao neosnovana po odredbi člana 414. Zakona o parničnom postupku.

U ponovljenom postupku sudovi će odlučiti i o troškovima celog postupka po odredbi člana 165. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković